Rastuće društvene i političke tenzije u prethodnom periodu sve češće su se prelivale na ulice kroz proteste, ali i u javni prostor kroz međusobne optužbe i oštre političke poruke. U takvoj atmosferi produbljenih podela, sve više se postavljalo pitanje da li postoje mehanizmi koji bi mogli da doprinesu smirivanju situacije i vraćanju fokusa na institucije i politički dijalog.
Jedno od ključnih pitanja koje se otvaralo bilo je i da li izbori uopšte mogu imati ulogu stabilizatora ili bi, naprotiv, mogli dodatno da pojačaju postojeće razlike u društvu.
O ovim temama, za emisiju “Redakcija”, govorili su prof. dr Valentina Arsić Arsenijević, prodekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i prof. dr Vladimir Vuletić, sociolog i profesor na Filozofskom fakultetu.
– Dakle, pre svega ne vidim da je reč o sve jačoj kampanji, već naprotiv – čini mi se da ona slabi. Naravno, različiti akteri to nazivaju na različite načine, često sebe predstavljajući kao moralne i intelektualne autoritete, ali je pitanje koliko su takve tvrdnje održive u praksi. Što se jučerašnjih događaja tiče, rekao bih da se sve češće potvrđuje ona narodna izreka da “pametniji popušta” – rekao je Vuletić.
Ko zapravo rukovodi svime ovim?
Nije u interesu države, kako on kaže, niti bilo kome ko je na vlasti, da dolazi do dodatnog zaoštravanja situacije. Ulazak u otvorene sukobe, posebno na ulici, mogao bi samo da proizvede scene nasilja i haosa, a to nikome ne donosi korist.
– Promena vlasti može da se desi isključivo na izborima. Svaki agresivan ili nasilan čin, po mom mišljenju, donosi manje podrške onima koji ih sprovode. Građani koji nisu čvrsto politički opredeljeni uglavnom ne podržavaju nasilje, pa takve scene mogu imati kontraefekat. Pokazalo se i da su blokade bile kontraproduktivne, posebno blokade fakulteta, ali i saobraćajnica. Ako je krajem 2023. godine postojalo određeno nezadovoljstvo građana pojedinim pojavama u vlasti, pokazalo se da alternativa koju nude organizatori protesta mnogima ne deluje prihvatljivije.
Valentina Arsić Arsenijević se složila sa Vuletićem i dodala:
– Taj fenomen će se verovatno jednog dana izučavati kao svojevrsni “srpski sindrom” – situacija u kojoj je jedna zajednica samu sebe anulirala, zatvorila i devastirala, dok osoba koja je predvodila takve procese i dalje prima sredstva iz državnog budžeta. To mi deluje paradoksalno. Moje koleginice i ja više puta smo govorili o odnosu između Medicinskog fakulteta i Univerziteta, kao i o brojnim nezakonitim, neakademskim i koruptivnim mehanizmima. O tome postoje i materijali u Upravnom sudu i tužilaštvu, ali bez konkretnog epiloga.
prof. dr Valentina Arsić Arsenijević, prodekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Foto: Kurir Televizija
– Moramo imati u vidu da je deo građana objektivno nezadovoljan i da kroz destruktivne oblike delovanja može biti izmanipulisan. Ključni problem je, po mom mišljenju, spor rad institucija koje bi morale da obezbede pravdu. Pravda za običnog čoveka trebalo bi da bude osnov svake države, a u mnogim slučajevima ona je i dalje veoma daleko. Razočarana sam činjenicom da narodni poslanici nisu prihvatili predlog zakona o stranim agentima, za koji smatram da bi mogao da doprinese rešavanju određenih pitanja u državi – za emisiju “Redakcija”, zaključila je Arsenijević.
Prof. dr. Vladimir Vuletić “Pokazalo se da je on što se nudi kao alternativa vlasti mnogo gore”
Izvor: Kurir teleivizija
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Dr Rajko Petrović: “Blokaderi i opozicija jedni druge vide kao rivale”
Izvor: Kurir televizija