уторак, 30.06.2026, 20:00 -> 21:10
Извор: РТС
Аутор: Оливера Вукосављевић и Силвија Пашајлић
Сваке две-три године, Србија због суше изгуби трећину пољопривредне производње. Од три милиона хектара ораница, наводњава се тек осам одсто. Да би се повећале површине које се наводњавају, држава је, пре 13 година, од Развојног фонда Абу Дабија подигла кредит од 97 милиона долара. Шта је од тог новца изграђено од система за наводњавање?
Битка против суше – могу ли нови системи за наводњавање да сачувају српске њиве
Летња сезона последњих година све чешће личи на време у којем би једино кактуси опстали. Температура расте, воде је мање, а земљиште све сувље. Свестан да њива чува живот на селу, Исидор Богдановић не запоставља своје имање од 40 хектара. Зато је, чим се завршила градња хидросистема Чачак–Парменац, одмах пријавио за прикључак за наводњавање.
“Овај заливни систем значи много. Поготово последњих година када су се појавиле екстремне суше које трају од два и по до три месеца. Ми смо били принуђени да копамо неке бунаре, међутим ти бунари нису могли да задовоље потребе”, каже Исидор Богдановић из села Трбушани код Чачка.
Од старог система до нове мреже за наводњавање
Пре седам деценија направљен је систем за наводњавање Чачак–Парменац, а пре три године “Србијаводе” су га модернизовале и изградиле канал за наводњавање дуг пет километара. Више од стотину корисника добило је прикључке и могућност да залива своје њиве. Инвестиција из Фонда Абу Дабија била је вредна 5,7 милиона евра.
“Овај заливни систем залива око 400 хектара обрадивих површина у два чачанска села Пријевор и Трбушани. У неким плановима за ову годину планирано је проширење овог заливног система ка вишим деловима ова два села где су углавном воћарске културе. Иначе, вода се захвата са Западне Мораве, са старе бране Парменац”, објашњава Иван Петровић, инжењер за одржавање заливног система Чачак–Парменац.
Стручњаци наглашавају да је јако важно знати квалитет воде и земљишта пре наводњавања биљака.
“Вода се захвата из Јужне Мораве, а знамо да у Јужној Морави има доста испуста канализационих вода, односно комуналних вода, тако да се те воде свакако нађу у том каналу и врло је важан њихов мониторинг праћења квалитета и третмани тих вода пре примене у биљној производњи”, поручује проф. Марија Ћосић са Пољопривредног факултета.
Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав далеко испод својих могућности
Многи канали су запуштени и не одржавају се. У Војводини, Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав, који је дугачак 730 километара, грађен је да обезбеди одводњавање и наводњавање великог дела војвођанске житнице.
“Ту су вишенаменски канали који поред одводњавања могу да имају функцију и у условима недостатка воде да се из њих наводњава. Односно, у условима када су вишкови воде та вода се сакупља, користи се за наводњавање. Тренутно је под системима за наводњавање, када је у питању Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав, око 100.000 хектара, а потенцијал је пола милиона хектара”, истиче професорка Ћосић.
До краја године нови хектари под системима за наводњавање
Из ресорног министарства најављују до краја ове године и завршетак пројекта из Развојног фонда Абу Дабија.
“Захваљујући овом пројекту, у Србији ће се наводњавати више од 122.000 нових хектара под системима за наводњавање. Желим да вам кажем још једном да је Србија лидер што се тиче наводњавања, наводњава проценатуално много површина него све земље у окружењу”, наводи Драган Гламочић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Да би се вода и земљиште ефикасније користили, стручњаци саветују да се пре садње уради анализа која би показала на ком земљишту шта најбоље успева. Једна од препорука јесте да се воћњаци и виногради не подижу у Војводини, јер се наводњавањем и ђубрењем уништава плодна земља на којој најбоље успевају ратарске и повртарске културе.
