У четвртак, јужнокорејски берзански индекс КОСПИ достигао је рекордну просечну вредност акција од 9.063 вона. Реч је о расту од преко 200 одсто у последњих 12 месеци и првом пробоју нивоа од 9.000 у тридесеттрогодишњој историји тог композитног индекса берзе у Сеулу.
Ово упркос америчким царинама, нестабилности и неизвесности проузрокованим ратом у Персијском заливу и чињеници да је обим извоза јужнокорејских аутомобила, који је у прошлости имао доста утицаја на кретања на берзи, у првом тромесечју ове године опао за око четири одсто.
С тим у вези, треба напоменути да је у првој недељи марта, након отпочињања рата у Ирану, КОСПИ доживео највећи једнодневни пад у историји од преко 12 одсто.
Када се узме у обзир да је председник Ли Џе Мјун током изборне кампање пре нешто више од годину дана себи ставио у задатак да, у случају победе, вредност деоница на берзи мерама економске политике подигне са тадашњих око 2.500 на 5.000 вона за време трајања свог петогодишњег мандата, постаје кристално јасно колико је брз и крупан раст берзе у Сеулу последњих месеци.
Наиме, у току календарске 2025. године КОСПИ је забележио раст од 75 одсто, највише међу развијеним индустријским земљама чланицама ОЕЦД-а и државама Г-20, те четири и по пута више од америчког индекса С&П500, који му по профилу одговара – та стопа раста, међутим, сада се чини релативно скромном у односу на убрзање које се дешава ове године.
Мехур који мора пући
Оно што голица машту јужнокорејских пословних људи и брокера, слично САД, јесте вера да ће захваљујући вештачкој интелигенцији у земљи ускоро потећи мед и млеко.
Заправо, за један од узрока надувавања вредности деоница у Сеулу може се узети сличан тренд на америчком финансијском тржишту, које је убедљиво највеће на свету. Иначе, Јужна Кореја је осмо највеће тржиште капитала на свету, веће од Уједињеног Краљевства.
Док многи економисти истичу да су америчке компаније из области ВИ ужасно прецењене, јер ни близу немају способност за прављење новца коју им купци деоница оптимистично приписују, берзанско усијање у Јужној Кореји није сасвим без реалног основа.
Узбуђење везано за вештачку интелигенцију и дата центре потребне за њен развој се претаче у физичку потражњу за чиповима полупроводницима, а они су највећи извозни артикл јужнокорејске економије, који је прошле године донео укупни приход од чак 173 милијарде долара.
И заиста, у првом тромесечју ове године јужнокорејски извоз полупроводника је скочио за 200 посто, а компјутера и опреме која их прати за 305 одсто у односу на исти период прошле године, пишу источноазијски медији.
Највећи јужнокорејски произвођачи полупроводника и електронике “Самсунг” и “СК Хајникс” зарадили су, дакле, огроман новац, упркос економској неивесности планетарних размера коју су ратом против Ирана створили САД и Израел, па је вредност њихових деоница скочила за 180, односно, 217 посто.
Међу немалим бројем стручњака, међутим, постоји забринутост да је превелико ослањање на потражњу коју генерише вештачка интелигенција ризично, јер та потражња може брзо да се “издува”, било због геополитичких поремећаја, скока трошкова енергената и њихове несташице које ни дуже примирје у Заливу неће моћи да извесно време ублажи или пуцања мехура ВИ у САД.
Тренутно крупно увећање прихода од извоза чији је извор потражња проузрокована развојем ВИ, те оптимизам везан за потенцијал ВИ, могли би и да доведу до смањења улагања у друге важне гране и уљуљка државу у лажни осећај сигурности, те учини да она запостави потребне системске реформе.
Неке од тих реформи, упозоравају поједини економисти у Јужној Кореји, требало би да буду и успостављање програма за реедукацију радника који буду губили посао услед ширења вештачке интелигенције и лабављење строгих прописа у вези са отпуштањем радника, које је, сматрају они, потребно да би се средњим и мањим предузећима омогућило да се флексибилније носе са олујним променама које покреће ВИ.