El Fardu Ben ostavio je dubok trag u Crvenoj zvezdi tokom pet godina provedenih na “Marakani”, a u opširnom intervjuu za “Sportinjo” prisetio se najvećih trenutaka u crveno-belom dresu, evropskih uspeha, Vladana Milojevića, večitih derbija i saigrača sa kojima je delio svlačionicu.
Nekadašnji reprezentativac Komora govorio je i o povratku u Zvezdu posle završetka igračke karijere, uz poruku da bi voleo da jednog dana ponovo bude deo kluba iz Beograda.
U januaru 2018. godine iz Olimpijakosa prelazite u Crvenu zvezdu. Pretpostavljam da je ključan bio Vladan Milojević?
– Sigurno je ključan bio Milojević. Kada je napustio Panionios i došao u Zvezdu, on je zvao mog menadžera i rekao mu je da ima samo jednog igrača kog želi u Beogradu. Rekao je: „Ben.” Kada sam video da je Vlada došao u Crvenu zvezdu, imao sam i druge opcije, ali moj plan je bio da još jednom igram za njega. Mislim da je dolazak u Zvezdu bio najbolja opcija za moju karijeru.
Debi ste imali protiv CSKA iz Moskve. Čini mi se da ste odmah na debiju imali jednu dobru šansu. Da li se sećate toga?
– Da, da, sećam se. Bio sam sam na kraju meča. Ubeđen sam da smo bili mnogo bolji od njih na tom meču, ali prosto to je fudbal. Ne možeš svaki put da pobediš.
U revanšu meča u Beogradu, najbolju šansu za Zvezdu je imao Nemanja Radonjić. Kakav je vaš utisak o njemu?
– On je za mene top igrač. Problem je što mora da bude fokusiran samo na fudbal. Za mene je on kvalitet, definitivno on može da igra u top timu. Baš je šteta što nije uspeo više toga da napravi. Mnogo je talentovan i, za mene, mogao je lako da igra u top pet liga. Ali to je život.
El Fardu Ben i Nemanja Radonjić Starsportphoto
Među najvećim strancima ste u istoriji Crvene zvezde. Imate pet titula, više od 50 mečeva u evropskim takmičenjima, mnogo golova. Šta to za vas znači?
– To su velike stvari, zato što je Crvena zvezda najbolji tim na Balkanu. Nije lako igrati u Crvenoj zvezdi, jer je kroz taj klub prošlo mnogo velikih igrača, posebno iz bivše Jugoslavije. Sada osećam da su to velike stvari koje sam uradio u Crvenoj zvezdi, jer je mnogo stranaca igralo u Zvezdi, ali nisu svi došli do onoga do čega sam ja došao.
Prva velika stvar u Evropi bio je Salcburg, pogotovo taj revanš. Da li ste verovali, kada je Salcburg vodio 2:0, da možete da se vratite i promenite stvari u svoju korist?
– Da, sigurno. Kada je bilo 2:0, bili smo u svlačionici i rekli smo da nemamo ništa da izgubimo. Samo da igramo i da vidimo šta možemo da uradimo. Posle toga smo izašli, bili smo gladni da pokažemo šta možemo i uspeli da se vratimo. Za mene, sa tom ekipom, mogao sam da idem u rat. To su sve bili veliki igrači, borci i sa njima je sve bilo lakše. U to vreme nisam imao nikakvu sumnju u tim i da ćemo postići nešto veliko.
To je prvi put od 1992. godine da je Crvena zvezda igrala u Ligi šampiona, zbog toga je taj meč bio važan. Da li se sećate svog dolaska na “Marakanu”?
– Sećam se trenutka kada sam došao u Zvezdu. Bili smo na konferenciji za medije, novinari su me pitali: „Zašto sam došao u Crvenu zvezdu?“. Rekao sam da sam već u Olimpijakosu igrao Ligu šampiona i da to želim i ovde da nastavim. Oni su me gledali i čudili su se, pitali su me: „Kako je moguće da Zvezda sa ovim timom igra Ligu šampiona?“, a tada sam im rekao: „Videćete, igraćemo Ligu šampiona. Ja čvrsto verujem u to“. Posle Salcburga su ti isti novinari došli i rekli su mi: „Bio si u pravu“. Naravno, zato što sam verovao, mislim da je to najvažnije u sportu.
Pored utakmice sa Salcburgom osvrnuo bih se i na Liverpul. To je možda i najveća pobeda Crvene zvezde u 21. veku. Kako ste je vi videli?
– Sigurno je to bio veliki rezultat. Što se mene tiče i mog mentaliteta, kada igram protiv tako velikog tima kao što je Liverpul to mnogo znači. Svi su mislili da će Liverpul da nas pobedi sa 5:0, 6:0… Potcenili su nas, ali to je bolje kada si autsajder. Izađeš na teren i nemaš šta da izgubiš u takvim utakmicama, izađeš na teren i boriš se kao lav. Milan Pavkov je dao dva gola Liverpulu, on je veliki strelac. Sećam se kada je dao drugi gol, kao da je bio zemljotres na „Marakani“.
Treća utakmica u Evropi, koja je ostavila poseban utisak je revanš sa Milanom na „San Siru“. Kako je bilo igrati protiv takvog tima?
– Isto kao protiv Liverpula, to su velike ekipe. Kada smo saznali da ćemo igrati protiv Milana znali smo da nemamo šta da izgubimo. To je bila jedna od mojih najboljih utakmica u dresu Crvene zvezde. Prosto mislim da nismo imali sreće u tom meču, ali sigurno da smo bili bolji u toj utakmici od Milana. Mogli smo da igramo 100 puta tu utakmicu, opet bismo bili bolji od njih. Takav naš pristup je bio važan za naredni korak u Evropi.
Da se osvrnemo na derbi. Igrali ste ih nekoliko, dali ste gol protiv Partizana u dresu Zvezde, u ligi. Kako se sećate tih utakmica i kakva je atmosfera u gradu pre same utakmice?
– Pre utakmice ima mnogo tenzije svuda. Ceo grad je podeljen na dve strane, Partizanovu i Zvezdinu. Što svi kažu, derbi je derbi. Navijače ne zanima da li igraš dobro ili ne, on želi samo da pobediš u derbiju i to je to. Svaki put kada igraš derbi, najvažnija stvar je samo pobeda. Zvezda je ove godine dobila tri derbija u istoj sezoni, prvi put posle 28 godina. To je velika stvar.
Da li se sećate protiv koga ste dali prvi gol u dresu Zvezde?
– Mislim protiv Vojvodine u Novom Sadu, iz penala. To je bilo u završnici, za pobedu 2:1. To je bilo veoma važno za mene. Prvi gol je uvek najvažniji, posle njega mnogo lakše dođu i svi ostali. Zbog toga mislim da je to bio veoma bitan trenutak.
Ko je najbolji igrač sa kojim ste igrali u Zvezdi?
– Igrao sam sa Markom Marinom, naravno i sa Kataijem, koji još uvek igra. Mnogo je tu odličnih igrača, kao što je i Mirko Ivanić, pa i Seku Sanogo. Zvezda uvek ima dosta dobrih igrača, to su sve veliki fudbaleri.
Nakon perioda u Zvezdi odlazite u APOEL. Kako pamtite taj period? Da li je bilo teško napustiti Zvezdu posle pet godina?
– Da, sigurno je bilo teško. Nisam želeo da odem u APOEL, ali to je fudbal. Zvezda je veliki klub, mora da pravi neke promene i ja sam razumeo tu odluku iako mi nije bilo svejedno. Kada sam otišao u APOEL, otišao sam zato što sam mogao još da igram na visokom nivou. Imao sam i Kup afričkih nacija i hteo sam da odem u tim kao što je APOEL. Tamo je bilo dobro. Posle pet ili šest godina APOEL je osvojio titulu na Kipru i to je isto velika stvar.
Da li biste voleli možda da se vratite u Crvenu zvezdu u nekoj drugoj ulozi? Ima li do sada nekih kontakata sa Marinom?
– Naravno da želim da se vratim u Zvezdu, ali videću kako će sve ići. Imam kontakt sa Marinom i Zvezdanom Terzićem. Sigurno želim da radim u Zvezdi, zato što je Zvezda najbolja u Srbiji i na Balkanu. To bi bila najbolja stvar za moju novu karijeru.
Gde sebe sada vidite, kao skauta ili kao trenera?
– Za sada sigurno ne kao trenera. Skaut, mislim da je to dobra opcija. Ima mnogo stvari da se nauči kao skaut. Svaki dan učim i videću koja je najbolja opcija.