BANKARSKI sektor u Srbiji ostvario je rekordni profit od 166,5 milijardi dinara (oko 1,42 milijarde evra) u 2025. godini, govore podaci Narodne banke Srbije.
Foto: Lev Dolgachov / Alamy / Profimedia
Prema bilansima banaka, koje je objavila NBS, banke koje posluju u Srbiji nastavljaju da ostvaruju visoke profite, pa tako stoji da su sve zajedno na dan 31. decembra prošle godine imale zaradu od čak 166,5 milijardi dinara ili 1,42 milijarde evra.
U poređenju sa rezultatom 2024. godine od 156 milijardi evra, ovo ponovo predstavlja rast i rekordnu zaradu. Zanimljiv je i podatak da je od 19 banaka, čak 16 zabeležilo profit veći od milijardu dinara.
Skupe provizije
Iako ključne kamate centralnih banaka u svetu nisu više tako visoke, domaće banke nastavljaju da najviše zarađuju baš na kamatama i provizijama. I mada im profiti od kamata nisu više tako visoki, ove finansijske institucije i dalje beleže skok prihoda od raznih naknada i usluga, kojih je, čini se, sve više. Podaci pokazuju da su na taj način prihodi porasli za osam odsto, i iznose 100,3 milijarde dinara, što je dvostruko više u poređenju sa 2021. godinom.
Građani su saglasni da ih često iznenade nove provizije za različite usluge koje banke naplaćuju mesečno.
– Plaćam svakakve naknade. Imam aplikaciju banke preko koje plaćam i tu me svaka transakcija košta 15 dinara. Zatim, plaćam standardno održavanje računa, ali me i plaćanje platnim karticama mesečno košta 150 dinara. Banka reklamira korišćenje aplikacije za plaćanje, ali i taj m-banking naplaćuje 120 dinara – priča Dijana P. iz Beograda.
Kako ističu stručnjaci, naknade i provizije dodatan su izvor prihoda za banke, posebno sa razvojem digitalizacije i zahvaljujući činjenici da je mnoge usluge banaka nemoguće izbeći.
Prema njihovim rečima, banke konkretno najviše zarađuju na uslugama održavanja računa, karticama, provizijama za podizanje novca i plaćanje dažbina. Takođe, oni visoku ovogodišnju zaradu objašnjavaju time da su mnoge banke smanjile troškove.
Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata “Efektiva” ističe da ovi rezultati banaka ne iznenađuju.
– Nastavlja se praksa iz nekoliko prethodnih godina, banke kod nas ostvaruju rekordne profite i dobit. Primera radi, banke zarade onoliko koliko je potrebno da se izgradi jedan saobraćajni koridor. Najviše zarađuju na naknadama i provizijama, a na kamatama ne mogu toliko da zarađuju za sada jer one trenutno nisu toliko visoke, i na njihov iznos ne mogu tek tako da utiču i da ih podižu. Zato gledaju da zarađuju na naknadama što više. Građani su naviknuti i primorani da koriste te sporedne bankarske usluge. Digitalizacija je uzela maha, mi sve više radimo posao banke, a sve više nas to košta. One smanjuju broj ekspozitura i broj zaposlenih i imaju manje troškove i eto, otuda potiču te visoke zarade. Uskoro ćemo i sami sebi da odobravamo kredite, a banka će i na tome da zarađuje – navodi Gavrilović.
Moratorijum na naknade
Takođe, navodi da smo mi već jednom imali moratorijum na podizanje naknada i dodaje da je možda vreme da se neko opet time pozabavi.
Najčešće naknade
- naknada za održavanje računa 250-500
- naknada za korišćenje platnih kartica 150
- naknada za m-banking 120-150
- naknada za plaćanje računa preko aplikacije 15-25
– Očigledno je da su banke počele da zarađuju na način koji nije, da tako kažem, tradicionalno bankarsko poslovanje, već nalaze svakakve naknade i vrlo često nešto povećavaju – zaključuje Gavrilović.
(Informer)
