“VERUJEM DA ĆE SE PONOVO RASPRAVLJATI O OTVARANJU KLASTERA 3” Ministar Starović u intervjuu za “Blic” TV: “Za nas je najbitnije to što smo adekvatno sproveli reforme” (VIDEO)

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović govorio je za Blic TV o Klasteru 3, reformama, ali i narednim koracima u radu njegovog ministarstva. On je istakao da veruje da će se

Ambasadori država članica ipak nisu postigli na kraju konsenzus o otvaranju Klastera 3, uprkos pozitivnim preporukama Evropske komisije, kako tumačite taj ishod?

– Za nas je veoma važno to što smo još jednom dobili to zeleno svetlo, odnosno preporuku Evropske komisije upućenu Evropskom savetu da konačno dođe do otvaranja klastera 3 u pregovaračkom procesu Srbije o članstvu u Evropskoj uniji. Mi smo to zeleno svetlo imali još negde od kraja 2021. godine, i koje je ponovljeno prilikom svakog godišnjeg izveštaja o napretku Republike Srbije, ali ono što je negde i zanimljivo i važno je što je ovo zeleno svetlo došlo u vidu jedne nove naredbe, preporuke, dakle da do otvaranja Klastera 3 dođe već tokom jula meseca ove godine. U sredu je održan sastanak Komiteta stalnih predstavnika na nivou zamenika ambasadora, gde je još jednom izostao taj nužni i neophodni konsenzus svih 27 država članica, ali čini mi se da je negde u toku jedan veoma aktivan proces konsultacija i usaglašavanja, kojim rukovodi irsko predsedavanje Evropskom unijom, i verujem da će se ponovo raspravljati o toj preporuci Evropske komisije u narednim danima, na drugim formatima, kao što je Komitet stalnih predstavnika na nivou ambasadora, pa i Savet za opšte poslove Evropske unije, koji sačinjavaju ministri za evropska pitanja država članica. Dakle, u pitanju su konsultacije sa, još uvek, rekao bih, otvorenim ishodom, ali ponavljam, ono što je negde za nas najbitnije, jer predstavlja potvrdu da smo na adekvatan način sproveli reformske procese na koje smo se obavezali, jeste ta ponovljena ili obnovljena preporuka Evropske komisije, a podsetio bih da je Evropska komisija jedina vlasna da na jedan meritoran način oceni i proceni, dakle, da li smo ispunili ono što je predstavljalo našu obavezu i što smo prihvatili na sebe.

Među pojedinim evroposlanicima smo mogli da čujemo da će Evropska komisija ipak naći način da nagradi Srbiju za sprovedene reforme, uprkos tome što Klaster 3 nije otvoren, šta bi mogao da bude jedan od vidova nagrade?

– Znate kako, nije na meni da se bavim tom vrstom spekulacija, ali ono što je izvesno, dakle, to je da mi sprovodimo integraciju naše zemlje u Evropsku uniju, bez obzira na to što je pregovarački proces zaustavljen na toj tački otvaranja Klastera 3. Podsetio bih da smo mi pre dva meseca krenuli sa punom operativnom primenom SEPA sistema, koji donosi značajne uštede našoj privredi i našim građanima, i do 300 miliona evra godišnje, da smo nekako spremni niskim startom za početak pregovora o priključenju Srbije zoni bez rominga Evropske unije, dakle, kako bi se ukinule sve one visoke naknade za korišćenje mobilnih telefona, mobilnog interneta, kada putujete u države članice Evropske unije. Veoma aktivno sprovodimo našu reformsku agendu, i shodno tome podnosimo zahteve za isplatu finansijskih sredstava iz Plana rasta Evropske unije za zapadni Balkan, s tim u vidu, dakle, mi još uvek čekamo na odobravanje isplate druge, odnosno treće tranše finansijskih sredstava koje smo podneli u julu prethodne godine, odnosno u januaru ove godine, i nadam se da će Evropska komisija, shodno, dakle, ovom pozitivnom zamahu, shodno rezultatima reformi koje smo mi isporučili u prethodnim mesecima, doneti odluku o odobrenju isplate tih finansijskih sredstava koja u zbiru, kada govorimo o drugoj i trećoj tranši, iznose oko 200 miliona evra, a evo, upravo narednih dana, do 15. jula, podnećemo zahteve za isplatu četvrte tranše.

U Beogradu je usvojena i Beogradska deklaracija, uspostavljen je novi format saradnje svih zemalja koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, očekujete li da će Evropska unija na neki način da prepozna upravo ovakav vid saradnje kao dodatni podsticaj tom procesu?

– Svakako, i mislim da su reakcije koje stižu iz Brisela, iz prestonica država članica Evropske unije u prethodnih nekoliko dana veoma pozitivne. Dakle, radi se o jednom zanimljivom, verujem, veoma korisnom formatu parlamentarne saradnje između država koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Mislim da je takođe veoma važno što je to zajednička inicijativa koju su pokrenule Republika Srbija i Ukrajina, budući da Srbija ima centralni položaj, da kažem, među državama kandidatima sa zapadnog Balkana, dok takođe Ukrajina ima taj centralni položaj kada govorimo o grupi država kandidata sa istoka Evrope koja obuhvata Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.

Intenzivno se sprovode reformske aktivnosti, koliko upravo sprovođenje traženih reformi utiče na percepciju svih zemalja koje nisu bile saglasne da se otvori Klaster 3, dakle, na percepciju Srbije uopšte na putu ka Evropskoj uniji?

– Sasvim je izvesno da to pozitivno utiče na percepciju među državama članicama. Opšte je prepoznat ovaj reformski zamah koji smo pokrenuli pre nekoliko meseci, a koji je rezultovao donošenjem više desetina takozvanih proevropskih zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Vidimo da, recimo, i neke države članice koje su bile skeptične prema otvaranju klastera 3 u decembru prošle godine, kada se prethodni put razgovaralo o tome, sada menjaju svoje stavove na jedan pozitivan način. U svakom slučaju, mislim da je krajnje vreme da dođe do pozitivne odluke, odnosno konačnog otvaranja Klastera 3, jer je to važno ne samo za nas, mislim da je od ključne važnosti i za očuvanje kredibiliteta procesa proširenja Evropske unije, za koji svi načelno kažu da mora biti zasnovan na zaslugama, odnosno kada država kandidat isporuči ono što predstavlja njenu obavezu, to mora biti na adekvatan način valorizovano. I do sada je to bio slučaj sa svim drugim kandidatima, izuzev kada govorimo o Republici Srbiji, a ukoliko nemate, dakle, jedan ujednačeni pristup prema svim državama kandidatima, onda se u tome i gubi kredibilitet.

Kakvu poruku bi onda, prema vašem mišljenju, eventualno poslalo novo odlaganje, uprkos tim pozitivnim preporukama Evropske unije?

– To bi svakako bila veoma loša poruka, adekvatna onoj poruci koju smo dobili u decembru prošle godine, poruka obeshrabrenja za sve nosioce reformskih procesa u Srbiji, a u isto vreme najbolji poklon za sve antievropske snage, kako u Srbiji, tako i na širem planu. Ovde je sada ključno pitanje kredibiliteta procesa koji mora biti zasnovan na zaslugama. Srbija je suočena sa, čak i ako govorimo o tehničkom procesu, najsloženijim postupkom u odnosu na sve druge države kandidate, budući da smo izloženi kombinaciji one stare, prethodne i sada nove metodologije proširenja, da smo suočeni sa veoma visokim očekivanjima. Dakle, kada govorimo i o punoj primeni svih ključnih preporuka ODIHR-a i Venecijanske komisije, i znate, kada na kraju sve to isporučimo, to bi moralo biti na adekvatan način valorizovano. Ako to stavimo u širi kontekst i posmatramo neke druge države kandidate, recimo Albaniju, Ukrajinu, Moldaviju, od njih za otvaranje klastera nije zahtevana primena niti jedne preporuke od IHR-a, već je to ostavljeno za kasniji tok procesa, odnosno zatvaranje pregovaračkih poglavlja.

Kada je reč o otvaranju Klastera 2, 5 i 6, možemo li da očekujemo pomak?

– Upravo od momenta kada je formiran operativni tim za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, početkom ove godine, mi smo se odlučili da u fokus stavimo ne samo otvaranje Klastera 3, koje je prosto problem političkih kriterijuma koji su ispostavljeni, već da se zaista fokusiramo i na ispunjavanje svih merila i kriterijuma za otvaranje Klastera 2 i 5, i dostizanje prelaznih merila u poglavljima 23 i 24, to je dostizanje takozvanog IBAR-a. Mislim da smo mi zaista sva merila za otvaranje Klastera 2 u međuvremenu ispunili, blizu smo merila za otvaranje Klastera 5 i za dostizanje IBAR-a do kraja ove godine, stoga sam ubeđen da ukoliko bi se prevazišla ova politička prepreka ili zastoj kojem svedočimo četiri i po godine, da bismo bili spremni da na jedan veoma brz i skokovit način napredujemo u procesu pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, i da veoma brzo nakon toga, dakle, otvorimo i Klaster 2 i Klaster 5, i da dostignemo takozvani IBAR.