“AUTORITET AKADEMSKE ZAJEDNICE ZAMENIO JEFTINIM POLITIKANSTVOM” Kako je Vladan Đokić obrukao velikane Univerziteta: Vrhunac degradacije bio je ovaj potez

Istorija Univerziteta u Beogradu nije samo hronika jedne obrazovne ustanove, to je ogledalo uspona i modernizacije srpskog društva. Punih 187 godina Kapetan Mišino zdanje bilo je simbol autonomije, kritičke misli i vrhunskog naučnog dostignuća, a od osnivanja Liceja, preko Velike škole do danas, profil čoveka koji stoji na čelu ove institucije određivao je pravac u kojem se kreće čitava intelektualna elita zemlje.

Smenjivali su se na tom mestu naučni giganti poput Sime Lozanića, Emilijana Josimovića, Jovana Cvijića, Ivana Đaje, Milana Jovanovića Batuta, Đorđa Stanojevića, Koste Glavinića, Vladimira Ćorovića ili Slobodana Jovanovića. To su bili ljudi čija su imena u svetskim naučnim krugovima otvarala vrata najprestižnijih akademija, a njihov autoritet proisticao je iz bibliografija koje su brojale stotine naučnih radova, citata i otkrića.

Današnja slika Rektorata se, međutim, drastično razlikuje od one koju su gradili velikani srpske nauke. Na čelu univerziteta nalazi se Vladan Đokić koji svoj mandat koristi za pretvaranje akademskog prostora u privatno i političko leglo, saglasni su sagovornici Kurira.

Dok su se nekadašnji rektori ponosili naučnim prodorima koji su Beogradski univerzitet držali čvrsto na svetskoj mapi akademskog kruga, današnja statistika svedoči o opasnom plesu na ivici irelevantnosti. Pad na Šangajskoj listi nije samo statistički podatak, to je dijagnoza stanja pacijenta koji gubi dah! Pre samo deset godina, Beogradski univerzitet je na Šangajskoj listi bio između 201. i 300. mesta, što je bio istorijski uspeh. Sada, ukazuju sagovornici Kurira, pod rukovodstvom Vladana Đokića, Beogradski univerzitet se grčevito bori da ostane u grupi od 401. do 500. mesta, dok su regionalni konkurenti, poput Zagrebačkog univerziteta, počeli da nas pretiču u ključnim disciplinama poput nauke o hrani i tehnologije.

Najmračniju potvrdu ovog propadanja dao je upravo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, upotrebivši termin obrazovni genocid! Iako je predsednik ovaj termin upotrebio kako bi osudio blokade i političke proteste unutar samog univerziteta, te reči pogađaju srž problema. Činjenica da je u 2025. godini na Beogradskom univerzitetu diplomiralo čak 11.494 ljudi manje nego ranije, predstavlja katastrofu nacionalnih razmera.

Politički analitičar Dejan Lisica kaže za Kurir da je Kapetan-Mišino zdanje oduvek bilo simbol intelektualne slobode, nacionalnog dostojanstva i nepokolebljivog morala i da su kroz hodnike Rektorata nekada koračali naučni divovi koji su gradili temelje moderne Srbije, čija je reč imala težinu veću od bilo kog političkog dekreta i kojima je interes nauke i studenata bio iznad svakog ličnog.

– Vladan Đokić će ostati upamćen kao rektor koji je autoritet akademske zajednice zamenio jeftinim politikantstvom. Umesto da bude zaštitnik studenata i nezavisnosti univerziteta, on je ovu instituciju pretvorio u instrument za sopstvenu političku promociju. Otvoreno kršeći Ustav i zakone, koji izričito zabranjuju političko delovanje na univerzitetu, Đokić drži vatrene političke govore, dok istovremeno beži od svake odgovornosti za probleme koji su u njegovoj direktnoj nadležnosti – naveo je Lisica.

Prema njegovim rečima, vrhunac ove degradacije je najavljena kandidatura Vladana Đokića za predsednika Srbije ispred grupacija koja već mesecima blokira normalan život građana.

– Time je političar Đokić stavio tačku na svaku iluziju o nepristrasnosti, koristeći rektorsku fotelju kao odskočnu dasku za svoje ambicije. Dok se bavi visokom politikom, rezultati njegovog rada na univerzitetu su poražavajući. Podaci pokazuju da je prošle godine diplomiralo čak 11.500 studenata manje nego prethodnih godina. Ovaj egzodus znanja i zaustavljanje akademskog napretka direktna su posledica blokada fakulteta koje je politićar Đokić otvoreno podržavao. Dok se univerzitet pretvara u poligon za političke obračune, bezbednost i životi mladih ljudi postali su sekundarna stvar – objasnio je Lisica.

Najmoralniji čin je ostavka

Kako je rekao, političar Đokić se do sada često pozivao na moral, ali morao bi znati da je u svakom civilizovanom društvu za ovakvu nesreću odgovornost jasna.

– Za smrt studentkinje direktno su odgovorni upravo on i dekan Danijel Sinani. Njihov najmoralniji čin u ovom trenutku bio bi neopoziva ostavka! Osim moralne blamaže, ovde je reč i o potencijalnoj krivičnoj odgovornosti. Fakulteti su pod ovom upravom postali terorističke ćelije u kojima se, umesto knjiga i znanja, skladište pirotehnička sredstva i predmeti kojima apsolutno nije mesto u obrazovnim ustanovama. Univerzitet kojim on rukovodi danas je podeljen, blokiran i dezorijentisan. Tragedija nije samo u tome što je jedan političar zauzeo mesto naučnika, već u tome što je time ponižena svaka diploma, svaki položeni ispit i trud koji studenti ulažu, verujući da ulaze u hram znanja, a ne u štab jedne izborne kampanje – zaključio je Lisica.