Арсенал се пласирао у своје прво финале Лиге шампиона још од 2006. године. Тим подвигом прекинут је један од најдужих постова у новијој историји такмичења… Лондонски тим је ушао у меч непоражен у Лиги шампиона и тај низ је наставио.
Арсенал ће у финалу имати прилику да крунише изузетну сезону, али и да се први пут попне на европски трон. Ривал, 30. маја у Будимпешти екипи Микела Артете биће бољи из двомеча између Бајерна и Пари Сен Жермена.
Тактичко надмудривање и одлучујући тренутак
Реванш на Емирејтсу почео је у очекивано опрезном ритму, са јасном намером оба тима да пре свега сачувају сопствену мрежу. Прво полувреме протекло је у знаку дисциплине, чврстих линија и минималног ризика, па је дуго деловало да ће одлука пасти тек у наставку.
Прву озбиљнију прилику имали су гости из Мадрида преко Антоана Гризмана, али је Давид Раја правовремено интервенисао, док је Деклан Рајс отклонио опасност после одбитка. Са друге стране, Арсенал је постепено преузимао иницијативу, али без конкретне завршнице.
Када се чинило да ће се на одмор отићи без голова, уследио је кључни моменат двомеча. У 44. минуту, после брзе и течне акције у којој су учествовали Вилијам Салиба, Виктор Ђекереш и Леандро Тросар, дошло је до грешке Јана Облака. Одбитак је искористио Букајо Сака и погодио за 1:0, што је Арсеналу донело укупну предност од 2:1.
Атлетико нападао, Арсенал одолевао
У наставку сусрета тим Дијега Симеонеа променио је приступ и заиграо знатно офанзивније. Већ на старту другог полувремена створене су две опасне ситуације пред голом домаћих, али је одбрана Арсенала остала концентрисана.
Најбољу прилику гости су имали у 50. минуту, када је после лоше реакције Салибе, Симеоне остао у изгледној позицији, али је Габријел у последњем тренутку спасао сигуран погодак.
Како је време одмицало, Атлетико је све више времена проводио у нападу, али без јасне идеје у завршници. Покушаји су се углавном сводили на индивидуалне акције и центаршутеве, које је дисциплинована одбрана Арсенала успешно неутралисала.
С друге стране, домаћи тим је стрпљиво чекао своју прилику из транзиције. Најближи голу био је Ђекереш у 66. минуту, али је његов ударац главом завршио изнад пречке.
Промене, тензија и мирна завршница
Тренери Симеоне и Артета покушали су изменама да утичу на ток меча. Симеоне је чак извео и Гризмана и Алвареза, уводећи свежину у нападу, док је Артета освежио везни ред и крила како би задржао контролу.
Иако је Атлетико у финишу сусрета појачао притисак, Арсенал је показао тактичку зрелост, покривајући простор и без лопте и не дозвољавајући ривалу да дође до озбиљније шансе.
Завршница је протекла у знаку нервозе и тензије, виђени су жути картони, укључујући и опомене за оба тренера због приговора, али се резултат није мењао.
Историјски пласман и Сакин подвиг
Овим тријумфом Арсенал је прекинуо дводеценијски пост и пласирао се у прво финале још од 2006. године, што је свакако један од најзначајнијих успеха клуба у новијој историји.
Стрелац одлучујућег гола Букајо Сака ушао је и у одабрано друштво, пошто је постао тек четврти енглески фудбалер који је постигао голове у два различита полуфинала Лиге шампиона, уз Рунија, Лампарда и Кејна.
Антоан Гризман је одиграо своју 128. и последњу утакмицу у европским такмичењима, чиме је постао четврти Француз по броју наступа иза Карима Бенземе, Тијерија Анрија и Клода Макелелеа.
