Име фирме лако је пронаћи. Али, да ли је увек лако открити и ко је човек који заиста стоји иза ње? АПР уводи годишњу проверу стварних власника. Ко ће морати да проверава податке, зашто се то ради и како ова евиденција може да спречи да се прави власник сакрије иза читавог ланца фирми?
Према Закону о Централној евиденцији стварних власника, фирме су у обавези да доставе податке у року од годину дана од последњег евидентирања. Обавезу достављања података имају и они субјекти код којих није било промена власништва у протеклих 365 дана, а рок није исти за све субјекте.
Јелена Чукић из Агенције за привредне регистре објашњава да је основни смисао верификације да онај који је био “миран”, тј. није имао никакву промену у Централној евиденцији у року од годину дана, сада има рок од 30 дана да провери податке који су евидентирани.
“Другим речима, да позове оснивача и оснивача свог оснивача, што је битно код компликованих власничких структура и да се провери да ли је податак добро евидентиран и да ли евентуално постоји неки нови документ који би требало сада да буде учитан у Централну евиденцију стварних власника, а да се њиме потврди својство евидентираног стварног власника”, наводи Чукићева..
Ту обавезу имају и привредна друштва, удружења, задужбине, фондације, огранци и представништва страних привредних друштава.
Подаци важни за праћење токова новца
Јасмина Радовановић из НАЛЕД-а истиче да је јако важно да се разуме да стварни власници нису само оне фирме које су регистроване као власници неке фирме у Србији.
“То може да буде фирма из иностранства, која опет може да има свог оснивача, другу фирму из неке треће државе. Дакле, тај власнички низ треба да се утврди до самог почетка, физичког лица, који има учешће посредно или непосредно и у самом капиталу и у доношењу одлука. Ово је јако важно и за надлежне органе који прате токове новца и за банке које раде са клијентима и за инвеститоре који желе да упознају пословне партнере са којима радимо”, указује Радовановићева.
Предвиђене и затворске казне
Закон предвиђа казне за оне који избегавају да унесу податке о стварним власницима. Прекршајне казне за фирме су од 500.000 до два милиона динара, док су за одговорна лица у фирмама од 50.000 до 150.000 динара. Осим прекршајних, закон предвиђа и казне затвора од шест месеци до пет година.
Јасмина Радовановић каже да ове казнене одредбе саме по себи јесу упозорења за оне који можда још нису обавили све везано за регистрацију, а посебно за оне који треба да верификују ове податке.
“Јако је важно да видимо и да надлежни органи који треба да упарују ове податке – и банке и надлежни органи – проверавају саме евиденције, ако утврде да постоје нека неслагања да се обрате и АПР-у да се упаре и провере ови подаци. А онда и да се покрену одговарајући поступци – прекршајни или кривични”, истиче Радовановићева.
У Централну евиденцију стварних власника уписано је 173.000 субјеката, али то није коначна бројка.