PROF. dr Čedomir Antić komentarisao je za “Novosti” pad Univerziteta u Beogradu na GLOBAL 2000 listi u periodu od 2021. do 2025. godine, tokom mandata političara Vladana Đokića, koji vrši funkciju rektora. Od 2021. godine, kada je Đokić preuzeo funkciju rektora, Univerzitet u Beogradu beleži kontinuirani pad.
S.S./ATAImages
Te 2021. godine Univerzitet se nalazio na 348. mestu, istu poziciju zadržao je i 2022, da bi 2023. pao na 362. mesto, 2024. na 376, a 2025. na 387. poziciju, što je ujedno i najlošiji rezultat od 2018. godine.
Prof. Čedomir Antić analizirao je za “Novosti” uzroke ovakvog trenda i širi kontekst pozicioniranja domaćeg visokog obrazovanja na međunarodnim listama.
– Vladan Đokić je, pre svega, profesor i rektor Beogradskog univerziteta i on ne bi trebalo da se bavi politikom. Rektori prema našim zakonima nemaju veliku moć i uticaj; oni pre svega imaju veliku čast – da brane univerzitet. A kako je profesor Đokić delovao u odnosu na tu čast koju je imao i ima još uvek, videli smo. On se više bavio spoljnom politikom i razgovorima sa evropskim komesarima, nego sa svojim profesorima, posebno sa onima koji nisu njegovi istomišljenici, koji smatraju da je prekršio zakon i Ustav ove zemlje. Nije se bavio problemima koje je imao i ima Univerzitet – rekao je Antić.
TANJUG/MILOŠ MILIVOJEVIĆ/ b
Podseća da beogradski Univerzitet zvanično nije radio skoro jednu školsku godinu.
– Nezvanično, nije radio i duže. To je jako loše i to će za jedan sistem imati velike posledice. Mi nismo mogli da pošaljemo 450 do 500 naših diplomaca na post-diplomske studije jer je ispis ocena trebalo da bude izvršen u januaru i februaru 2025. godine. Videli smo statistiku koja ne osporava čak ni notorni list “Danas”, a to je da 11.000 studenata koji su mogli da diplomiraju 2024. i 2025. godine nisu diplomirali. Da ne spominjemo koliko će diskontinuitet u radu i nastavi uticati decenijama unapred na čitavu jednu generaciju, možda i na nekoliko generacija onih koji su u to vreme bili na ključnim godinama studija. E sad, kako je jedan Univerzitet ušao u politiku samo zato da bi podržao jednu tajnu organizaciju i da bi napravio jednu listu koja je uglavnom građanska, a ne studentska, i da bi iznedrio jednog političara koji je jedan u nizu onih koje jedan deo građana vidi kao favorita na izborima? To nije vredno, a ni dovoljno da bi bila podneta jedna ovakva žrtva univerziteta. Tako da mislim da je rektor, iako nema velika ovlašćenja, simbol jednog procesa u koji su beogradski univerzitet i ostali univerziteti u Srbiji ušli odavno, a to je proces samouništenja – kazao je prof. Antić.
Prof. Čedomir Antić je ocenio da je reč o sistemu koji već decenijama nije reformisan i koji je, kako je naveo, ostao „mastodont“ sa snažnom samoupravom bez odgovornosti, što po njegovom mišljenju utiče na njegovo lošije pozicioniranje na međunarodnim listama.
– Univerzitet u Beogradu (ali i ostali univerziteti u Srbiji) je ostao jedan mastodont u kojem postoji jedna samouprava koja hoće veliku moć bez ikakve odgovornosti, i to sve vodi ka tome da se Beogradski univerzitet, zahvaljujući veličini i činjenici da nema ozbiljne alternative u zemlji, kotira loše na raznim listama. Naš Univerzitet u Beogradu je jedinstven u Evropi i Regionu, i velika je šteta za Srbiju što se sve ovo događa. Možda neko želi da nas uveri da je besmisleno očekivati da Srbija ima nešto što ne postoji nigde u Evropi, a ni u Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji… Za mene je Đokićevo delovanje više simptom nego uzrok, jer ova situaciji postoji odavno, još od 90-ih godina prošlog veka. Tada nismo mogli ništa da uradimo jer smo imali ratove i sankcije, ali posle 2000. godine smo mogli, a nismo – rekao je Antić.
Komentarišući situaciju na Univerzitetu, Antić je rekao da je ona signal za ozbiljne reforme, ali i koje bi konkretne promene trebalo sprovesti.
– Mislim da je jako teško izvršiti tu reformu, zato što univerzitet nije ni fabrika, ni javno preduzeće, pa da vi možete da pravite neke alternative. Ko god da bude na vlasti moraće da zainteresuje većinskii deo profesora za ozbiljne reforme. Ja ću podsetiti da na beogradskom univerzitetu danas imamo duplo više profesora nego pre 30 godina i za trećinu više studenata. Iako građana Srbije ima manje, ako ne računamo Kosovo i Metohiju, dakle bez Kosmeta ima nas manje za milion u razdoblju od 30-ak godina. Tako da je to nešto što mora da se uzme u obzir. Takođe, menjali su se i način ustrojstva univerziteta, i tehnologije, i potrebno je malo više tržišta, ne može profesorima univerziteta da to bude posao pod B ili pod V, a da pod A budu službenici ili stranih NVO ili stranih kompanija, kao što imamo slučaj profesora koji su vrhunski stručnjaci i to jako lepo prodaju, a imaju sigrunost time što su profesori univerziteta – rekao je Antić.
A.K./ATAImages
Dodao je da bi bila greška da se od strane Vlade donese zakon koji bi doveo 10 ili 15 hiljada najobrazovanijih ljudi u Srbiji u situaciju da se odupiru tom zakonu “tvrdeći da je to kazna zbog blokada”.
– Mislim da prvo treba u potpunosti rekonstruisati sistem, profesori moraju da se opredele da li žele liberalno ili državno rešenje. Ako žele državno rešenje, onda država postavlja dekane, prodekane, profesori imaju autonomiju u svom radu, ali onda postoje načini da se proverava njihov rad. Nije reč o tome da li neko tvrdi da ima boga ili ne – to je njegovo pravo, pravo na lično mišljenje. Ovde je reč o tome da li neko radi svoj posao ili ne radi. Da li neko radi dva sata mesečno, a njegove kolege rade 23 sata nedeljno. Kolege u Britaniji rade 23 sata sedmično sa studentima. Da li je neko profesor ili se bavi politikom? A ima takvih ljudi. Da li negde postoji više od polovine redovnih profesora, a na Zapadu, na primer, imate samo 10 odsto redovnih profesora. Da li očekuju da im država isplati platu iako ne rade. Tu ima vrlo ozbiljnih pitanja koja treba postaviti i koja zadiru u samu srž funkcionisanja naše države. Posle blokada postavlja se pitanje da li bilo ko mora da radi ili ne, jer će svakako dobiti platu. Neko može da kaže: “Izvinite, ja neću da radim.” Ili: “Ja neću da vozim, neću da pustim nekoga da pređe preko mosta”, jer zna da će dobiti platu – istakao je naš sagovornik.
Potom je dodao:
– Ako bi se profesori opredelili za liberalni koncept, to bi značilo da bi država mogla da delu univerziteta omogući privatizaciju. Drugo, morao bi da se sredi finansijski sektor. Ne može privatni univerzitet da kupi kuću na Azurnoj obali. To ne ide. Te stvari bi morale da se regulišu. Treća stvar, mora da bude omogućeno otvaranje stranih univerziteta. Mora da se razbije taj monopol koji postoji sada na jednom ili nekoliko univeziteta koji potiču sa jednog – rekao je Antić.
Takođe je istakao da mora da se zabrani stranačka politika na univerzitetu.
– Nažalost, univerzitet je danas deo jedne partije. Rektor Đokić koristi univerzitet kao svoju buduću partiju po direktivi 134-025, po kojoj je aprila 2025. godine iznesen blokaderski program, odnosno ovog studenskog kulta. Mi smo videli da oni doživljavaju univerzitete u Srbiji kao krila jedne partije, a Univerzitet u Novom Pazaru kao manjinsku listu. Dakle, oni su u Srbiji napravili Savez komunista. S tim što je taj Savez imao neki program, neku politiku, ovi nemaju ništa. Ovo se dugo spremalo, malo po malo, testiralo se. Srbija je vrlo često predmet eksperimenta. To mora da se uredi nekim koncenzusom – predložio je Antić.
Komentarišući najave premijera Macuta da će razgovarati sa predstavnicima visokoškolskih ustanova, kao i najave ministra Stankovića da će se sprovoditi intenzivne inspekcije, Antić je rekao da tu treba biti oprezan, “da ne dođemo u situaciju kao 1998. godine, kad je Milošević hteo da kazni univerzitet i napravio je jedan paradržavni puč u univerzitetu”.
– Nama treba moderan univerzitet, vanstranački, nadstranački, kompetitivan… Mi ne treba da imitiramo po svaku cenu engleski, francuski, američki univerzitet, ali treba da od njih uzmemo ono što je dobro i što je u skladu sa našim potrebama. Treba da vidimo koje su mane univerziteta u Hrvatskoj ili Crnoj Gori i da napravimo bolje. I, ako je neko kriv, izvolite – nije sramota ni robijati ako si kriv. Univerzitet mora da se lege artis reformiše. I da dozvole policiji da istraži smrt studentkinje. A ne da pet belgijskih univerziteta bude protiv toga, od kojih četiri nije priznalo genocid u Kongu. Kakvi su to ljudi… – zaključio je prof. Čedomir Antić.