Potpredsednica Srpske napredne stranke Ana Brnabić odgovorila je listu Danas povodom devetogodišnjeg dečaka koji joj se požalio da svakodnevno trpi blokadersko nasilje i vređanje zbog političkog opredeljenja svoje majke. Brnabićeva je ispričala da joj je u Grošnici kod Kragujevca prišao devetogodišnjak i poverio joj da svakodnevno trpi nasilje zbog političkog opredeljenja svoje majke.
List “Danas” je hteo da sazna identitet dečaka i da li je slučaj prijavljen, na šta im je Ana Brnabić odgovorila da joj je identitet deteta poznat.
– Znam identitet tog dečaka, ali da li vi mislite da će njemu biti lakše ako javno kažem ko je? Ili će mu biti teže? I njemu, i njegovoj majci kojoj je, valjda, malo patnje nanelo to što joj maltretiraju sina zbog njenih političkih ubeđenja – rekla je Brnabićeva.
Ona je u pisanom odgovoru dodala da nije pitala tog dečaka da li je prijavio i da je, umesto toga, obavestila celokupnu javnost kako bi apelovala na razum i sve podsetila, kako je navela, “da su takve stvari apsolutno nedopustive”
Ana Brnabić je ranije ispričala da ju je dečak najpre zamolio da se fotografišu, a potom poželeo nešto da joj kaže nasamo.Kako je ispričala, dečak ju je zatim zamolio da joj nešto šapne, jer je oko njih bila velika gužva.
– Rekao mi je: “Želim da vam kažem da mene svakoga dana na igralištu i u parkiću tuku, maltretiraju, muče i vređaju. Zovu me ćaci samo zato što moja majka voli Aleksandra Vučića” – prenela je Brnabićeva njegove reči.
Ona je ocenila da je taj slučaj posledica mržnje i podela koje su unete među građane Srbije i poručila da takva atmosfera mora da bude pobeđena.
– E, to su oni napravili od Srbije. I to moramo da pobedimo, ljudi. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog tog deteta i slične dece koju maltretiraju i nazivaju ‘ćaci’ i ‘ćaćad’ – istakla je Brnabić.
Ona je naglasila da takvog odnosa prema deci i političkim neistomišljenicima ranije nije bilo.
Brnabićeva je u odgovoru Danasu zahvalila što su se konačno zainteresovali za temu politički motivisanog nasilja nad decom i da im iskreno zavidi ukoliko se sa ovakvim vidom nasilja u prethodne skoro dve godine nisu susreli i ukoliko takve stvari prvi put čuju.
– Istovremeno, moram da kažem da sumnjam u to, jer je bilo u potpunosti nemoguće izbeći scene koje su se tokom blokada škola pojavljivale u medijima, a u kojima su mnogi uživali i njima se ponosili, kada jedna grupa dece koja je za blokadu škola, viče ‘ćaci’, dobacuje i ometa drugu decu koja su došla u školu da pohađaju nastavu. Neverovatno je da vam je promakla i informacija da je jedan vaš kolega, novinar, otvoreno promovisao praksu da se prave spiskovi dece i roditelja koji žele da idu u školu, a kako bi se onda isti ti izolovali od strane ostalih koji zastupaju stav da škole moraju biti u blokadi. No, dobro. Moguće je da ništa od toga niste ni videli ni čuli. Uzmimo da je tako – saopštila je Brnabić.
Saopštila je da ju je priča dečaka iz Kragujevca, koga je upoznala u Grošnici, duboko potresla.
– Ne zato što je to prva takva priča koju sam čula. Nažalost, čula sam ih mnogo od dece koju je neko odlučio da žigoše kao ‘ćacije’. Jedna od prvih takvih priča koje sam čula bila je, za neverovati, u Doboju, Bosni i Hercegovini, kada sam posetila porodicu Miloša Pavlovića. Njegovi mlađi brat i sestra su mi pričali o tome kako njih, u Doboju (!), maltretiraju da su ‘ćaci’, kako im se podsmevaju, kako ne žele više da se druže sa njima, kako više nisu ‘kul’, jer je sramota biti ‘ćaci’. Neverovatno je da je takva vrsta vršnjačkog nasilja stigla i do Doboja, ali da vi ni za jedan takav slučaj do sada niste čuli u Srbiji – navela je Brnabić u odgovoru blokaderskom glasilu.
Kazala je i da ju je priča dečaka iz Kragujevca pogodila zbog toga što je on lično zamolio da joj ispriča.
– A šta nakon takve priče da kažete dečaku? Da će sve biti dobro? Da je normalno to što mu se dešava? Da izdrži? Na to ne postoji odgovor. Samo da se zapitate kako smo došli do toga da je prihvatljivo, u nekim delovima društva čak pohvalno vršnjačko nasilje, i to zbog politike i političkih stavova i preferenci njihovih roditelja – istakla je Brnabićeva i zapitala kako odjednom vršnjačko nasilje nije društveni problem ukoliko je reč o “ćacima”?!
Iznela je i lični primer da joj je tokom prošle godine, kada je odvela sina na trening, prišao dečak da je pita da li mogu da se slikaju.
– Nakon što smo se slikali, samo mi je rekao: “Drago mi je što smo se fotografisali, samo hoću da znate da nisam ‘ćaci'”. I on je, tako mali, osećao potrebu da se definiše u odnosu na to – rekla je Brnabićeva.
Ona je upitala kako će nadležni da reaguju ako je ovakva vrsta diskriminacije toliko rasprostranjena, zahvaljujući onima koji se bore za “lepšu i bolju” Srbiju.
– Čak i deca igraju i skaču uz Beogradski sindikat dok pevaju ‘Ko ne skače, taj je ćaci, ko je ćaci – j*** mu na faci’ – i to apsolutno niko ko je uz Studentsku listu ne osudi? Na ovakve stvari treba da reaguje celo društvo zajedno – nadležne institucije, organizacije civilnog društva, mediji, Vi i ja, svaki pojedinac. Dokle god reaguju samo nadležne insitucije, ‘ćaci’ će ostati ‘ćaci’ i trpeće sve veće nasilje – zaključila je Ana Brnabić.
