AMERIČKI ministar odbrane Pit Hegset najavio je u četvrtak novi pregled raspoređivanja američkih trupa u Evropi i zapretio da će obustaviti neke američke dažbine NATO-u ako „šverceri“ saveznici ne ispune svoje obaveze u pogledu odbrambene potrošnje.
Foto; Bonnie Cash /CNP / SplashNews.com / Splash / Profimedia/Chief Petty Officer Darren Moore/Petty Officer 3rd Class Jasmin A/European Security & Defense
Hegset je, obraćajući se ministrima odbrane u sedištu NATO-a u Briselu, rekao da će pregled SAD trajati do šest meseci i da će uključivati konsultacije sa Kongresom SAD, koji je doneo zakon o minimalnom broju američkih snaga u Evropi.
Iako nije eksplicitno rekao da bi pregled mogao dovesti do smanjenja raspoređivanja američkih snaga u Evropi, naglasio je da će cilj biti da se podstakne kontinent da učini više, a istovremeno da se osigura da će američka vojska biti u stanju da ispuni svoje globalne obaveze.
-Nemojte pogrešno shvatiti, ovo će biti prava revizija. Biće osmišljen da osigura da se NATO brzo i nepovratno kreće ka vođstvu Evrope, preuzimajući primarnu odgovornost za odbranu Evrope, rekao je Hegset.
Hegset je takođe ostro kritikovao saveznike koji nisu podržali Sjedinjene Države tokom rata sa Iranom, nakon što su neki uskratili pravo SAD na baziranje i prelet za aktivnosti vezane za rat.
Rekao je da će američka revizija osigurati da su prava SAD na baziranje i prelet osigurana.
Njegovi komentari su usledili dok su se zemlje u alijansi borile da popune praznine u svojim kriznim snagama – nacionalnim kapacitetima posvećenim transatlantskom savezu u vanrednim situacijama – nakon što je Vašington odmah smanjio neke doprinose.
SAD su prošlog meseca rekle svojim saveznicima da su odlučile da smanje obim američkih vojnih kapaciteta dostupnih alijansi u krizi, pokrećući hitna pitanja dok se lideri pripremaju za samit NATO-a u Ankari 7. i 8. jula.
Ovaj potez ima za cilj da postepeno okonča „nezdravu međuzavisnost“ od američkih snaga dok se Vašington suočava sa potencijalom istovremenih sukoba na više ratišta, prema rečima vrhovnog komandanta NATO-a, generala američkog vazduhoplovstva Aleksusa Grinkevič.
Dolazeći na sastanak sa svojim kolegama u sedište NATO-a u Briselu, Hegset je rekao da će Sjedinjene Države biti otvorene i javno i privatno o zemljama koje treba da urade više kako bi ispunile svoje obaveze.
-(Postoje) neke koje još uvek treba da urade više, i mi ćemo biti otvoreni o tome, i privatno i javno. Mislim da je to važno, prijatelji su iskreni sa prijateljima, rekao je Hegset.
-NATO 3.0 je priznanje nakon Hladnog rata da se mora vratiti pravoj tvrdokornoj vojnoj alijansi koja ima stvarne vojne kapacitete sposobne da odvrate ovde na kontinentu i preuzmu vođstvo u konvencionalnoj odbrani Evrope.
„To je odmah“
Šef NATO-a Mark Rute priznao je da je smanjenje američkog doprinosa kriznim snagama NATO-a već stupilo na snagu.
-Juče se postavilo pitanje: Da li je ovo odmah ili ne? To je odmah, rekao je novinarima.
-Međutim, razlog zašto malo nerado ovo kažem jeste to što je to alat za planiranje. Šta bi se onda desilo u stvarnosti? Ako bi izbio rat… svi saveznici, uključujući SAD, maksimalno će iskoristiti ono što mogu da urade kako bismo bili sigurni da možemo da vodimo rat.
Neki ministri su izneli ponude za povećanje svojih doprinosa kriznom fondu NATO-a dok su ulazili u sastanak u Briselu.
Belgijski ministar odbrane Teo Franken rekao je da će njegova zemlja doprineti više kriznim snagama NATO-a kako bi pomogla u zameni nekih američkih kapaciteta, uključujući borbene avione F-16 i dronove MQ-9B Skajgardijan.
-Biće teških diskusija o tome ko šta radi, ali mogu reći da Belgija doprinosi, rekao je ministar.
Popunjavanje drugih praznina će trajati duže jer Evropljanima nedostaje oružje kao što su rakete dubokog udara, što je navelo nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa da pozove na sinhronizovani proces kako bi se sprečile „opasne praznine u kapacitetima u Evropi“.
-Teško je i opasno za bezbednost teritorije NATO-a u Evropi ako se kapaciteti povuku veoma brzo, a da nema jasnoće kada se mogu nadoknaditi, upozorio je, navodeći dubok udar kao jedan od kapaciteta koji je teško zameniti.
-Tu će nam biti potrebna ili privremena rešenja ili vreme pre njihovog povlačenja. O tome će morati da se pregovara sa našim američkim partnerima. Generalno, moći ćemo mnogo da nadoknadimo, ali će nam trebati još vremena, rekao je Pistorijus.
SAD nisu javno otkrile detalje o smanjenjima, ali se kreću od dopunjavanja goriva u avionima do borbenih aviona, dronova i brodova, prema podacima koje je Rojtersu pružio vojni izvor.
Broj američkih borbenih aviona F-15 i F-15E dostupnih NATO-u smanjiće se za trećinu na 99, a broj dronova MQ-4 i MQ-9 Riper za polovinu na 12, prema izvoru.
defensenews.com
BONUS VIDEO – ŽENA UBILA MUŽA NA ČUKARICI: Prvi snimci sa mesta zločina
