AMERIČKO TRŽIŠTE RADA MENjA IZGLED: Objavljena lista 12 zanimanja koja će izgubiti najviše radnika do 2035. godine

AMERIČKO tržište rada u narednoj deceniji moglo bi značajno da promeni izgled. Dok se za pojedine profesije očekuje snažan rast, neka zanimanja će izgubiti veliki broj zaposlenih, pre svega zbog automatizacije, veštačke inteligencije i razvoja novih tehnologija.

Foto: Viacheslav Muzyka / Alamy / Profimedia

Prema projekcijama američkog Biroa za statistiku rada (BLS) za period od 2025. do 2035. godine, ukupna zaposlenost u SAD trebalo bi da poraste za 3,5 odsto. Međutim, iza ukupnog rasta kriju se velike razlike među profesijama.

Daktilografi na vrhu liste

Najveći procentualni pad očekuje se među obrađivačima teksta i daktilografima. Broj zaposlenih u ovoj oblasti mogao bi da bude smanjen za čak 34,4 odsto – sa približno 40.400 u 2025. na oko 26.500 u 2035. godini.

BLS objašnjava da tradicionalne poslove kucanja sve više zamenjuju automatizovani procesi i tehnologije zasnovane na mašinskom učenju, dok deo nekadašnjih zadataka daktilografa danas obavljaju zaposleni na drugim pozicijama, prenosi Biznis insajder.

Ovo je 12 zanimanja kojima preti najveći pad

Prema projekcijama BLS-a, najveće procentualno smanjenje broja zaposlenih od 2025. do 2035. očekuje se u ovim profesijama:

• obrađivači teksta i daktilografi – 34,4 odsto;
• telefonski operateri – 27,6 odsto;
• operateri telefonskih centrala – 26 odsto;
• radnici na unosu podataka – 25,5 odsto;
• radnici koji izrađuju kalupe i jezgra u livnicama – 23 odsto;
• modelari za metal i plastiku – 22,8 odsto;
• telemarketari – 21,4 odsto;
• radnici na ručnom brušenju i poliranju – 19,2 odsto;
• radnici koji učvršćuju krovove u rudnicima – 18,9 odsto;
• radnici na ručnom sečenju i krojenju – 18,9 odsto;
• radnici na povezivanju i završnoj obradi štampe – 17,5 odsto;
• službenici za prijem i obradu porudžbina – 17,5 odsto.

Automatizacija prvo pogađa rutinske poslove

Posebno su ugrožena zanimanja zasnovana na ponavljanju rutinskih kancelarijskih zadataka.

Broj zaposlenih na unosu podataka, prema projekcijama, trebalo bi da padne sa oko 131.800 na 98.200, odnosno za 25,5 odsto. Telefonskih operatera moglo bi da bude svega oko 2.500, u poređenju sa približno 3.500 u 2025. godini, dok bi broj operatera telefonskih centrala mogao da se smanji sa 35.400 na 26.200.

Veliki pad očekuje i telemarketing. Na potražnju za ovim radnicima, prema BLS-u, utiču sve veća zastupljenost drugih oblika digitalnog marketinga, ali i promene propisa koji uređuju telefonske pozive.

Promene stižu i u fabrike

Nove tehnologije ne menjaju samo kancelarijske poslove. Među zanimanjima sa najvećim očekivanim padom nalaze se i brojni poslovi u proizvodnji i industriji.

Broj radnika koji izrađuju kalupe i jezgra u livnicama mogao bi da bude smanjen za 23 odsto, dok se kod modelara za metal i plastiku očekuje pad od 22,8 odsto.

Jedan od razloga je razvoj novih proizvodnih tehnologija, među kojima je i sve rasprostranjenija 3D štampa, koja smanjuje potrebu za pojedinim tradicionalnim procesima.

Poslova će ipak biti više

Pad pojedinih profesija ne znači da će američko tržište rada u celini imati manje radnih mesta. Naprotiv, BLS procenjuje da će ukupan broj zaposlenih porasti sa oko 170,3 miliona u 2025. na 176,2 miliona u 2035. godini. To je povećanje od približno 5,9 miliona radnih mesta.

Istovremeno se očekuje snažan rast u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Među profesijama sa najvećim potencijalom za povećanje broja zaposlenih nalaze se pomoćnici u kućnoj i ličnoj nezi, medicinske sestre, ali i softverski developeri.

Neka stara zanimanja ustupaju mesto novim

Promene pokazuju da tržište rada ne nestaje, već menja strukturu. Poslovi zasnovani na ponavljanju istih zadataka i obradi velikih količina podataka sve su podložniji automatizaciji, dok raste potreba za zaposlenima čiji posao zahteva stručnost, prilagođavanje, donošenje odluka i neposredan rad sa ljudima.

Među zanimanjima za koja BLS predviđa značajan pad nalaze se i desktop izdavači. Njihov broj mogao bi da bude smanjen za 14,5 odsto, pošto deo njihovih zadataka sve češće preuzimaju grafički i veb dizajneri i urednici, dok se sadržaji sve više objavljuju u elektronskom umesto u štampanom obliku.

Naredna decenija zato ne mora da znači manje posla, već drugačiju raspodelu radnih mesta. Dok profesije koje su decenijama bile uobičajene u kancelarijama i industriji postepeno gube zaposlene, tehnološki razvoj istovremeno povećava potrebu za nekim drugim zanimanjima.

(Kamatica)