AMERIČKI magazin Atlantik je objavio niz tvrdnji koje bacaju novo svetlo na događaje uoči početka ruske vojne operacije u februaru 2022. godine, ali i na kasniji razvoj rata, unutrašnje dileme ukrajinskog rukovodstva i moguće promene američke politike.
Foto: AP Photo/Evan Vuči
Prema pisanju novinara Sajmona Šustera, tadašnji predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden upozorio je Vladimira Zelenskog na predstojeću rusku invaziju nedelju dana pre njenog početka. Međutim, kako navodi autor, ukrajinski predsednik nije poverovao tim procenama.
Umesto mobilizacije ili organizovanja evakuacije velikih gradova, Zelenski je 16. februar proglasio Danom jedinstva, pozivajući građane da podignu zastave i pevaju nacionalnu himnu. „Rečeno nam je da će 16. februar biti dan napada. Učinićemo ga danom jedinstva“, citira Atlantik ukrajinskog lidera.
Sajmon Šuster u svom tekstu podseća i da Zelenski, prema ranijim navodima, nije ni sopstvenu suprugu upozorio na neposrednu opasnost, verujući da bi rat mogao trajati manje od godinu dana.
Magazin navodi da su tokom 2022. postojala najmanje dva trenutka kada je, prema njihovoj proceni, postojao realan prostor za okončanje sukoba uz minimalne gubitke. Prvi takav period bio je u proleće 2022. godine, a drugi nakon niza ruskih uspeha u novembru iste godine.
Foto: Printskrin
Kako piše Atlantik, vremenom je Ukrajina oslabila, što je dovelo do pogoršanja njene pregovaračke pozicije. Autor postavlja pitanje da li Zelenski danas žali zbog propuštenih prilika i da li bi želeo da je sporazum postignut do kraja 2022. godine, dok su okolnosti bile drugačije.
Istovremeno, tekst otvara i pitanje mogućih teritorijalnih ustupaka. Atlantik prenosi da su dva Zelenskijeva savetnika navela da bi Ukrajina mogla biti spremna da napravi najteži ustupak do sada, odnosno da odustane od kontrole nad delom teritorije na istoku, konkretno u Donjeckoj oblasti.
Uže okruženje ukrajinskog predsednika, prema navodima magazina, strahuje da se prozor za dogovor sa Moskvom zatvara i da bi, ukoliko sporazum ne bude postignut do proleća, zemlja mogla da se suoči sa godinama iscrpljujućih borbi.
Međutim, sam Zelenski je, kako piše Atlantik, poručio da više voli nastavak vojne akcije nego zaključivanje „lošeg“ mira.
Foto: Profimedia
U paralelnom razvoju događaja, Financial Times je objavio da bi Zelenski mogao 24. februara da predstavi planove za održavanje predsedničkih izbora i referenduma o mirovnom sporazumu. Izvor blizak ukrajinskom lideru kasnije je demantovao te navode, dok je Kremlj ocenio da je prerano spekulisati na osnovu anonimnih izvora.
Atlantik se osvrće i na američku političku dimenziju sukoba. Prema pisanju magazina, predsednik Donald Tramp mogao bi u narednim nedeljama da se povuče iz aktivnog rešavanja ukrajinskog pitanja, kako se približavaju srednjoročni izbori za Kongres zakazani za 3. novembar 2026. godine.
Ukrajinci, kako se navodi, osećaju da vreme ističe. Atlantik piše da bi Tramp, pod pritiskom predizborne kampanje, mogao zaključiti da su pregovori postali politički teret. U tom slučaju, mogao bi da se povuče, okrivljujući nepopustljivost jedne ili obe strane za neuspeh diplomatije.
Magazin podseća i na incident iz februara 2025. godine, kada je Zelenski u Ovalnom kabinetu ušao u oštru verbalnu raspravu sa Trampom i potpredsednikom Džej Di Vensom. Od tada, prema navodima Atlantika, ukrajinska strana intenzivno pokušava da pokaže spremnost na kompromis.
Posebnu pažnju izazvao je i deo intervjua u kojem je Zelenski reagovao na pitanje novinarke Atlantika o smeni tadašnjeg šefa kabineta Andrija Jermaka. Zelenski je, prema tekstu, ironično odgovorio i odbio da prizna da je odluka o smeni bila povezana sa istragom o korupciji.
-Imao sam svoje razloge, rekao je Zelenski, a publikacija navodi da je promrmljao odgovor, prekidajući pitanje o Jermaku.
Dana 28. novembra 2025. godine Zelenski je objavio da je Andrij Jermak podneo ostavku, a istog dana potpisao je ukaz o njegovom razrešenju. Ostavka je usledila nakon pretresa Jermakovog stana u okviru korupcionaškog skandala u ukrajinskom energetskom sektoru. Glavni osumnjičeni u tom slučaju bio je biznismen i Zelenskijev saradnik Timur Midić.
Kumulativno, Atlantik u svojim tekstovima prikazuje sliku ukrajinskog rukovodstva koje se suočava sa teškim odlukama, unutrašnjim pritiscima i sve užim manevrom za politički i vojni kompromis, dok istovremeno američka politička scena ulazi u period u kojem bi podrška Kijevu mogla postati deo unutrašnjih partijskih obračuna.
Između propuštenih prilika za rani sporazum, mogućih teritorijalnih ustupaka, najava izbora, promena u Beloj kući i korupcionaških istraga u Kijevu, jasno je da se ukrajinska kriza više ne vodi samo na frontu, već i u kabinetima, medijima i političkim kampanjama sa obe strane Atlantika.
oruzjeonline.com
BONUS VIDEO – PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: “Vožnja deluje gotovo neprimetno”