SAMO deset odsto Nemaca zadovoljno je radom vlade, dok isti procenat njih pozitivno ocenjuje učinak kancelara Fridriha Merca, a najjača politička snaga je stranka Alternativa za Nemačku (AfD) sa 27 odsto podrške, pokazuje najnovije istraživanje ARD-Dojčlandtrend.
Foto: Tanjug/Michael Kappeler/dpa via AP
Oba podatka predstavljaju istorijski minimum, a ćak i među glasačima stranke CDU, samo 40 procenata je i dalje zadovoljno Mercom, piše Dojče vele.
Stranka Alternativa za Nemačku (AfD), koja sadrži elemente desničarskog ekstremizma, nastavlja da profitira od tog nezadovoljstva.
Kako se navodi, kada bi se sada održali izbori za Bundestag, Demohrišćani (CDU) bi osvojili samo 20 odsto glasova, što je jedan od najnižih rezultata u njihovoj istoriji.
Socijaldemokrate (SPD) stagniraju na 13 procenata, pa prema tome, tri vladajće stranke ne bi uspele da osvoje ni trećinu glasova, što znači da više ne bi imale parlamentarnu većinu.
AfD bi ostala najjača politička snaga, zadržavajući se na 27 procenata.
U međuvremenu, Zeleni su blago napredovali, dostigavši 16 procenata, dok je stranka Levica zabeležila pad za isti procenat, spustivši se na 11 odsto.
Kako pokazuje istraživanje, Liberali i dalje stagniraju na četiri odsto, što znači da ponovo ne bi uspeli da uđu u Bundestag.
Kada je reč o aktuelnim izazovima, dve trećine Nemaca strahuje da bi ljudi mogli da izgube kontrolu nad veštačkom inteligencijom, a isto toliko njih brine zbog uticaja politike američkog predsednika Donalda Trampa na Nemačku.
Šest od deset građana zabrinuto je zbog klimatskih promena, dok polovina strahuje da bi Rusija mogla da napadne druge evropske zemlje.
Istovremeno, otprilike svaki drugi Nemac strahuje da u budućnosti neće moći da održi trenutni životni standard.
Sličan broj ljudi zabrinut je zbog imigracije u Nemačku.
Daleko najveću zabrinutost među Nemcima, ipak, izaziva nesposobnost političkih stranaka da pronađu zajedničke odgovore na ključna politička pitanja.
Nepoverenje je posebno izraženo kada je reč o jednom od glavnih projekata aktuelne nemačke vlade, planiranim socijalnim reformama.
Prema istraživanju ARD-Dojčelandtrend, samo svaki šesti glasač veruje da će savezna nemačka vlada uspeti da sisteme socijalne sigurnosti učini spremnim za budućnost.
Kako navodi DW, situacija, ipak, nije beznadežna, pa je čak polovina javnosti spremna da prihvati mere štednje, pod uslovom da se potreba za njima obrazloži na razumljiv način.
Još važnija je, međutim, percepcija pravičnosti, pa šest od deset ispitanika podržava stepenasto smanjenje primanja u zavisnosti od finansijskih mogućnosti, čak i ako to podrazumeva veći teret za one sa višim zaradama.
Poruka kreatorima politika je jasna, a to je da reforme zahtevaju objašnjenje i društvenu uravnoteženost, jer u suprotnom, neće biti prihvaćene u javnosti, zaključuje Dojče vele.
