Док грађани Албаније четврту недељу протестују због планиране изградње ексклузивног туристичког комплекса на подручју делте Вјоса-Нарта, стручњаци упозоравају на значај очувања једног од највреднијих медитеранских екосистема. У том заштићеном станишту живи око 200 врста птица, као и ретке фоке медведице и главате морске корњаче, због чега је подручје кандидат за улазак у Смарагдну мрежу Савета Европе.
Уобичајен дан у заштићеном подручју делте Вјоса-Нарта, надомак Валоне. У сланој лагуни, насипом одвојеној од равница из којих се вади со, неки су сами и опрезни, неки у друштву породице, док туманари, како их мештани зову, као да позирају пред камером и шире крила. Са ове осматрачнице призор је надохват руке.
“Ово је лагуна Нарта и острво Звeрнец, где се окупљају птице. Има фламингоса, пеликана и много других птица – разне чапље, ту је и дивља патка. Део лагуне је и морска обала. Те птице годинама овде живе, не селе се, не мигрирају. Овде им је седиште”, објашњава мештанин Башким Мехмети.
Лагуна Нарта у делти реке Вјосе, са благом климом и сланом мочваром богатом храном, прави је рај за фламингосе, који су се овде настанили пре десетак година, долазећи из Африке, Шпаније и Француске. Пошто пронађу партнера за цео живот, фламингоси заједно одгајају младе, а ово подручје, у свету признато као једно од најздравијих на Медитерану, изузетно им одговара.
Биолог Нико Думани из Удружења за заштиту и очување природне средине у Албанији каже да осим 200 врста птица, поменуто станиште насељавају и изузетно ретке фоке медведице, настањене у морским пећинама.
“Рибари су открили и видру. На обали се гнезде главате морске корњаче, о којима сам објавио студију и закључио да су се овде настаниле пре 10 година. Сада се, осим на Закинтосу у Грчкој, размножавају и овде у Албанији. Са еволуционе тачке гледишта сматрају се живим фосилом и заштићена су врста”, истиче Думани.
Стручњаци наглашавају да је очување подручја на којем је планирана градња аеродрома важно и за људе, јер морске дине имају кључну улогу у спречавању и ублажавању поплава, док је лагунски систем извор хране и прихода за локално становништво.
Зидион Ворпси из Удружење за заштиту и очување природне средине у Албанији наводи да подручје има “немерљив потенцијал за одрживи туризам, односно елитни туризам који не мења природу и доноси много новца”.
“Намењен је туристима који воле да посматрају птице и да уживају у нетакнутој природи. Они не жале новац да плате локалне водиче, као и смештај и храну у локалним заједницама. То није масовни туризам, који уништава природу”, закључује Ворпси.
Вјоса–Нарта, којој припада и острво Звернец, заштићено је подручје пете категорије и део националне мреже заштићених подручја Албаније. Због јединственог екосистема и богатог биодиверзитета, кандидат је и за улазак у Смарагдну мрежу Савета Европе.