Насмејани некадашњи ирански председник Махмуд Ахмединежад и поред њега Игбале Бериша Худути, фотографија је коју су албанске власти представиле као кључни доказ који је, на концу, довео до петнаестогодишње забране уласка у ову земљу за теолошкињу из Приштине, која је пре шест година завршила иза решетака због позивања на насиље.
Игбале Бериша Худути је, током протеста против изградње луксузног туристичког комплекса на југу Албаније, узвикивала “Доле Рама”, тражећи смену албанског премијера и позивала да власт у овој држави преузме лидер косовског покрета Самоопредељење Аљбин Курти.
Убрзо затим, албанске обавештајне службе су је описале као “претњу за националну безбедност”, тврдећи да одржава везе са иранским лидерима и позива на рушење уставног поретка.
“Исти лик дошао је са караваном лажне дијаспоре, која у име Алаха проповеда мржњу, позива на устанак против албанске владе тражи освету против Американаца, због убиства генерала Касема Солејманија, И да, поред ње је лично Ахмединежад, славни главни слуга мрачних ајатолаха”, написао је Рама.
Хапшење у Приштини
Игбале Бериша Худути је хапшена у Приштини непосредно после убиства команданта иранске Револуционарне гарде 2020. године, јер је преко Фејсбука позивала на насиље, тврдећи да “освета нема границе”.
“Убиством господара куће, побили сте и све укућане. Тада освета постаје обавеза и не познаје границе”, написала је Игбале Бериша Худути. Нешто касније, обрисала је објаву са профила, али тек пошто су је прочитале хиљаде људи.
Од њених речи одмах се оградила косовска Исламска заједница, негирајући да је икада имала било какву улогу у овој организацији, наглашавајући да се речи Игбале Берише Худути косе са учењима ислама.
Претходно, полиција је у неколико наврата претресала просторије њене невладине организације тражећи доказе о вези са Ираном.
Ко је узнемирио фламингосе
Протести против власти у Тирани, названи и “Фламинго револуција”, озбиљно су уздрмали 13 година дугу апсолутну доминацију Едија Раме и његових социјалиста, јер су на улице изашле десетине хиљада људи, бесних због намере да амерички инвеститори блиски председнику Доналду Трампу, на месту националног парка изграде летовалиште и аеродром.
Рамина влада је, на талас протеста који траје безмало месец дана, оптужила Иран да сајбер нападима из Северне Македоније и Босне и Херцеговине покушава да дестабилизује државу, као и да у овом покрету учествује и лидер косовског Самоопредељења Аљбин Курти.
Односи Ирана и Албаније су затегнути још откако је Рамин претходник, Саљи Бериша, 2013. године у жељи да се додвори Американцима, пристао да се у околину Драча изместе преживели припадници покрета Муџахедин е-Калк, које су Иранци у серији обрачуна готово у потпуности искоренили.
На концу, око 3.000 ових “народних муџахедина” сместило је у затворени комплекс надомак овог албанског града, одакле су у протеклих десетак година изводили сајбер нападе на иранске институције и позивали на рушење Исламске републике.
Иранци су узвратили сајбер нападима на албанске институције, па је Тирана у јесен 2022. године из земље протерала све иранске дипломате и затворила амбасаду.
“Влада је одлучила да оконча дипломатске односе са Исламском Републиком Иран. Одлука на снагу ступа одмах”, рекао је тада Еди Рама, објашњавајући да “драстична одлука одговара тежини претње коју је представљао сајбер напад”.
Иран је ову одлуку власти у Тирани назвао “кратковидом”, одбацујући, истовремено, било какву одговорност за сајбер напада на албанске институције.
У последњој епизоди рата Ирана против Муџахедин е-Калка, у Техерану су у марту обешена два припадника ове организације, оптужена да су ручним бацачима напали седиште обавештајне службе.
Одмах затим, албанске власти ставиле су главну базу ове организације, камп Ашраф 3 у Драчу, у потпуну изолацију страхујући од могућег хибридног или каквог другог напада иранске Револуционарне гарде.