“Ako osetite ovaj bol, odmah zovite Hitnu” Doktorka otkriva kako vremenske promene utiču na zdravlje – Ovo svi treba da znaju!

Nagli temperaturni preokreti poslednjih dana ostavili su posledice i na zdravlje građana. Lekari beleže sve veći broj poziva i pregleda zbog različitih tegoba, a među najugroženijima su hronični bolesnici, starije osobe i deca, kojima vremenske oscilacije najteže padaju.

Koliko posla je bilo za ekipe Hitne pomoći, za emisiju “Redakcija”, govorila je dr Ivana Stefanović.

– Juče je u dnevnoj smeni bilo dosta posla. Imali smo 157 intervencija, od čega 35 na javnom mestu, četiri pedijatrijska poziva i pet saobraćajnih nezgoda u kojima je učestvovalo šest osoba, a pet smo prevezli na dalje lečenje. Imali smo i jednu veoma tešku intervenciju.

U 10.48 dobili smo poziv iz Sportskog centra Kovilovo, gde je petnaestogodišnja devojčica pala sa konja, nakon čega ju je životinja pregazila. Sa teškim povredama prevezena je u crvenu zonu Urgentnog centra – rekla je Stefanović.

Teške intervencije obeležile i noćnu smenu

Kako je navela, iako je noć protekla sa manjim brojem poziva nego prethodnih dana, ekipe Hitne pomoći intervenisale su u više ozbiljnih slučajeva, među kojima su bili hitno kardiološko zbrinjavanje i teške povrede u saobraćaju. 

– Noćna smena bila je nešto mirnija – imali smo 107 intervencija, od čega 22 na javnom mestu i pet pedijatrijskih poziva. Zbrinuli smo i jednog pacijenta sa STEMI infarktom, koji je direktno transportovan u angio-salu Instituta Dedinje. Bilo je i četiri saobraćajne nezgode. Najteži slučaj dogodio se u 22.58 u Ustaničkoj ulici, gde je dvadesetpetogodišnji muškarac pao sa motora i sa teškim povredama prevezen u Urgentni centar – kaže on.

Doktorka je istakla da je pad temperature doneo manji broj poziva Hitnoj pomoći, ali je upozorila da vremenske oscilacije i dalje predstavljaju veliko opterećenje za organizam, posebno za srce, zbog čega je neophodno izbegavati preterane fizičke napore.

– Ostvarili smo ukupno 321 vezu, što je skoro 200 manje od proseka. Može se reći da je pad temperature doneo izvesno rasterećenje, jer su građani tokom noći znatno manje zvali nego prethodnih dana. Naš organizam ima sposobnost da se prilagodi vremenskim promenama, ali samo ako se ponašamo odgovorno i ne opterećujemo ga dodatno. Tokom velikih vrućina i sparine srce radi pod znatno većim opterećenjem, pa svaka dodatna fizička aktivnost predstavlja dodatni napor.

– To ne znači da treba potpuno izbegavati kretanje, već da treba biti razuman. Preporuka je da se boravi u rashlađenim prostorijama, unosi više tečnosti, a kada se izlazi napolje, dobro je imati uz sebe vodu, nešto slano i nešto slatko. Lično volim da preporučim limunadu zaslađenu medom, jer organizmu obezbeđuje brzu energiju koja je srcu potrebna. Najveći oprez potreban je hroničnim bolesnicima, posebno onima koji imaju srčane tegobe. Njima savetujemo šetnje u jutarnjim ili večernjim satima, dok bi najtopliji deo dana trebalo da izbegavaju – upozorila je.

Dr Stefanović upozorila je da se simptomi koji mogu ukazivati na srčane probleme javljaju i kod mlađih pacijenata, zbog čega je apelovala da se bol u grudima i slične tegobe nikako ne ignorišu.

– Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da godine više nisu pouzdan pokazatelj rizika. Poslednjih dana imali smo dosta pacijenata između 20 i 35 godina koji su se žalili na bol u grudima, trnjenje leve ruke i druge simptome koji mogu ukazivati na ishemijsku bolest srca. Neki od njih su zadržani na bolničkom lečenju.

 Zato je najvažnije da građani ne ignorišu simptome. Ukoliko osete bol u grudima koji se širi u levu ruku, između lopatica, u vrat ili vilicu, posebno tokom fizičke aktivnosti ili boravka na vrućini, treba odmah da prekinu svaku aktivnost i pozovu Hitnu pomoć. Takvi simptomi zahtevaju hitnu medicinsku procenu, bez obzira na godine pacijenta – za emisiju “Redakcija”, apelovala je dr Stefanović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs