Ako idete u prirodu ovo morate da znate: Iz trave vrebaju opasni gmizavci i paraziti – evo kako da se zaštitite

Međutim, lekari i poznavaoci prirode upozoravaju da boravak na otvorenom u prolećnim danima nosi i određene rizike, pre svega zbog krpelja i gmizavaca koji su u ovom periodu najaktivniji.

Stručnjaci ističu da se već sa prvim toplijim danima povećava broj krpelja, parazita koji se hrane krvlju ljudi i životinja, a koji mogu preneti ozbiljne infekcije, među kojima je najpoznatija lajmska bolest. Istovremeno, u prirodi se sve češće mogu sresti i zmije otrovnice, zbog čega se građanima savetuje dodatni oprez prilikom boravka u dvorištu, visokoj travi, šumama i neuređenim terenima.

Krpelji mogu preneti ozbiljne infekcije

Lekari upozoravaju da je najvažnija mera prevencije pregled tela nakon boravka u prirodi. Krpelj se često zakači za kožu ili odeću i može ostati neprimećen satima.

Kako je ranije objašnjavala za Kurir dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine, krpelji se hrane krvlju i mogu preneti bakteriju borrelia burgdorferi, uzročnika lajmske bolesti, koja u nelečenim slučajevima može dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje.

– Krpelji se najčešće nalaze u travi i niskom rastinju, ali mogu dospeti i sa granja. Nakon boravka u prirodi važno je detaljno pregledati kožu i odeću. Ako se krpelj primeti na vreme, ne treba ga uklanjati na neadekvatan način ili ga pritiskati, već se javiti lekaru ili ga pažljivo ukloniti odgovarajućim priborom – navode lekari.

Ukoliko nije moguće odmah otići u zdravstvenu ustanovu, preporuka je korišćenje tanke pincete, hvatanje krpelja što bliže koži i njegovo lagano izvlačenje bez naglih pokreta. Nakon uklanjanja, mesto uboda treba dezinfikovati.

Oprez i zbog zmija u prirodi

Pored krpelja, boravak u prirodi može doneti i susret sa zmijama, koje se u prolećnom periodu češće pojavljuju na sunčanim i toplim mestima.

Poznavaoci prirode savetuju da se pri kretanju kroz visoku travu i neuređene terene koristi štap, uz lagano lupkanje o tlo, kako bi se životinje na vreme upozorile i udaljile. Takođe se preporučuje da se ne zavlače ruke u žbunje, kamenje ili travu bez prethodne provere.

U Srbiji žive tri vrste zmija otrovnica šarka, poskok i šargan. Ujed se može prepoznati po dve ubodne ranice i ubrzo nastalom bolu, otoku i crvenilu.

U slučaju ujeda, stručnjaci naglašavaju da je najvažnije da se osoba smiri i da se što pre obezbedi medicinska pomoć. Pogođeni ekstremitet treba imobilisati, a osoba treba mirovati kako bi se usporilo širenje otrova kroz organizam.

Lekari upozoravaju da se ne primenjuju improvizovane metode poput sečenja, isisavanja otrova ili konzumiranja alkohola i kofeina, jer mogu pogoršati stanje. Umesto toga, preporučuje se hitan transport do najbliže zdravstvene ustanove.

Oprez, ali i uživanje u prirodi

Stručnjaci poručuju da boravak u prirodi ne treba izbegavati, ali da je važno pridržavati se osnovnih mera zaštite adekvatna odeća, zatvorena obuća, redovni pregledi kože i oprez pri kretanju kroz visoku travu i nepoznat teren.