AKO HOĆETE DA OBORITE SNS, MORATE DA STVORITE OZBILJNU ORAGANIZACIJU Čeda Antić upozorava na opasan udar! “U slučaju nesreće, imaćemo ovde pravi građanski rat”

Nekadašnji predvodnik studentskog bunta protiv režima Slobodana Miloševića i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Čedomir Antić u intervjuu za Kurir televiziju detaljno je analizirao duboku političku i društvenu krizu u kojoj se Srbija nalazi.

Od blokada fakulteta i nastanka takozvane studentske liste,preko uticaja stranog faktora i istorijskih paralela sa devedesetim godinama, pa sve do predstojećih predsedničkih izbora, Antić je bez zadrške govorio o procesima koji, prema njegovim rečima, direktno ugrožavaju suverenitet i stabilnost države.

Univerzitet kao izgubljeni društveni arbitar

Osvrćući se na sam početak najnovijih tenzija na visokoškolskim ustanovama, profesor Antić je objasnio zašto je pojava uličnih metoda na fakultetima zatekla akademsku javnost.

– Za nas su blokade univerziteta bile iznenađenje iz dva razloga. Pre svega, prema našoj tradiciji, univerzitet deluje u trenucima kada je društvu i državi potreban autoritet koji može da arbitrira. Posebno tokom devedesetih godina, univerzitet se izborio za ulogu kakvu u nekim društvima imaju crkva, monarh ili akademija nauka – što SANU kod nas, nažalost, nikada nije bila. Tu ulogu mesto društvenog arbitra univerzitet je imao nekoliko puta tokom 20. veka. Iako su se na njemu tridesetih godina okupljali i pripadnici totalitarnih pokreta, tradicije koje pamtimo iz devedesetih bile su nedvosmisleno demokratske. Sa druge strane, imali smo nekoliko pokušaja marginalnih grupa – nažalost podržanih sa raznih strana, pa i iz inostranstva – da naprave političku snagu pre svega na Filozofskom fakultetu, što se dešavalo 2006, 2011. i 2014. godine.

Govoreći o tome kako su se nedavni protesti razvijali, sagovornik je skrenuo pažnju na ulogu pojedinih dekana i izostanak bilo kakvog dijaloga unutar samih fakulteta.

– Međutim, kada je sve počelo, videli smo da su proces, voljno ili nevoljno podržali deo političkih stranaka i dovoljan broj dekana. Vrlo brzo se pokazalo da njih u suštini ne interesuju ni pravda ni pravna država, niti imaju empatiju. To se videlo po tome što se ta grupa ljudi ubrzo u potpunosti posvetila politici. Drugo iznenađenje, nimalo malo, bila je činjenica da je, za razliku od svih ranijih protesta, unutrašnji dijalog ovoga puta bio potpuno uskraćen.

Upoređujući današnje blokade sa velikim demonstracijama iz prošlosti, nekadašnji studentski lider naglašava da su se devedesetih poštovala osnovna pravila demokratske debate.

– Devedesetih godina svi su imali svoje mesto na univerzitetu – od političkih protivnika koji su se obraćali studentima, poput Nemanje Đorđevića iz Beogradskog udruženja studenata, pa do profesora koji su mislili drugačije. Jedini koji tamo nisu imali mesto bile su političke stranke i njihovi lideri. Čak je i tu pravljen izuzetak, pa se recimo Vojislav Koštunica, pošto tada nije bio direktan akter tog spora, dva puta obratio studentima na platou. Ovde se to nije dogodilo – ovoga puta sve je preseljeno u neki imaginarni plenum.

Dečje shvatanje politike i naplata starih računa

Komentarišući profile ljudi koji podržavaju ovakve oblike bunta, Antić analizira psihologiju dela biračkog tela i neostvarene ambicije pojedinih generacija.

– Kao što deo našeg stanovništva voli vođe, tako drugi deo ne želi da podrži nijedan program niti pojedinca. Budući da se u poslednjih dvadeset godina utrostručio broj fakultetski obrazovanih, mnogi od njih, bilo osnovano ili ne – veruju da zaslužuju više, pa na politiku gledaju kao na dečji program – poručio je Antić i nastavio: 

– Imamo ljude uglavnom mojih godina koji su pre 30 godina trebalo da vode studentske proteste, ali nisu – izabrali su bezbednost, lagodnost i asistentska mesta. Sada bi želeli da to naplate u potpuno drugačijim okolnostima. Do 15. marta traje jedan period u kom oni uopšte nisu uspeli jasno da artikulišu šta žele. Pravdu za nadstrešnicu možete dobiti tek za sedam do deset godina kroz procese, to se ne rešava na ovaj način. Ne možete istovremeno tvrditi ‘sudstvo je sada naše’ i da je ‘strah promenio stranu’, a s druge strane govoriti kako se borite protiv tiranskog i autoritarnog režima – rekao je Antić.

Od vaninstitucionalnog pritiska do izbornog neuspeha

Govoreći o daljoj radikalizaciji protesta, Antić upozorava da su organizatori svesno krenuli u obračun sa celokupnim političkim sistemom.

 – Umesto da prekinu protivustavne i nedemokratske blokade, raspuste plenume, pozovu stranke na ujedinjenje i reafirmišu višestranačku demokratiju izlaskom na izbore, oni su ušli u drugu fazu. Počeli su da se bore i protiv stranaka i protiv vlasti, i to kroz svoj najgori period rada – blokadama i širenjem nasilja od sredine marta do avgusta 2023. godine. Tada su profilisali ideju da se pretvore u izborni pokret koji će ugasiti sve ostale stranke. To se videlo i na onih 16 lokalnih izbora, gde na dobrom delu mesta nisu uspeli, a tamo gde jesu, nisu ostvarili cilj od 51 odsto kako bi uništili opoziciju. U pravu je svako ko kaže da u tome ima ne samo totalitarnog – jer je reč o anarhizmu.

Boljševičke parole umotane u verske hibride

Analizirajući retoriku i parole koje su se mogle čuti tokom blokada, profesor ukazuje na opasnu kombinaciju dogmatizma i ekstremne netolerancije.

– Sve te njihove parole – poput ’Studenti pobeđuju’, koja je profilisana ove godine za Vaskrs – direktno preslikavaju verske poruke poput ’Hristos pobeđuje’. Pre toga su plasirali priču da su ’Plenumi Alfa i Omega’, što je opet direktna aluzija na Hrista kao Alfu i Omegu. Pored tih verskih motiva, koristili su i totalitarne krilatice: ’Sva vlast plenumima’ zapravo je prepisana boljševička parola ’Sva vlast Sovjetima’ iz 1917. i 1918. godine, iz vremena stvaranja Sovjetskog Saveza. Sve je to ponuđeno javnosti i jedan deo građana se za to prihvatio. Međutim, taj deo javnosti uopšte ne prihvata drugačije mišljenje – za njih svako ko misli drugačije nije tek neistomišljenik, već je ili malouman, primitivan, zver ili korumpiran. Izuzetno je loše što se tako nešto dogodilo, naročito u ovakvim okolnostima.

Antić se potom dotakao i finansijske pozadine čitavog pokreta, iznoseći šokantne podatke o resursima koji su uloženi u održavanje blokada.

– Oni koji stoje iza svega i koji su uložili milione – po mojoj računici, samo za ketering tokom osam meseci lagodnog života aktivnih na univerzitetu izdvojeno je 7,1 milion evra – sejali bi oluju ko god da je na vlasti. Sejali su je i u vreme Đinđića i u vreme Tadića. Tragično je što je ta autošovinistička grupa, od male i devijantne skupine totalitarnih pojedinaca i izdajnika iz osamdesetih i devedesetih godina, prerasla u dominantnu kulturu za 20 do 25 odsto naših građana, što direktno preti opstanku države. To je sada odgovornost svih nas – i nas koji se tome protivimo, i njih samih.

Udar na suverenitet države iz “nelegalnih plenuma”

Govoreći o transformaciji protesta u političku opciju i formiranju izborne liste, Antić ukazuje na ustavnu upitnost takvog delovanja.   

– Oni su konačno napravili izbornu listu, ali je ta lista plod delovanja neustavnih i ilegalnih organizacija kakve su plenumi. Slušamo najave da će njihovi poslanici u parlamentu predstavljati te plenume, a ne građane Srbije, čime se direktno udara na suverenost zemlje – jednako kao i u slučajevima kada je reč o statusu Kosova i Metohije, Vojvodine ili Novog Pazara. Ljudi na to pristaju, s jedne strane iz mržnje, a s druge iz opčinjenosti idejom da dolazi kraj sveta i da će ‘izabrani student’ povesti ljudski rod u bolju budućnost. Sa takvim stanjem izlazimo na izbore, ali postoji jedna ključna činjenica: na 16 održanih lokalnih izbora ta takozvana studentska lista nigde nije pobedila.

Upitan kako objašnjava odnos običnih ljudi i manje priviligovanih slojeva prema politici, Antić ističe važnost političke empatije.

–  Organizatore čitavog ovog pokreta ponela je reakcija jednog dela građana Srbije, koji uopšte nije mali, a koji prosto želi vođu. Ti ljudi žele da im neko objasni stvari i žele da budu uz većinu, pa neretko kažu: ‘Glasaću za tebe tek kada dođeš na vlast.’ Mi smo se tome nekada smejali, ali to je potpuno legitimno ponašanje, posebno kada govorimo o marginalizovanim i podređenim slojevima društva. Kada odlučite da se bavite politikom, prema tim ljudima morate imati empatiju.

Analizirajući političku strukturu koja trenutno upravlja zemljom, Antić objašnjava kako je vlast uspela da napravi širok društveni front.

– Sadašnja vlast je sa svim svojim manama uspela da sačuva podršku siromašnijih i slabije obrazovanih slojeva stanovništva, i to uprkos tome što je prihvatila realnost uspostavljenu posle 2000. godine – kako u njenim dobrim, tako i u lošim segmentima. Pored toga što su zadržali to biračko telo, uspeli su da privuku i deo društvene elite. Kada danas pogledate stotinu najznačajnijih političara iz nekadašnjeg demokratskog bloka koji su se profesionalno bavili politikom, videćete da je njih 35 ili 40 danas uz vlast. Ja to ne vidim kao izdaju, jer da bi se nešto izdalo, morao je prvo da postoji neki čvrst program.

Osvrćući se na strukturu proklamovane “studentske liste”, sagovornik oštro kritikuje zastupljenost profesora i izostanak realnih radnih slojeva.

– Vidimo da je ta lista – kako god da je stvarana i ko god da ju je pravio, napravljena tako da skoro polovinu čine ljudi sa univerziteta. Govorim to sa odgovornošću čoveka koji radi na univerzitetu, a pre toga je radio u institutu: to je najzaštićenija i najbogatija kategorija stanovništva u Srbiji. Od njih su u ovoj zemlji bogatiji jedino ratni profiteri, šverceri, kriminalci i multimilioneri. Ne kažem da treba da budemo siromašniji, ali moramo biti odgovorniji.

Diktat iz regiona i optužbe na račun opozicionih kadrova

Na pitanje kakvu bi politiku ova grupacija vodila na ključnim poljima državnih i nacionalnih interesa, Antić iznosi izuzetno pesimističnu prognozu.

– Jedna velika opasnost koja tu vreba jeste ono sa čim su se suočile sve prethodne vlasti. Smatram da bi oni uradili jedino što im u toj situaciji preostaje: prethodnu vlast bi prikazivali kao hitlerovsku, išli bi na potpuno uništenje svih političkih protivnika i, naravno, dozvolili bi da im se diktira iz Brisela, ali i iz Zagreba, Ljubljane, Podgorice, Sarajeva i Prištine. A onda bi posle tri ili četiri godine rekli: ’Pa dobro, ali vidite, nismo imali nikakvo razumevanje. Nismo daleko odmakli u evropskim integracijama, dobili smo novi ustav u kom Vojvodina i Novi Pazar više nisu sa nama, nismo ostvarili nikakav ekonomski uspeh, a građani nam zamislite, više ne aplaudiraju jer su plate niže‘ – opisao je Antić, a zatim se osvrće i na delovanje bivšeg guvernera:

– Vidite, profesor Šoškić je bio na funkciji koja nosi ogromnu autonomiju, pa nije pokazao naročitu sposobnost. Razumem ja da nema vođenja sistema bez politike, ali kada prihvatite da budete guverner, to više nije ekspertsko mesto. Ekspert nema političku odgovornost – on proda svoje znanje, pa kako ga poslodavac upotrebi, njegova je stvar; ne može ekspert da izgubi kuću i automobil ako je neko loše primenio njegove savete, već može samo da izgubi ugled. To i jeste jedan od ključnih problema.

Debakl na studentskim izborima kao dokaz slabosti

Govoreći o stvarnoj snazi pokreta, profesor ističe da rezultati sa samih fakulteta pokazuju potpuno drugačiju sliku od one koja se plasira u javnosti.

– Ako hoćete da oborite Srpsku naprednu stranku, morate stvoriti ozbiljnu, suparničku političku organizaciju. Oni to nisu uradili. Štaviše, pokazuju nam da uopšte nisu shvatili šta je trebalo da urade. Najbolji primer su izbori za studentski parlament – na većini fakulteta izlaznost nije prešla ni 50 odsto upisanih studenata. Šta nam to govori? Pokazuje da niko, ili zanemarljivo mali broj ljudi, zapravo nije bio uz te koji su organizovali blokade.

Upitan da li izborni proces može da stabilizuje prilike u zemlji ili nas očekuje opasno postizborno osporavanje rezultata, Antić upozorava na scenario ekstremne eskalacije.

– Uveden je jedan izuzetno opasan model. Bez obzira na to što je taj balon sada izduvan, u slučaju da se dogodi bilo kakva nesreća, poput zemljotresa na koji nemamo uticaja, ili još gore, ako neko izvede operaciju pod lažnom zastavom, pošalje agenta ili nagovori psihički labilnu osobu da puca u narod – mi ćemo ovde imati pravi građanski rat. Za takvo stanje, tokom protekle dve godine, sve veću krivicu snose bezumni ljudi koji organizuju blokade i još bezumniji koji ih podržavaju. To moramo jasno i otvoreno da kažemo.

Zloupotreba univerziteta i odbrana vojne neutralnosti

Govoreći o poštovanju izborne volje i stabilnosti države, profesor podseća da se kurs zemlje ne može menjati iza kulisa.

– Čak ni komunisti – koji su imali svoju partijsku organizaciju na univerzitetu, nisu na ovaj način zloupotrebljavali tu instituciju kao što to danas radi ova izborna lista.Vlast možemo kritikovati zbog raznih stvari, ali kada je reč o nacionalnoj, spoljnoj, ekonomskoj i socijalnoj politici, iza tih smernica stoji 80 odsto građana. Ako želite da menjate osnovne principe uspostavljene još u vreme demokratskih stranaka – poput vojne neutralnosti za koju su 2007. godine glasali i DS i DSS, bez obzira na njihove motive – morate sa tim pošteno izaći pred građane i za to dobiti većinu. Nemojte nam tajno menjati kurs zemlje kada dođete na vlast, dok sve vreme upirete prstom i vičete ’drž’te lopova’. To nije dobra politika.

“Svejedno mi je da li sam general ili vojnik”

Na samom kraju, povodom spekulacija u javnosti da bi upravo on mogao da bude jedan od ključnih kandidata na predstojećim predsedničkim izborima, dr Čedomir Antić jasno iznosi svoj stav.

– Izvesno je da je Srbija u opasnosti i da već godinama prolazi kroz izuzetno teška vremena. Smatram da niko nema pravo da ostane po strani, ali se svakako neću kandidovati kao pojedinac. Da bih bio kandidat, moram sa onima koji bi me kandidovali da razgovaram o programu koji zastupam već 30 godina. Verujem da bih mogao da dam doprinos povratku stvari u ustavne okvire, mada o tome još uvek nismo zvanično razgovarali – istakao je Antić, a potom zaključio u dirljivom tonu:

– Bez obzira na to što sam bio protivnik većine dosadašnjih predsednika, u svim ovim vremenima uspeli da sačuvamo državu, imajući u vidu sve opasnosti koje su nam pretile, a koje su postale posebno očigledne od 2022. godine i izbijanja rata u Ukrajini. U tom duhu i dajem ovaj odgovor: Na raspolaganju sam svojoj otadžbini, a da li ću biti general ili vojnik, potpuno mi je svejedno – važno je da pobedimo – rekao je Antić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs

 BONUS VIDEO: