Hladni talas stigao je u Srbiju i doneo pad temperature, kao i obilne pljuskove praćene grmljavinom. Fizičar Nikola Cvetanović je tokom gostovanja na televiziji “K1” objasnio kako se treba ponašati tokom grmljavine i koje mere zaštite su najbezbednije.
Istraživanja pokazuju da od udara groma godišnje u svetu strada više od 25.000 ljudi, kao i da su muškarci u ovim nesrećama znatno češće žrtve nego žene.
– Priroda nas stalno podseća koliko je moćna. Iako smo tehnološki napredovali, prirodne sile poput gromova i munja ne možemo staviti pod kontrolu. To su ogromne energije koje se u kratkom trenutku oslobađaju na malom prostoru. Opasnost postoji, ali uz pravilno ponašanje i gradnju objekata ona se može svesti na minimum – rekao je Cvetanović.
Kako se zaštititi tokom grmljavine na otvorenom?
Kada grmi, važno je skloniti se, jer je reč o velikoj količini naelektrisanja koja se oslobađa u vrlo kratkom vremenu. Munje su složeni procesi koji prolaze kroz više faza, a ono što vidimo kao jedan udar često je zapravo niz brzih pražnjenja, istakao je.
– Najbezbednije je skloniti se u objekat sa gromobranom ili u automobil, jer je tada rizik od udara znatno manji nego na otvorenom prostoru. Treba izbegavati stajanje pored drveća, kao i boravak na planinama i u blizini voda, jer su to posebno rizična mesta. Takođe, u slučaju grmljavine ne treba biti u grupi, već se preporučuje razdvajanje, a umesto ležanja na zemlji bolje je čučnuti dok opasnost ne prođe.
Ukoliko se nalazite u prevoznom sredstvu poput automobila, autobusa ili aviona, prema rečima fizičara Nikole Cvetanovića, nema razloga za strah, jer su ta vozila konstruisana tako da pružaju visok nivo zaštite od udara groma.
On objašnjava da se u automobilu nalazi takozvani Faradejev kavez, koji zahvaljujući metalnoj strukturi sprečava prodiranje električnog polja u unutrašnjost vozila, pa putnici ostaju bezbedni čak i ako grom udari u vozilo. Dodaje da oštećenja mogu nastati na samom vozilu, ali ne i po putnike, bez obzira na to da li je motor uključen ili vozilo u pokretu.
– U avione često udaraju gromovi, ali je poslednja nesreća izazvana udarom groma bila još šezdesetih godina. Nakon toga, inženjeri su uveli posebne zaštitne sisteme – mrežu provodnika koji funkcionišu kao gromobrani i bezbedno odvode električno pražnjenje. Iako može doći do manjih posledica po elektroniku, putnici nisu ugroženi, pa je bezbednost u avionu maksimalna – naveo je Cvetanović.
Mobilni telefoni i grmljavina – razbijanje česte zablude
Fizičar Nikola Cvetanović demantuje uvreženo mišljenje da mobilni telefoni privlače udare groma, ističući da naučna istraživanja ne
– Jedno vreme se vodila polemika oko toga. Međutim, nakon brojnih ispitivanja i dužeg perioda korišćenja mobilnih telefona, postoji opšti konsenzus da oni ne povećavaju verovatnoću udara groma. Teorijski se pominje mogućnost uticaja, jer se tokom razgovora u blizini stvaraju manje količine jona, ali to u praksi nema značajan efekat.
– Ne treba u trenutku grmljavine držati telefon uz glavu, ali nošenje u džepu ne predstavlja nikakav problem. Preporuka je da se korišćenje izbegava, ali nema potrebe ni da se telefon baca od sebe, jer nije dokazano da povećava verovatnoću udara groma – kazao je Cvetanović.
Muškarci češće stradaju od udara groma, a najrizičnije situacije su na otvorenom, posebno u blizini voda, ističe fizičar Nikola Cvetanović.
– Muškarci se češće bave poslovima na otvorenom prostoru. U Americi je odnos 1:3, jer najveći broj stradalih pripada muškoj populaciji, posebno u situacijama na ribarskim čamcima.
– Grom često udara u vodene površine, a ljudi koji se nalaze na čamcima izdignuti su nekoliko metara iznad vode, što može biti dovoljno da munja izabere upravo taj put. Zato je najvažnije što manje se izlagati i što više se spustiti – dodao je on.
Ukoliko se preduzmu preventivne mere zaštite, Nikola Cvetanović ističe da nema potrebe za strahom, ali da je tokom grmljavine važno isključiti određene električne uređaje.
– Ako čujete i vidite munju i grom u isto vreme, to znači da je grmljavina već blizu. U gradskim naseljima grom često udara u žičane ograde, a električna energija može da se prenosi kroz podzemne kablove, što povećava rizik od oštećenja elektronskih uređaja.
– Kada grmi, preporučuje se da se iz struje isključe laptopovi, televizori i mikrotalasne pećnice, jer su ovi uređaji, kao i svi koji sadrže čip, u najvećem riziku od oštećenja. Takođe, ne treba se kupati tokom grmljavine, jer električno pražnjenje može preko cevi izazvati strujni udar – istakao je Cvetanović.
Ljudi često imaju naviku da broje sekunde kako bi procenili udaljenost groma, a Nikola Cvetanović objašnjava na koji način se može približno izračunati koliko je grom udaljen.
– Kada se formira munja, to znači da elektroni učine vazduh provodnim, pa kroz njega prolazi velika struja. Tada dolazi do jonizacije vazduha i to stanje se naziva plazma.
– Tu se emituje velika količina zračenja, a svetlost stiže gotovo trenutno jer se kreće brzinom od oko 300 hiljada kilometara u sekundi, dok je zvuku potrebno vreme da stigne. Zato, kada vidite bljesak munje, a grmljavina se čuje tri sekunde kasnije, to znači da je grom udaljen približno jedan kilometar. Takođe, ne treba da zavarava to što oblaci deluju daleko, jer grom može udariti i u takvim uslovima – pojasnio je Cvetanović.
Za kraj, Cvetanović je istakao šta treba učiniti u slučaju udara groma, naglašavajući da je pravovremena prva pomoć od presudnog značaja.
– Veći broj ljudi preživi nego što pogine od udara groma. Ono što preporučuju sve zdravstvene organizacije jeste pravovremeno pružanje prve pomoći – naveo je.
– Potrebno je odmah pozvati Hitnu pomoć, a do njihovog dolaska započeti masažu srca i veštačko disanje. Osoba nije opasna niti naelektrisana nakon udara groma. Najvažnije je da se i vi i povređena osoba bezbedno sklonite sa mesta događaja – zaključio je fizičar Nikola Cvetanović.
Kurir.rs/K1
Nevreme u Batajnici
Izvor: MONDO