Цена бензина у наредних седам дана износиће 188 динара, а дизела 212 динара, захваљујући одлуци државе да акцизе смањи за чак 61 одсто. Истовремено, најављене су и додатне мере – повољнији дизел за пољопривреднике и коришћење робних резерви, како би се очувала стабилност снабдевања.
Стручњаци, међутим, упозоравају да је реч о краткорочним решењима у условима глобалне енергетске кризе.
Енергетски стручњак Жељко Марковић истиче да су мере државе већ донеле конкретан ефекат на цене.
“Акцизе су сада смањене за 60 одсто и то прави неких 30 до 40 динара по литру горива”, наводи Марковић.
Додаје да је разлика у односу на Европу и даље значајна, али да простор за даље појефтињење практично не постоји.
“То су мере које у суштини купују време због светске нафтне кризе и великог раста цена”, објашњава Марковић.
Према његовим речима, трајање оваквог модела директно зависи од стања на глобалном тржишту и буџетских могућности државе.
На питање колико капацитета има држава да спроводи овакве мере, Марковић каже да је то питање за државне органе.
“То сада већ држава мора да каже, јер приходи буџета зависе од тих мера. Колико је држава спремна и колико има резерве да има смањен приход у буџету, а да обезбеди нормално функционисање државе. То је то време”, додаје Марковић.
Буџет под притиском – могућ и ребаланс
Из Привредне коморе Србије упозоравају да смањење акциза има високу цену за јавне финансије.
“Уколико потраје ова ситуација и уколико буде морало више недеља или месеци да се одустане од тих прихода од акциза, могуће је да се деси ребаланс буџета, односно измена закона о буџету како би се ускладили приходи и расходи. Што би вероватно значило и повећање тог дефицита који је за ову годину иницијално планиран на 3 одсто”, каже Бојан Станић из ПКС-а.
Ипак, наглашава да је реч о глобалном шоку који погађа све земље, као и да се ово неће угрозити кредитни рејтинг земље.
“То није последица унутрашњих проблема, већ нечега што долази споља и прелива се на нас”, истиче Станић.
Резерве и забрана извоза – стабилизација тржишта
Поред смањења акциза, држава је продужила забрану извоза и повукла део горива из резерви, што би требало да обезбеди стабилно снабдевање. Марковић сматра да су те мере кључне у кризним условима.
“Резерве се и чувају за овакве ситуације када имате отежано снабдевање”, каже Марковић.
Ипак, упозорава да се резерве не смеју неконтролисано трошити.
“Није добро трошити резерве докле год имате производњу – зато је важно да Рафинерија ради”, додаје Марковић.
Истиче да смо још далеко од енергетских шокова какве смо имали у историји.
“Ми смо још далеко од тих великих цифара, али ако то буде кренуло да расте, а то ће се десити уколико рат потраје и цела ситуација са логистиком и са снабдевањем потраје и уколико се не буде могла наћи нафта на тржишту – онда су управо те резерве и битне да се користе и да се обезбеди неко колико-толико нормално функционисање државе”, објашњава Марковић.
Пољопривреда на удару – помоћ неопходна
Јефтинији дизел за пољопривреднике може да ублажи последице кризе, али не и да реши системске проблеме. Станић напомиње да су они већ суочени са порастом трошкова и мањом конкурентношћу њихове производње.
“Ово је мера која треба да допринесе да не дође до отежавања њихове позиције на тржишту. Имајући у виду да су они први на почетку тог ланца вредности и да некако највише трпе и да су најрањивији у оквиру тога”, каже Станић.
Подсећа да су пољопривредници на почетку производног ланца и да без њих нема ни стабилног снабдевања храном.
“Да бисмо имали и прехрамбену индустрију, али и снабдевеност наших малопродајних објеката, морамо улагати и морамо чувати нашу примарну пољопривредну производњу. Ту, наравно, мислимо и на ратаре који се баве обрадом земље, али свакако не треба заборавити да се нафта мора користити и у потребама сточарства”, указује Станић.
Европа без јасног решења – криза ће потрајати
Различите мере доносе земље и у региону и у Европи – од забране да се један сам вози у аутомобилу, ограничења брзина на 80 километара на сат, продаје одређене количине горива.
“Све те мере које би се и код нас исто донеле, све оне у суштини служе да ублаже ефекте кризе и да се криза превазиђе. Али, једини прави адекватан одговор би био уколико бисте имали нове логистичке канале и набавили оно што вам недостаје и да нема промене цена. То је јако тешко“, указује Марковић.
Наводи да ћемо можда и ми бити приморани да посегнемо за таквим мерама, као и да све зависи колико дуго ће овај поремећај трајати.
Додаје и да је европско тржиште посебно осетљиво због зависности од увоза енергената.
“Европа је јако рањива – ми смо имали и гасне кризе. И сада ћемо имати проблем као Европа и са гасом. Тржиште Европе је са те стране угрожено и рањиво. Ако упоредимо рецимо са америчким тржиштем – тамо немамо тај скок цена. Јесте и код њих нешто поскупео бензин, али то није у у оном обиму као као што се дешавало у Европи”, поручује Марковић.
Без панике – горива има, али неизвесност остаје
Стручњаци поручују и да тренутно нема разлога за страх од несташица, али да је неизвесност и даље велика.
“Имамо стабилну ситуацију и нема великог скока цена, али ако цена нафте настави да расте, мораће да расту и цене деривата”, упозорава Марковић.
Како истиче, држава је већ искористила простор за ублажавање цена.
“Држава је већ смањила акцизе, она нема више простора где да смањује, када се пређе нека граница онда ће морати да расте цена деривата на тржишту. Просто немате више са чиме то да амортизујете”, закључује Марковић.
Лукић: Највећи глобални шок понуде на тржишту нафтних деривата икада
Професор Економског факултета Велимир Лукић истиче да овај сукоб између три нације се суштински води на тлу чак девет земаља, а данак који плаћа глобална економија је сваким даном све већи и већи.
“Глобалне економије покушавају да се прилагођавају, али оно што можемо да видимо јесте да је овај шок толико велики да можемо да га назовемо највећим глобалним шоком понуде на тржишту нафтних деривата који је забележен”, додаје Лукић.
Државне мере за ублажавање последица тренутно дају резултат, али њихов ефекат је временски ограничен.
“Уколико дође до даље ескалације овога сукоба, ми ћемо сигурно да видимо да ће данак који ће од глобалне економије да се узме, да се тиче и производње и прераде нафте и понуде нафте у средњем и на дугом року, а не постоји ниједна држава која може да примени мере које могу да буду учинковите у том случају”, упозорава Лукић.
Када је реч о јавним финансијама Србије, каже да су оне у врло добром стању.
“Буџетски дефицит који је планиран за ову годину је на нивоу 3 одсто буџета, што значи негде око 337 милијарди динара. А ако погледамо где ту стоје приходи од акциза, они су други највећи пунилац буџета са 457 милијарди динара. Највећи део тога долази од стране акциза које су везане за нафтне деривате. У акцизама, односно кад погледамо колике су акцизе у укупним јавним приходима, то је око 19 процената”, наводи Лукић.
Истиче да су то јако велики износи и ако се “држава одрекне 61 одсто од нечега што прерачунато у евре износи око две милијарде и то је на годишњем нивоу, то је јако крупан издатак за буџет”.
“Упркос томе стање нашег јавног дуга говори да ми имамо слободног простора за додатно задуживање, а да тај дуг превише не поскупи”, додаје Лукић.
Четири предности Србије
Поручује и да Србија има четири “крупне предности” у односу на остатак Европе.
“Пре свега, ми у старту имамо високе стратешке резерве нафте због познате ситуације са НИС-ом. Са друге стране, имамо тај финансијски бафер који се оличава у јавним финансијама. Као трећа предност јесте чињеница да ми већ имамо уходан и разрађен систем дистрибуције нафте и стратешких резерви даље широм земље, и то смо такође тестирали у прошлом периоду”, наглашава Лукић.
Четврта предност је, како каже, то што се доносе изузећа на руску нафту.
“Ми имамо добру стартну позицију и у преговарањима у случају да се дође до ширег изузећа са нашим примарним снабдевачем до сада нафтом, односно сировом нафтом, то је Русија. Дакле, у тим преговорима уколико дође до могућности за њих, ми бисмо требали да имамо, или барем се надамо, неко право првенства”, закључује Лукић.