PROFESOR Čedomir Antić smatra da pad na Šangajskoj listi ne treba ni dramatizovati ni relativizovati, ali upozorava da se ne mogu zanemariti višemesečna blokada, izostanak reformi i odgovornost rukovodstva Beogradskog univerziteta.
Foto: Printskrin Youtube/Blic TV
Univerzitet u Beogradu više nije među 500 najbolje rangiranih univerziteta na svetu. Posle četiri godine provedene u toj grupi, Beogradski univerzitet se sada nalazi između 501. i 600. mesta na Šangajskoj listi. Dok deo vlasti odgovornost za pad pripisuje rektoru i višemesečnim studentskim blokadama, bivša rektorka Ivanka Popović ocenjuje da je reč o uobičajenoj fluktuaciji i da nekoliko bodova može značiti razliku od više desetina mesta.
Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Čedomir Antić, međutim, smatra da se o rezultatima ovogodišnjeg rangiranja ne može govoriti bez sagledavanja mnogo šire slike – od načina finansiranja nauke do upravljanja samim univerzitetom i posledica višemesečne blokade.
“Iskreno da kažem, ja sam začuđen što je Beogradski univerzitet uopšte na listi, zato što se prošlogodišnja ocena odnosila na raniji period, a ne na vreme koje je upravo bilo završilo, odnosno na vreme blokade koja je trajala skoro osam meseci“, kaže Antić.
On smatra da je već sama činjenica da su državni univerziteti u Srbiji tokom velikog dela godine praktično bili van redovnog procesa rada problematična za bilo kakvo ozbiljno rangiranje.
“Bilo je logično postaviti pitanje: jedan univerzitet koji nije radio osam meseci, na osnovu čega ocenjujete? Postoji mantra da rad postoji i kada traje blokada, ali ne postoji. Imali smo, recimo, na Univerzitetu u Novom Sadu profesore kojima je bilo zabranjeno da dođu na fakultet od strane neovlašćenih lica i ustanova koje nisu predviđene Ustavom i zakonima Srbije“, navodi Antić.
Antić: Beogradski univerzitet nije uspešno reformisan
On, međutim, upozorava da problem nije samo u poslednjoj godini, već da Beogradski univerzitet duže vreme nije suštinski reformisan.
“Činjenica je da Beogradski univerzitet nije uspešno reformisan. Da jeste, on bi svakako bio drugačiji nego što je bio ranije. Imamo situaciju u kojoj ljudi koji treba da budu reformisani sprovode reforme“, smatra Antić.
Prema njegovim rečima, Beogradski univerzitet je ogromna i složena institucija, sa desetinama hiljada studenata i hiljadama nastavnika i istraživača, zbog čega svako rangiranje mora da se posmatra sa određenom rezervom.
“Beogradski univerzitet je jedan od najvećih univerziteta između Beča i Istanbula. Svakako spada među velike univerzitete u svetu. Zato je teško oceniti tako složenu ustanovu samo kroz jednu listu“, kaže on.
Ipak, Antić smatra da činjenica da se Univerzitet u Beogradu i dalje nalazi u svetskom rangiranju ne bi trebalo da bude razlog za samozadovoljstvo. Posebno problematičnim vidi način na koji je univerzitet funkcionisao tokom aktuelne političke i društvene krize.
“Vodstvo univerziteta je jedna oligarhija. Mogu da vas uverim da rektor tokom krize nije zvao nijednog profesora sa kojim nije saglasan. Imali smo rektora koji je tokom krize napustio svoje radno mesto i prepustio kancelariju plenumima, zborovima građana i drugim grupama“, tvrdi Antić.
On posebno dovodi u pitanje političko angažovanje rukovodstva Univerziteta u Beogradu i smatra da bi akademska zajednica morala jasno da definiše svoje ciljeve.
“Vidimo jedan deo čelništva univerziteta, na čelu sa rektorom, da je politički aktivan. A gde je tu univerzitet? Koji je njegov program? Kako je moguće da gotovo svako, od upravnika zgrade do predsednika vlade, ima neki program, a rektori i dekani u Srbiji nemaju jasan univerzitetski program?“, pita Antić.
Govoreći o padu na Šangajskoj listi, on se osvrće i na tvrdnje da rezultat ne treba previše ozbiljno shvatati, jer nekoliko naučnih radova ili citata može da pomeri univerzitet za više desetina mesta.
“Ako je ta Šangajska lista takva da jedan profesor čiji se radovi mnogo citiraju može da pomeri univerzitet za sto mesta, onda je pitanje koliko je ona relevantna za ustanovu poput Beogradskog univerziteta. Ali ne možemo istovremeno da govorimo da je lista nevažna kada padnemo, a da je predstavljamo kao dokaz vrhunskog kvaliteta kada napredujemo“, ističe Antić.
On smatra da bi umesto poređenja sa univerzitetima u Zagrebu ili Ljubljani trebalo otvoriti ozbiljnije pitanje: koliko se u Srbiji ulaže u nauku i kakvi su uslovi u kojima rade univerzitetski profesori.
“Kada vodite jednu tako ozbiljnu i veliku strukturu kao što je univerzitet, ne možete nikada biti zadovoljni. Moramo da vidimo odnos ulaganja i položaja koji naši profesori uživaju. Taj položaj je, verujte, jedan od boljih u Evropi, ako se uzme u obzir ne samo bruto plata već i sigurnost zaposlenja i način na koji su profesori zaštićeni“, kaže Antić.
Prema njegovom mišljenju, odgovornost za stanje na univerzitetima ne može se prebaciti samo na državu, ali ni samo na akademsku zajednicu. On podseća da su različite vlasti tokom prethodnih decenija pokušavale da pronađu način da sarađuju sa univerzitetom, upravo zato što je reč o instituciji sa velikim društvenim uticajem.
“Svaka vlast, uključujući i Miloševićevu, trudila se da se sporazume sa univerzitetom. Univerzitet je previše jak da bi se sa njim išlo u otvorenu konfrontaciju. Milošević je, po mom mišljenju, pobedio univerzitet aikidom – ne svojom snagom, nego njegovom slabošću“, navodi Antić.
On kao primer navodi period nakon studentskih protesta devedesetih godina, kada je, kako kaže, veliki broj profesora prihvatio promene koje je vlast ponudila.
“Pre toga su bili glavni, Robespijeri i Dantoni, a onda su potrčali i potpisali. To pokazuje koliko je univerzitet, kada nema unutrašnju snagu i jedinstvo, podložan pritiscima“, ocenjuje Antić.
Pitanje odgovornosti rukovodstva univerziteta
Govoreći o aktuelnom rukovodstvu Univerziteta u Beogradu, Antić smatra da je problematično to što se političko delovanje ne razdvaja dovoljno jasno od funkcije rektora.
“Rektor Đokić mora da kaže ko je i šta predstavlja. Ako nastupa politički, onda mora biti jasno da li govori kao rektor ili kao politički aktivista. Ne možete istovremeno koristiti autoritet univerziteta i tvrditi da se univerzitet ne bavi politikom“, kaže Antić.
On dodaje da je upravo zbog toga potrebno otvoriti pitanje odgovornosti rukovodstva univerziteta.
“Kakav je to rektor koji ne pozove nijednog kolegu koji se sa njim ne slaže da ga pita kako je i kakve probleme ima? Ako univerzitet treba da bude mesto dijaloga, onda taj dijalog mora da postoji i unutar njega“, smatra Antić.
Zaključujući, Antić ocenjuje da pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi ne bi trebalo ni dramatizovati ni relativizovati. Rangiranje, kako kaže, jeste samo jedan pokazatelj, ali bi rezultat trebalo iskoristiti kao povod za ozbiljnu raspravu o stanju nauke, univerziteta i njegovom odnosu prema društvu.
“Sigurno je da naše društvo ima mnogo problema i da naša država ima mnogo problema. Ali upravo zato moramo da budemo ozbiljni kada govorimo o univerzitetu. On je nastao na ideji nacionalnog oslobođenja, prosvete i slobode. Ne može njegova osnovna uloga da bude zamenjena političkim sukobima i borbom za uticaj“, zaključuje Antić.
24sedam.rs