NI čuvene glavice futoškog kupusa nisu imune na žegu, uprkos tome što ova vrsta, u decenijama proizvodnje, pamti svakakve vremenske uslove.
Foto: Jouan & Rius / Nature Picture Library / Profimedia
Proizvođači čine nadljudske napore da obezbede povrću dovoljno vode i rashlađeno tlo, kako bi u jesen bilo dovoljno količina u kacama zazimnicu. Cenu poljoprivrednici još ne prognoziraju, ali unapred znaju dase suša proširila i na novčanike, pa se uloženi resursi u proizvodnju, verovatno neće vratiti.
Proizvodnja futoškog kupusa trenutno je teška. Zahteva mnogo posla, fizičke napore i celodnevno navodnjavanje. Manipulacija uslova za nesmetan rast glavica počela je još u junu, i, kako kaže uzgajivač Miroljub Janković, taj rat trajaće sve do septembra.
– U kišu ne verujem, iako su je najavili u narednim danima – kaže nam Janković. – Možda će biti neki mestimični pljusak, ali to ne olakšava sve dok temperature ostaju iznad 30 stepeni. Kupusu treba dovoljno vode da raste, hladnije tlo, a kad se zemlja ugreje, sve gori.
Žega poslednjih nedelja snizila je nivo u bunarima. Ranijih godina podzemna voda bila je na dubini od jednog do dva metra. Povrtari to pokušavaju da nadomeste pumpama i agregatima, koji vodu crpe sa čak sedam metara.
– Mučimo se, jer su kvarovi gotovo svakodnevni. Na parceli su mi dva agregata, jedan koji radi, drugi u rezervi, jer proces ne može da stane. Događa se da pozajmljujemo agregate kolegama – priča Janković.
Cena kao lane
O CENI futoškog kupusa na tezgama teško je govoriti u ovom trenutku. Prošlih godina koštao je oko 100 dinara po kilogramu. Očekuje se da će i ove godine biti ta cifra za veće količine. Ko bude kupovao glavice kupusa, plaćaće 20 do 30 odsto više.
Više od nedostatka padavina, problem pravi suv vazduh. Prema Jankovićevim rečima, lane je takođe bilo sušno, ali je vlažnost vazduha iznosila između 60 i 70 odsto. Sada je svega oko 35 odsto.
– Polje sa autohtonom sortom futoškog kupusa navodnjavamo agregatom na dizel gorivo i rasprskivačima. Još nemam računicu koliko sam energenata potrošio, a kvarovi me stalno prate. Popravke koštaju najmanje 200 evra. Velike zarade nema – ističe Janković.
Agroanalitičar Branislav Gulan učestvovao je u izradi Strategije poljoprivrede do 2034. godine, i kaže za “Novosti” da svaka suša uzima svoj danak. Ovo je od 2000. godine 12. po redu. Kako kaže, nismo je spremno dočekali, sistem za navodnjavanje nije dobar, a našu poljoprivredu on ocenjuje kao “teškog bolesnika”.
– Svake godine država trpi štetu od suše od oko milijardu i po evra. Nekada je u Futogu bilo do 400 hektara pod zasadima kupusa, a sada imamo oko 30 hektara. Futoški kupus je uništen, jer naša poljoprivreda nije strateška grana, i zato imamo svega manje nego što smo imali pre četiri decenije – zaključuje ovaj stručnjak.
Inače, rekordna proizvodnja kupusa bila je 1980. godine, kada je prinos bio 381.720 tona.