AFRIČKA KUGA SVINjA PRAZNI TOROVE: Farmeri odustaju od uzgoja svinja

OD početka aprila ove godine, širom Pomoravskog, Kolubarskog, Mačvanskog, Borskog i Sremskog okruga, u više od 30 sela, afrička kuga svinja opustošila je torove.

Ni obodi glavnog grada nisu bili pošteđeni zaraze, pa su tako i obrenovačka gazdinstva ostala bez životinja i prinosa od uzgoja. Od kada je ova opasna bolest došla na tlo naše zemlje sredinom 2019. godine, eutanazirano je oko 70.000 svinja. Iako država isplaćuje novčanu nadoknadu za gubitak, poljoprivrednici se retko odlučuju da obnove proizvodnju.

Još se prepričava slučaj iz sela Provo u opštini Vladimirci, kada je za desetak dana uspavano oko 500 grla svinja. Zaraza se proširila na susedna mesta, zbog čega je trećina obora ostala prazna. Gazde imanja kazala su da su preduzeli sve mere predostrožnosti. Početkom ove nedelje evidentirano je poslednje zaraženo područje, i to u šabačkom kraju – selo Jelenča. Prema rečima Nenada Budimovića iz sektora stočarstvo Privredne komore Srbije, poslednjih godina afrička kuga svinja izazvala je velike štete u celom svetu.

– Do njenog pojavljivanja pre nekoliko godina, bila je nepoznata bolest, koja se održavala u populaciji divljih svinja u Africi – priča Budimović. – Lako se širi, prenosi se proizvodima od svinjskog mesa koje je zaraženo, zatim otpadom, opremom, pticama, glodarima, hranom itd. U periodu leta, dešava se da dođe do pojave više slučajeva oboljenja i širenja bolesti. Jedini “lek” je eutanazija, zato su gubici značajni, a samim tim i negativan bilans u proizvodnji svinja.

Dostupni podaci Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pokazuju da je eutanazija urađena na oko 70.000 svinja od početka bolesti u našoj zemlji. Kako kaže naš sagovornik, proizvodnja svinja može da se relativno brzo obnovi i vrati na predhodni nivo. Međutim farmeri i domaćinstva gde se pojavila bolest i sprovedena je eutanazija, retko se odlučuju za obnovu proizvodnje. Posledično, afrička kuga svinja utiče i na izvoz svinjskog mesa, koji se ocenjuje kao veoma slab.

– Izvoz svinjskog mesa kreće se na nivou oko nekoliko stotina tona godišnje, i to u Crnu Goru, Makedoniju i nešto malo u Bosnu i Hercegovinu. Afrička kuga je limitirajući faktor za izvoz u Kinu, o čemu se dosta govori, jer su u Kini doneli odluku da država iz koje se uvozi svinjsko meso treba da bude tri godine slobodna od ovog virusa i poslednjeg slučaja – objašnjava Budimović za “Novosti”.

Ne tako optimistična situacija u oblasti svinjarstva, smatra naš sagovornik, može se poboljšati primenom sistemskih mera, i da se podsticaji, koje država daje stočarima, preusmere u proizvodnju, da bi se uvećala konkurentnost.

Ostale grane stočarstva su u boljem položaju nego uzgajivači svinja. Kako kaže naš sagovornik, proizvodnja živinskog mesa i konzumnih jaja najbolje stoji i sa perspektivom razvoja. Intezivno se radi na usaglašavanju za izvoz u Evropsku uniju, gde je velika potražnja za ovim stočarskim proizvodima. Uzgoj goveda u proizvodnji junećeg mesa se pokrenula malo u poslednjih nekoliko godina, a sve zahvaljujući izvozu živih goveda za zemlje severne Afrike i Izrael. Mlečno govedarstvo je u većem problemu sa cenom sirovog meka, a tu je i uticaj proizvodnje u EU, koja je veća nego prošlih godina. Samim tim, proizvodi su jeftiniji i uvoz je našao svoje mesto u trgovini.