Jedna baka iz Vranja apelovala je na sve učesnike u saobraćaju, a posebno na vozače imajući samo jednu molbu za njih da vode računa o deci, školarcima najmlađim učesnicima u saobraćaju.
Baka Sofija istakla je da su roditelji, ali i bake i deke u velikoj dilemi oko jednog pitanja “kada pustiti najmlađe osnovce da bez pratnje sami odlaze i vraćaju se iz škole”.
– Verujte nije nimalo jednostavna odluka. I naša deca, roditelji naših unuka morali su u jednom trenutku da krenu sami u školu, da ostaju sami kod kuće. Ipak čini mi se da je vreme u kome su oni odrastali bilo drugačije, i mirnije i bezbednije sa daleko manjim brojem vozila oko škola – navodi baka Sofija.
Ona ističe da deca danas moraju biti daleko opreznija, a vozači odgovorniji.
– Strepite uvek kada su u pitanju raskrsnice. Ležeći policajci na ulicama oko škola kao i ograničenje brzine su i te kako važni, ali najveću ulogu ipak imaju oni koji se nalaze za volanom. Đaci prvaci nisu sami, u većini slučajeva njihovo kretanje do škole uglavnom roditelji organizuju uz pratnju starijih. Tu su i dnevni boravci u kojima decu roditelji ostavljaju pre odlaska na posao. To je u tom periodu, ali briga tu ne prestaje – objašnjava sagovornica Kurira.
Napominje da je dve nedelje, vodila unuku u školu koja pohađa drugi razred, i pomno pratila koliko je oprezna u prelaženju raskrsnica na pešačkom prelazu.
– Rekla mi je bako ići ću u školu sa drugaricom samo me ti odgledaj na prvoj velikoj raskrsnici dok prelazim ulicu. Tako je I bilo sa drugaricom su pogledale levo I desno nije bilo vozila I prešle su bezbedno. Okrenula se I rekla mi je bako sad možemo same ti se vrati kući. Međutim htela sam ipak da se uverim kako će preći I drugu manju raskrsnicu na putu do škole – priča Sofija I dodaje:
– Dete je dete, nije vojnik. Radoznalo u svakom trenutku. Išla sam za njima krišom da me ne vide.Unuka I njena drugarica su zastale na kratko, jer su na trotoaru ugledale gusenicu. Nastavile su dalje, a onda naišle na kola Hitne pomoći koja su bila parkirana ispred zgrade pored koje su prolazile. Medicinsko osoblje transportovalo je baku kojoj je pozlilo I po koju su došli po pozivu. I tu su deca zastala pomalo zbunjena, a onda skrenula u ulicu u kojoj se nalazi škola. Tu se moje kretanje završilo. Ne znam da li previše brinem, ali morala sam krišom da ih ispratim skoro do škole, drugi su razred I njihovo osamostaljivanje mora da bude postepeno I pod kontrolom. Srećom prošla sam neopaženo – otkriva baka Sofija.
Na kraju apeluje na sve učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise naročito pored škole, da uvek imaju u vidu da deca mogu biti nestašna, radoznala I da im pažnju na putu od kuće do škole I od škole do kuće može skrenuti i najmanja sitnica.
– Nemojte brzo voziti, svi moramo brinuti o najmlađima u saobraćaju. Zajednička obaveza svih nas je da brinemo o njihovoj bezbednosti. Jedna sekunda nepažnje može promeniti sve.
Kurir.rs
