(VIDEO) STRŠLJENI KAO DA SU NAČISTO POLUDELI! Napadaju u rojevima, žena u Sopotu umrla na licu mesta, muškarac iz Bajine Bašte čudom preživeo čak 37 uboda! Šta nikako da ne radite

Nakon napada kod Bajine Bašte i tragične smrti žene u Sopotu postavlja se pitanje – koliko su stršljenovi zaista opasni?

Dva slučaja upozoravaju da susret sa ovim insektima može da se pretvori u borbu za život. Šta nikako ne smemo da uradimo kada se nađemo na meti roja i kako da reagujemo ako do uboda ipak dođe?

Zujanje koje deluje bezazleno može se pretvoriti u ozbiljnu opasnost. Kada se stršljenovi osete ugroženo, u napad može krenuti čitav roj. U tom trenutku najvažnije je ne paničiti, ne mahati rukama i ne pokušavati da ih oterate.

Nedavni slučaj kod Bajine Bašte, u kojem je muškarac zadobio 37 uboda, otvorio je i pitanje da li stršljenovi u roju ubrizgavaju manje otrova?

– Stršljen više puta može da ubode. I onda, kad ubrizga jednom, otrov drugi put, treći put, dogodi se da i drugi stršljeni krenu da napadaju pored tog roja, i to onda se multiplicira, i na kraju toliko uboda bude mnogo otrova u telu, i telo doživi šok. Nije se susretalo sa tom količinom otrova, i počne da se brani, ali počne da se brani na način gde i samo sebe uništi, a to je gušenje – kazao je Stefan Stevanović, poznavalac insekata.

Stršljen, za razliku od pčele, uglavnom ne ostavlja žaoku u koži, pa ne treba gubiti vreme tražeći je.

– Stršljen ima otrov isto sličan, sličnog sastava, i kao osa i kao pčela, ali pošto je on mnogo veći, on može i 3 puta više otrova da ima nego jedna pčela. Najčešće prave gnezda na suvom mestu, znači pod nekim strehama i u šupljem drveću, i najčešće tamo gde ljudi više ne borave. Znači, to su neka zapuštena imanja, zapuštene šume, i najčešće u ovom slučaju to su šupe, na primer, znači u kojima čovek nije boravio, gde oni već osećaju da tu nema nikog i da tu mogu da ostanu te sezone i godine – dodao je Stefan Stevanović, poznavalac insekata.

Iako ne ostavljaju žaoku, njihov otrov jači je od ostalih insekata, a posebno su rizični ubodi u usta, jezik ili grlo, kao i višestruki ubodi. U tim situacijama ne treba čekati da se pojave simptomi niti se oslanjati samo na kućne mere – potrebna je hitna medicinska pomoć.

– To su uglavnom lekovi u obliku sirupa. Kad su u pitanju deca kod nas, odrasli, to su lekovi u obliku tablete, i treba ih dati tog momenta ako se to desi. Znači, oni, oni sprečavaju tu akutnu reakciju. Znači, antihistaminici i staviti nešto hladno, i naravno uputiti se prema lekaru. alergijski šok je najopasniji. Nekada se desi da se pojavi takozvana anafilaktička reakcija, koja može da bude fatalna, može da bude smrtonosna, pogotovo ako je neko ranije reagovao na ubod ose pčele ili ubod stršljena – kazao je Saša Milićević, alergolog.

U Srbiji, pred kraj jeseni, najčešće tokom oktobra i novembra, radilice i mužjaci stršljenova uginu, dok oplođene mlade matice prezimljavaju i na proleće osnivaju nova gnezda. Iako stršljenovi još mogu biti aktivni dok ne zahladni, najveći i najvažniji član kolonije jeste kraljica.

BONUS VIDEO: