DANAŠNjI svet ne može bez novca, a banka je njegov čuvar. Da li ste se nekada zapitali odakle potiču reči “banka” i “bankrot”? Imaju zanimljivu istoriju.
Foto: Piotr Marcinski / Alamy / Profimedia
Reč banka potiče od italijanske reči banco, što označava klupu ili tezgu. Klupe i tezge koristili su trgovci za obavljanje finansijskih transakcija.
Klupe oko pijaca i trgova
Te klupe su bile praktični radni prostori gde su mogli da razmenjuju novac, primaju depozite i posuđuju novac zainteresovanim poduzetnicima ili fizičkim osobama. U gradu, poput starih trgovačkih centara u Srbiji i Vizantiji, ove klupe su često bile centralizovane oko pijaca i trgova, sa lako dostupnim lokacijama za kupce i trgovce.
Trgovci bi razmenjivali novac različitih valuta ili novčanih jedinica, posebno u gradovima gde su dolazili iz različitih područja, a klupe su služile i kao mesta za čuvanje novca i dragocenosti.
Ako bi trgovac bankrotirao, sto mu je bio prevrnut, a slučaj „bancarrota“, značio je „prazan sto“, odnosno finansijski krah.
Rana forma bankarstva
Trgovci bi davali pozajmice na kratke rokove uz određenu kamatu, što je bila rana forma bankarstva. Zabeleženi su ugovori o zajmovima u vizantijsko-srpskim gradovima koji pokazuju praksu ovih transakcija.
Klupe i tezge koje su funkcionisale kao rane banke s vremenom su evoluirale u specijalizovane bankarske institucije, sa stalnim lokalima i formalnim licencama za pravi novac i kreditne operacije.
Ovaj oblik poslovanja znatno je unapređen u Evropi tokom renesanse, a slični procesi doprineli su nastanku modernog bankarstva i u srednjoj i istočnoj Evropi.
Tekst: Katarina Despotović
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
