MUZEALCI Čuvari svetske baštine stigli u Srbiju: Di­re­k­to­ri mu­ze­ja i vo­de­ći stru­č­nja­ci iz bro­j­nih ze­ma­lja oduševljeni našim ku­l­tu­r­nim bla­gom

Ovih da­na se ne­ki od na­j­ve­ćih ek­spe­ra­ta za mu­ze­je knji­že­v­nos­ti i mu­ze­je ko­m­po­zi­to­ra u sve­tu še­ta­ju uli­ca­ma Kra­gu­je­v­ca i Beo­gra­da. Dok po­sma­tra­te pro­la­zni­ke ka­ko na pi­ja­ci ku­pu­ju ja­bu­ke ili pa­ra­da­jz, po­mi­sli­li bi­ste da je reč o obi­č­nim tu­ri­sti­ma, a pred va­ma mo­žda upra­vo sto­ji di­re­k­to­r­ka ugled­nog mu­ze­ja iz Aze­r­be­j­dža­na ili Ita­li­je.

Ek­spe­r­ti, di­re­k­to­ri mu­ze­ja i mu­zej­ski ra­d­ni­ci iz Ru­si­je, Ita­li­je, Ho­lan­di­je, Le­to­ni­je, Špa­ni­je, Ta­j­va­na (Ki­ne), Hr­vat­ske, Ki­r­gi­sta­na, Au­stri­je i Aze­r­be­j­dža­na uče­sni­ci su nau­č­ne ko­n­fe­re­n­ci­je ko­ju je ove go­di­ne or­ga­ni­zo­vao Na­rod­ni mu­zej Šu­ma­di­je u Kra­gu­je­v­cu. Sa svih me­ri­di­ja­na sku­pi­li su se stru­č­nja­ci da odr­že niz pre­da­va­nja, ra­z­me­ne isku­stva i po­ve­žu se sa sr­p­skim ko­le­ga­ma na ko­n­fe­re­n­ci­ji pod na­zi­vom „Knji­že­v­ni i mu­zi­č­ki mu­ze­ji u slu­žbi ku­l­tu­re, obra­zo­va­nja, istra­ži­va­nja i in­te­r­ku­l­tu­ral­nog di­ja­lo­ga“.

Reč je o go­di­šnjoj ko­n­fe­re­n­ci­ji Ko­mi­te­ta za mu­ze­je knji­že­v­nos­ti i mu­ze­je ko­m­po­zi­to­ra Me­đu­na­rod­nog sa­ve­ta mu­ze­ja (IC­OM). To je je­di­na glo­bal­na or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja oku­plja mu­ze­je i mu­zej­ske stru­č­nja­ke, po­sve­će­na pro­mo­ci­ji i za­šti­ti sve­t­ske pri­rod­ne i ku­l­tu­r­ne ba­šti­ne, a osno­va­na je 1946. go­di­ne u Pa­ri­zu. Zna­čaj ove mre­že, sa sko­ro pe­de­set hi­lja­da čla­no­va u 142 ze­mlje sve­ta, te­ško je ista­ći, za­to sam bio veo­ma po­no­san ka­da je u zva­ni­č­nom pro­gra­mu ko­n­fe­re­n­ci­je bi­la pre­dvi­đe­na po­se­ta Udru­že­nju za ku­l­tu­ru, ume­t­nost i me­đu­na­rod­nu sa­ra­d­nju Adli­gat, uz obi­la­zak Mu­ze­ja Ive An­dri­ća.

Go­di­šnja konferencija

Ka­ra­van gos­ti­ju sti­gao je u Beo­grad, a u Adli­ga­tu su se za­dr­ža­li ne­ko­li­ko sa­ti. Fa­sci­ni­ra­ni bo­gat­stvom na­ših fo­n­do­va, zau­sta­vlja­li su se kraj mno­gih ek­spo­na­ta i sa odu­še­vlje­njem istra­ži­va­li naš la­vi­ri­nt sa­t­kan od knji­ga i dra­go­ce­nos­ti. Sa­ti su pre­br­zo pro­la­zi­li, či­ni­lo se kao da bi u na­šem knji­že­v­nom ca­r­stvu že­le­li zau­vek da osta­nu. Otvo­ri­li su se pu­te­vi bro­j­nih sa­ra­d­nji, po­zi­vi da po­se­ti­mo Aze­r­be­j­džan, Ki­r­gi­stan, Ore­n­bu­rg, Ja­snu Po­lja­nu…

Mu­zea­l­ci su po­se­b­na vr­sta lju­di. To su do­bre du­še i istin­ski po­sve­će­ni­ci, ko­ji de­ce­ni­je pro­ve­du spa­sa­va­ju­ći i pre­zen­tu­ju­ći zna­ča­j­nu gra­đu ko­ja da­nas či­ni te­me­lj ku­l­tu­re u sre­di­na­ma iz ko­jih do­la­ze.

Go­spo­đa Alja Ba­j­ra­mo­va iz Aze­r­be­j­dža­na, ko­ja pred­se­da­va ovim ko­mi­te­tom, go­vo­ri­la je o Mu­ze­ja mu­zi­č­ke ku­l­tu­re Aze­r­be­j­dža­na. Go­spo­đa Ro­se­la Mo­la­ši odu­še­vi­la me je ma­pa­ma mu­ze­ja Đu­ze­pa Ve­r­di­ja i Fra­n­če­ska Pe­tra­r­ke ši­rom Evro­pe, ali i veo­ma de­ta­lj­nim pri­ka­zom Mo­car­to­vih pu­to­va­nja.

Pu­tem vi­deo-li­n­ka uklju­čio se i go­spo­din Čen Hsuan-Ju sa Ta­j­va­na, ko­ji je go­vo­rio o sa­ra­d­nji in­sti­tu­ci­ja na pro­je­k­tu oču­va­nja knji­že­v­ne ba­šti­ne. Du­ga­čak je niz ozbi­lj­nih te­ma ko­je su obra­đe­ne na vi­so­kom nau­č­nom ni­vou i pr­vi put pred­sta­vlje­ne sr­p­skoj i sve­t­skoj jav­nos­ti u Kra­gu­je­v­cu. Bi­lo je re­či o Pu­ški­nu, o pi­scu i di­plo­ma­ti Ale­k­san­dru Gri­bo­je­do­vu, o ka­ta­lo­n­skoj knji­že­v­nos­ti, kao i o Do­bri­ci Ćo­si­ću i Fi­li­pu Da­vi­du – dva svo­je­vr­sna an­ti­po­da, ko­ji su bi­li čla­no­vi Adli­ga­ta i na­šem udru­že­nju da­ro­va­li deo svo­jih bi­blio­te­ka.

Ču­va­ri književnosti

Izu­ze­t­no mi se do­pa­lo i izla­ga­nje Ža­m­bi Džu­su­ba­li­je­ve, di­re­k­to­r­ke mu­ze­ja iz Ki­r­gi­zi­je. Ona sa svo­jim ocem, slav­nim pi­scem i fi­lo­zo­fom Ku­ba­t­be­kom Džu­su­ba­li­je­vom, vo­di in­spi­ra­ti­v­nu mu­zej­sku re­zi­de­n­ci­ju u ki­r­gis­kim pla­ni­na­ma. Ko­le­gi­ni­ca Ga­li­na Ale­k­se­je­va iz To­l­sto­je­vog mu­ze­ja go­vo­ri­la je o To­l­sto­je­voj bo­ga­toj bi­blio­te­ci i nje­go­vom sna­žnom uti­ca­ju na Gan­di­ja. Dok sam slu­šao, iskre­no sam že­leo da ova pre­da­va­nja ni­ka­da ne pre­sta­nu.

Ko­n­fe­re­n­ci­ja je, jed­nom re­č­ju, u cen­tru Kra­gu­je­v­ca oku­pi­la neo­bi­č­ne zna­l­ce, isku­sne pro­fe­sio­na­l­ce i pra­ve ču­va­re ku­l­tu­r­ne ba­šti­ne iz ce­log sve­ta.

Ko­mi­tet za mu­ze­je knji­že­v­nos­ti i mu­ze­je ko­m­po­zi­to­ra osno­van je 1977. go­di­ne sa ci­ljem da po­ve­že i una­pre­di rad mu­ze­ja po­sve­će­nih isto­ri­ji knji­že­v­nos­ti, bio­gra­fi­ja­ma pi­sa­ca i mu­zi­č­kim stva­rao­ci­ma. Da­nas bro­ji vi­še od tri­sta čla­no­va u 45 ze­ma­lja, a Adli­gat je do­bio zva­ni­čan po­ziv da mu se pri­dru­ži. Ko­mi­tet blis­ko sa­ra­đu­je sa Une­skom na pro­gra­mu „Pa­m­će­nje sve­ta“ ra­di za­šti­te sve­t­ske do­ku­men­ta­cio­ne i knji­že­v­ne ba­šti­ne.

Ko­le­ge iz Kra­gu­je­v­ca oda­bra­le su da ko­n­fe­re­n­ci­ju odr­že u zgra­di Sta­re sku­p­šti­ne. Da pod­se­ti­mo, baš je u toj pros­to­ri­ji do­net Sre­te­nj­ski ustav 1835. go­di­ne; tu je 1878. jav­no pro­gla­še­na ne­za­vi­snost Sr­bi­je; u toj pros­to­ri­ji su do­ne­te sto­ti­ne odlu­ka ko­je su obli­ko­va­le da­na­šnju Sr­bi­ju, oda­tle su po­če­li ra­to­vi za oslo­bo­đe­nje, a tu je osno­va­no i Sr­p­sko uče­no dru­štvo (pre­te­ča SA­NU). Pri­god­no me­sto za oku­plja­nje vo­de­ćih lju­di ku­l­tu­re i isto­ri­j­skih stru­č­nja­ka sa svih me­ri­di­ja­na.

Za­hva­lan sam Mu­ze­ju Šu­ma­di­je, za­hva­lan di­re­k­to­r­ki Ka­ta­ri­ni Ba­bić i isku­snom mu­zej­skom ra­d­ni­ku Mi­lo­šu Ju­ri­ši­ću što su Sr­bi­ji, Kra­gu­je­v­cu i Adli­ga­tu pri­re­di­li ova­kav sve­t­ski do­ga­đaj i svi­ma nam pos­ta­li uzor i pri­mer.