Zaboravite na džinovske rudnike: Čudesne gljive “jedu” retke metale i čiste otpad po svetu

Retki zemni metali, neophodni za proizvodnju baterija, vetroturbina, električnih automobila i pametnih telefona, mogli bi se nalaziti sakriveni upravo u otpadu koji svakodnevno bacamo. Naučnici ističu da više nisu neophodni samo gigantski rudnici i otvoreni kopovi, već da se rešenje krije u gomilama ugljenog pepela, industrijskom mulju, pa čak i u gljivama.

Prema pisanju medija, više timova istraživača uveliko testira metode pomoću kojih se ovi ključni metali mogu izvući bez klasičnog rudarenja.

Gljive koje jedu retke metale: Kako funkcioniše biološko rudarenje

Na Univerzitetu u Beču, naučnici proučavaju kako određene gljive mogu da apsorbuju elemente iz kategorije retkih zemnih metala. U laboratorijskim uslovima, ove gljive rastu na specijalnom supstratu pomešanom sa pomenutim metalima.

Zapravo bismo mogli da oporavimo i ponovo iskoristimo ove resurse, objašnjava Aleksandar Bizmark, koordinator istraživačkog tima.

Ovaj inovativni proces nazvan je majkomajning, odnosno biološko rudarenje. Ideja je jednostavna: gljive upijaju metale, biomasa se sakuplja, a iz pepela koji preostane nakon obrade odvajaju se željeni elementi. Iako je metoda još uvek u eksperimentalnoj fazi, u budućnosti bi mogla poslužiti za čišćenje kontaminiranih industrijskih lokacija.

Milioni tona metala leže u ugljenom pepelu

Druga grupa istraživača dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Bridžet Skenlon, naučnica sa Univerziteta Teksas u Ostinu, navodi da se samo u gomilama ugljenog pepela širom SAD nalaze retki metali čija se vrednost procenjuje na oko 8,4 milijarde dolara.

Sagorevanjem uglja, ovi elementi ostaju visoko koncentrisani u pepelu. Umesto da se posmatraju kao običan otpad, oni bi mogli postati ključni strateški resurs.

Pored toga, na globalnom nivou postoji oko 30 miliona tona crvenog mulja – ostatka koji nastaje u proizvodnji aluminijuma – a koji sadrži koncentraciju retkih metala od 10 do čak 20 puta veću nego što je ima u samoj Zemljinoj kori.

“Fleš” metoda koja topi otpad za samo nekoliko sekundi

Na Univerzitetu Rajs, profesor Džejms Tur razvio je tehnologiju pod nazivom fleš Džulovo grejanje. Materijali se pomoću električne struje izuzetno brzo zagrevaju na temperature od nekoliko stotina ili čak hiljada stepeni.

Tokom ovog procesa, željeni elementi se vezuju za jedinjenje na bazi hlora i hvataju u obliku pare. Ova metoda troši znatno manje energije od tradicionalnog rudarenja i može se primeniti na stare magnete, ugljeni pepeo ili bilo koji drugi industrijski otpad.

Borba za milijarde dolara i stratešku nezavisnost

Kategorija retkih zemnih metala obuhvata 17 metalnih elemenata, među kojima su disprozijum, itrijum i skandijum. Oni su od vitalnog značaja za baterije, snažne magnete, vetroturbine i zelene tehnologije. Trenutno Kina dominira globalnim tržištem, kontrolišući oko 70 odsto svetske ekstrakcije i čak 90 odsto prerade ovih materijala.

Interes za ostvarivanje nezavisnosti u ovoj oblasti nezaustavljivo raste. Predsednik SAD Donald Tramp najavio je nameru o stvaranju strateških rezervi retkih zemnih metala i javno je diskutovao o pristupu nalazištima u Ukrajini i na Grenlandu.

Tradicionalno rudarenje ovih elemenata izuzetno je skupa opcija koja za sobom ostavlja teško zagađenje životne sredine. Ukoliko ove nove metode postanu ekonomski isplative, države bi mogle dolaziti do dragocenih metala direktno iz otpada, dok bi istovremeno čistile zagađena područja. Ulozi su ogromni, jer su u igri milijarde dolara, geopolitička nezavisnost i očuvanje planete.

(libertatea.ro)