SAHRANA Ratka Mladića, umesto da ostane poslednji čin oproštaja, za samo 24 sata otvorila je novi front protiv Srbije: od Zagreba, preko Sarajeva i Podgorice, do Prištine i Brisela, zahtevi su počeli da se nižu gotovo istim redom – osuda, pritisak, pozivi na sankcije, prekid diplomatskih odnosa, pa čak i suspenziju evropskih pregovora.
Foto: SPC
Dok se u Hrvatskoj mesecima normalizuje ustaška ikonografija i odjekuju pozivi na ubistvo Srba sa Tompsonovih koncerata, a EU ćuti, generalov pogreb postao je povod za još jedan politički dosije o našoj zemlji, u kojem se više ne raspravlja samo o tome šta se dogodilo u Beogradu, već se otvara pitanje koliko će daleko region i njegovi moćni politički pokrovitelji pokušati da idu u kažnjavanju Srbije zbog načina na koji se odnosi prema sopstvenoj, bolnoj prošlosti.
O istorijskoj ulozi i dešavanjima u BiH tokom devedesetih Hag je dao svoje viđenje, presudom Mladiću na doživotni zatvor, ali isto tako postoji činjenica koju politički akteri iz susedstva često prećutkuju: ogroman deo srpske javnosti tu presudu ne doživljava kao pravednu i generala Vojske RS ne vidi kroz istu istorijsku optiku kao njegovi protivnici. O tome, uostalom, najbolje svedoči 150.000 ljudi (procena domaćih službi) koji su u ponedeljak došli da odaju poslednju počast tvorcu Republike Srpske na Topčiderskom groblju.
I Mešihat se zabrinuo
MEŠIHAT Islamske zajednice izrazio je zabrinutost i protivljenje načinu na koji je ispraćen nekadašnji komandant VRS, odnosno zbog toga što je, kako navode, sahrana bila praćena vojnim i državnim počastima, uz prisustvo visokih zvaničnika i predstavnika državnih institucija. Iz Islamske zajednice poručuju da sudske presude ne mogu biti poništene ceremonijama, političkim govorima niti pokušajima stvaranja drugačijeg istorijskog narativa. Pozvali su institucije Srbije da naprave jasnu razliku između prava porodice da dostojanstveno sahrani svog člana i institucionalnog veličanja osobe osuđene za najteža krivična dela.
Ako je kriterijum za evropsku politiku odnos prema ratnim zločinima i njihovim počiniocima, onda on mora biti isti za sve. Ako je veličanje ratnih zločinaca neprihvatljivo, onda je neprihvatljivo bez obzira na nacionalnost žrtava i počinilaca. Ako su fašistički simboli nedopustivi, onda to pravilo ne može da zavisi od toga da li se pojavljuju u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu ili bilo gde drugde. U suprotnom, suočavanje sa prošlošću prestaje da bude pitanje pravde i postaje instrument regionalne politike.
A upravo to se sada ponovo događa. Od Srebrenice i Kosova, preko priče o “velikosrpskom projektu”, do Mladićeve sahrane, isti obrazac se ponavlja svaki put – događaj iz prošlosti postaje poluga za pritisak na sadašnju politiku Beograda.
Matrica je dobro poznata, pa tako u sinhronizovanom delovanju mediji i političari iz regiona ponavljaju isti refren da se “slavi zlo”, da se “heroj rađa kad istina umre”, da je ispraćaj “sramota, lakrdija, presedan”. Niko ne pominje da je ispraćaj formalno porodični, da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije prisustvovao, da je Evropska komisija već osudila veličanje i konstatovala da Mladić nije sahranjen uz državne počasti. Umesto toga se gradi slika, Srbija je ponovo na pogrešnoj strani istorije, region je jedinstven u osudi, Brisel mora da deluje.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je još pre sahrane otkazala posetu Beogradu, uz obrazloženje da je veličanje Mladića neprihvatljivo. Sada se čuju pozivi da šefica EK Ursula fon der Lajen zaobiđe Srbiju na turneji po Zapadnom Balkanu. Hrvatski premijer Andrej Plenković poručio je da reakcija portparola EK nije dovoljna i da se lično oglasi vrh EU. Na to je ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović upitao “kakva je bila reakcija EK na koncert Marka Perkovića Tompsona u Zagrebu, na kome je 500.000 ljudi uzvikivalo ‘Za dom spremni'”.
Brisel je i ovoga puta “popustio” pred histerijom iz Zagreba i Sarajeva i prihvatio da se evropska politika prema Srbiji oblikuje kroz regionalno nadmetanje u tome ko će glasnije tražiti njeno kažnjavanje, umesto da insistira na istim pravilima za sve, bez obzira na to sa koje strane Drine ili granice dolazi. Tako su se Fon der Lajenova i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta juče oglasili istim saopštenjem, ocenivši da su slike sa sahrane “šokantne”, a da su elementi zvanične podrške i prisustvo nekih visokih srpskih zvaničnika na ispraćaju “duboko žalosni”. Oni su na društvenoj mreži “Iks” napisali da to pokazuje neuspeh u suočavanju sa “mračnim poglavljem u nedavnoj evropskoj istoriji”.
– Mladić je bio osuđeni ratni zločinac. Bio je odgovoran za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Umro je dok je služio doživotnu kaznu za genocid u Srebrenici i druge zločine. Naše misli su sa svim žrtvama zločina počinjenih u zemljama bivše Jugoslavije.
Harčenko: Antisrpsko lice
AMBASADOR Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je sudbina generala Mladića tragična i da je njegova smrt u Hagu otkrila antisrpsko lice takozvanog zapadnog pravosuđa.
– Njegova sudbina i smrt su tragični, jer mu ni u poslednjim danima života takozvano zapadno pravosuđe nije omogućilo da vidi svoje rodno ognjište i vrati se u otadžbinu. To pokazuje zlu nameru i otkriva pravo, u ovom slučaju antisrpsko lice takozvanog zapadnog pravosuđa.
Bocan-Harčenko je ocenio da veliki broj ljudi koji je došao da oda počast generalu Mladiću najbolje pokazuje stav srpskog naroda prema njemu.
Ne želeći da propusti priliku, ministar spoljnih poslova u Savetu ministara BiH Elmedin Konaković doneo je juče odluku da protera dva predstavnika iz Ambasade Srbije u Sarajevu.
– Danas sam doneo odluku o proglašenju nepoželjnim vojnog atašea u Ambasadi Srbije Milana Dulanovića i savetnika predstavnika BIA u Ambasadi Darka Maksimovića. Imaju rok od 48 sati da napuste BiH.
On je kazao da je odluku doneo u skladu s Pravilnikom o proglašavanju nepoželjne i neprihvatljive osobe, koju je Predsedništvo BiH usvojilo 2004. godine. Takođe, u ponedeljak je najavio povlačenje gotovo celokupnog osoblja Ambasade BiH u Beogradu i svođenje odnosa sa Srbijom na, kako je naveo, najmanju moguću meru.
Istoričar i analitičar Ognjen Karanović kaže da nije iznenađen što politički centri u regionu, pa čak i pojedini u Srbiji, okupljeni oko blokaderske opcije, iskazuju “gotovo nekrofilska interesovanja” za sahranu jednog čoveka, koji je “nesumnjivo nacionalni junak srpskog naroda”:
– To je pokazala i njegova sahrana na koju je došlo 150.000 ljudi, a milioni su pratili Mladićev poslednji ispraćaj, odnosno njegovo sjedinjavanje u večnosti sa istinom o onome što se dogodilo pre više od tri decenije. To je izazvalo reakcije u regionalnim političkim centrima, koji su, gle slučajno, i operativni štabovi obojene revolucije kao segmenta hibridnog rata pojedinih zemalja u svetu protiv Srbije. Njima je jasno da srpski narod, kao i ceo svet zna istinu, i tu istinu je sad još jednom potrebno ubiti. Oni se bore i protiv mrtvog Mladića, kao što su se protiv Srba borili pre 30 godina – kaže Karanović za “Novosti”.
Ističe da je Mladić stajao na braniku prava Srba da postoje i da ne idu više ni u kakve Jasenovce i druge koncentracione logore. To pravo Srba da postoje, dodaje, oni žele da kompromituju jer znaju da je srpski narod, dok god ima ljudi poput Mladića, bezbedan i da ima budućnost:
Vulin: Sad znamo šta misle
FON der Lajenova je šokirana brojem Srba na sahrani generala Mladića. Mislila je da Srba više nema. Znali smo šta Evropska unija misli o živim Srbima, sada znamo šta misli i o mrtvim. Ne znam kako posle Mladićeve sahrane i stava EU možemo da govorimo o putu ka EU ali znam zašto se svi toliko plaše referenduma o EU – poručio je juče lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin.
On je dodao da je pre izbora trebalo raspisati referendum i sve bi bilo lakše i jasnije.
– Srbi nisu pristali na genocid koji su doživeli nekoliko puta u istoriji 20. veka. Genocid je i sprečen stvaranjem Republike Srpske čiji je jedan od tvoraca bio i Mladić. Zato je njega trebalo u haškom kazamatu prvo zatvoriti, pa kad ni tada nisu mogli obuzdati istinu, onda su ga ubili. A kada su videli da Srbi tu njegovu mučeničku smrt doživljavaju, sasvim ispravno, kao pobedu istine nad tamom, onda su odlučili da horski krenu u dreku ne bi li time nadglasali ono što je onom časnom delu sveta, a svakako srpskom narodu jasno – Ratko Mladić je bio nevin čovek. Jednako kao što su i Srbi bili žrtve tog rata koji su velike sile pokrenule protiv Jugoslavije i prava Srba da žive u istoj državi.
Histerija koja vlada u Zagrebu, Sarajevu jer oni žele sopstvene zločine da prikriju očuvanjem laži o zločinima Srba i Mladića, zaključuje Karanović.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
