FELJTON ONLAJN “Gospodari ’Dobričinog prstena’ “(30): MILENA DRAVIĆ – INDIKATOR ČOVEČNOSTI

“Gluma je kopanje po sebi, ispitivanje životnih mogućnosti… U glumi je važna iskrenost, laž se odmah prepozna”, govorila je Milena Dravić.

Kada je postala dobitnica Nagrade “Dobričin prsten”, trideseti laureat, u izjavi za medije rekla je:

– Od sveg srca zahvaljujem svima koji su mi iskreno dodelili ovu veliku, blistavu nagradu. […] Vest o tom velikom priznanju dobila sam u trenucima moje bitke sa bolešću, borbe i želje da je nekako pobedim. […] Nagradu Dobričin prsten nisam očekivala. Ali uvek sam čista srca uživala u uspehu mojih kolega kojima je dodeljena i žalila što je i moj Gaga nije dobio.

Od nas zavisi…

Pišući o predstavi “Ptic i pitica” Zvezdara teatra (Slobodan Stojanović, režija Dejan Mijač), Laslo Vegel između ostalog ističe: „Milena Dravić nije samo jednostavno glumica, njena umetnost je deo jedne mitologije, ona simboliše istoriju našeg osećaja života, našeg senzibiliteta.“

Njena poslednja pozorišna rola je Matilda u predstavi Harold i Mod Kolina Higinsa, u režiji Milana Karadžića, igrana dugi niz godina, uvek na kartu više…

– Ta predstava, ta junakinja, ta Mod, pozorišnim jezikom podseća i opominje ne samo na dragocene a zanemarene stvari, već i na mogućnost da nas one ponovo mogu ugrejati i obgrliti samo ako im poklonimo pažnju. Od nas samih zavisi hoće li te tako važne i lepe stvari biti deo nas i našeg života ili neće.

Njena najdugovečnija pozorišna rola, koju je igrala preko 18 godina, bila je u predstavi “Lari Tompson, tragedija jedne mladosti” Dušana Kovačevića (Zvezdara teatar)

– Uloga upravnice Katarine jedna je od mojih najboljih pozorišnih uloga. Radila sam je kao da u ruci imam muzički komad. Tekst su mi bile note i samo sam pratila to što je Duško iskomponovao. I vodila sam je tako prema kraju, prema krešendu. Taj kraj je bio njeno pucanje, pucanje od nemoći.

Hol večnosti

Govoreći o njenom filmskom opusu, Milan Vlajčić ističe: „U evropskim okvirima teško je naći glumicu koja je svoju harizmu dokazivala i u najtežim produkcijskim uslovima. Ako bismo samo izdvojili Milenin vrhunski doprinos u “Čovek nije tica”, “WR Misterije organizma” (Makavejev) i “Jutro” (Đorđević), to bi već bilo dovoljno za ono što se u istoriji roka zove – hol večnosti.“

Hroničari beleže da u periodu od 1961. pod okriljem tadašnjeg ‘Kino kluba’ nastaju tzv. novi jugoslovenski film, „crni talas“ – umetnički pobunjenici, kako će ih kasnije filmski znalci nazvati. Taj filmski tok ondašnje kinematografije „prisvaja“ Milenu 1965. godine. I kreće bravurozna saradnja. „Crni talas“ je ušao u sve svetske antologije, a Milena mu je dala temeljan, čudesan i neizbrisiv pečat.

– „Crni talas“ je bio avangarda u svakom smislu ‒ i kada je reč o filmovima koji su snimljeni, i kada govorimo o rediteljima koji su ih stvorili. Bio je i više od samog filmskog stvaralaštva, i mogao bi da se posmatra i kao najangažovaniji „odgovor“ na tadašnje društvo, socijalni ambijent, političku situaciju.

Kada je reč o filmovima „crnog talasa“, onda je u zemlji zabranjivan, a u svetu nagrađivan, film “WR Misterije organizma” Dušana Makavejeva poseban medaljon.

– Kao što ni za jedan film nisam tokom snimanju očekivala da će biti veliki, tako nisam ni za Makov, “WR Misterije organizma”. Mislim da čak niko iz ekipe nije bio svestan svih umetničkih nivoa i jačine političke konotacije. Mak je dosta improvizovao, dopuštajući spontanost nama glumcima. […] Dvadeset godina kod nas je bio u bunkeru, dok je svuda u svetu imao izuzetan prijem.

Na delu je više od talenta

„Na delu je nešto više od talenta, predanosti, nadahnuća: gola, zastrašujuća potvrda visina do kojih čoveka stvaraoca mogu uzvinuti njegova snaga i vera“, napisao je Ranko Munitić govoreći o Mileninoj ulozi doktorke Vere u ratnom filmu “Sutjeska” Stipe Delića.

Reditelj Dejan Mijač je apostrofirao: „Milena je nepogrešiv indikator za čovečnost. Ljudi koji je ne vole, iskustvo je pokazalo, jesu oni u kojima ozbiljno pretežu mane.“

Između ostalog, ostaće upamćene i njene reči o komediji, izjava povodom Nagrade za životno delo “Branislav Nušić”.

– Komedija. Ozbiljan je to žanr. Žestok i dubok. Uzvišen. Danas se sve i svašta naziva komedijom, ali nije ni mesto ni vreme da se time bavimo. Najlepše u pravoj komediji jeste pobeda života! Smeh i duhovitost – uvek uzvišena, ako jeste duhovitost – koji su u sebe saželi i svu težinu i gorčinu. Blistave i svevremene Nušićeve komedije su i dijagnoza teških, opakih rana naših života. I nekad i sad. Neka mi bude dozvoljeno da kažem da je ovom nagradom, uz mene, priznanje dobio i istinski smeh – sva njegova pamet, lepota i snaga.

(Oprema redakcija “Blica”, urednik feljtona Tatjana Nježić, sutra “Nebojša Glogovac – umetnik je ljubav na delu”)

Monografija

Monografija “Gospodari ‘Dobričinog prstena’”, izdanje Udruženja dramskih umetnika Srbije, posvećena je dobitnicima najprestižnije glumačke nagrade, nagrade za životno delo. Tu je i zanimljiva priča o prstenu Dobrice Milutinovića, a svaki od 35 laureata predstavljen je na desetak strana, u kojima je obuhvaćen spisak uloga i nagrada, obrazloženje žirija, osnovni biografski podaci kao i priča sazdana od izjava, kazivanja, opaski i uvida samih umetnika. Bogato ilustrovana, knjiga sadrži preko 150 fotografija, a “Blic” u feljtonu on-lajn donosi deo sadržaja posvećen svakome od, prestižnom nagradom ovenčanih, dramskih umetnika.