KONTROVERZNA ČELIČNA DAMA Konzervativna moćnica se rastala se partnerom nakon izjave o GRUPNOM ODNOSU, na ivici je da upiše rekord, ali jedan muškarac JOJ DIŠE ZA VRATOM

U zemlji poznatoj po političkoj nestabilnosti, italijanska premijerka Đorđa Meloni – čelična dama italijanske politike – na korak je od istorijskog rezultata: uskoro će poneti titulu čelnice najdugovečnije vlade od Drugog svetskog rata i time oboriti rekord od 1.412 uzastopnih dana na vlasti, koji od 2005. godine drži bivši italijanski predsednik vlade Silvio Berluskoni.

Meloni, koja je od dolaska na vlast u oktobru 2022. godine ublažila svoje populističke stavove, planira veliki skup u petak, 4. septembra, kako bi proslavila ovaj trenutak, pri čemu stabilnost svoje koalicije ističe kao jedan od njenih najvećih uspeha, piše Rojters.

Nakon što je u poslednjih 80 godina promenila čak 68 vlada, Italija se u ovom periodu globalnih sukoba pokazala daleko stabilnijom od Francuske, koja je od jeseni 2022. promenila pet premijera, ili Britanije, u kojoj su se izmenjala četvorica. Međutim, baš u trenutku kada se Italija oslobodila reputacije politički nestabilne zemlje, istraživanja javnog mnjenja nagoveštavaju da bi parlamentarni izbori 2027. mogli da donesu još razjedinjeniju i potencijalno znatno manje stabilnu političku scenu.

Iako će Berluskonijev rekord u vezi sa jednim neprekidnim mandatom ubrzo pasti u drugi plan, on ipak ostaje italijanski premijer sa najdužim ukupnim stažom na vlasti – tokom četiri mandata između 1994. i 2011. godine vladao je ukupno oko devet godina.

Budžetska disciplina

Zabrinuti zbog mogućnosti ponovnih političkih potresa, koalicioni partneri žure da istaknu plodove cele četiri godine neprekidne vlasti, piše Rojters.

Zamenik ministra spoljnih poslova Edmondo Ćirijeli, iz stranke Đorđe Meloni “Braća Italije”, izjavio je da je vlada održala budžetski deficit i javni dug pod kontrolom, dok je otvorila još 1,2 miliona radnih mesta, obarajući stopu nezaposlenosti na ispod šest odsto. Analitičari se uglavnom slažu da je najveći uspeh Meloni bio vraćanje poverenja u klimave javne finansije Italije, opterećene ogromnim dugovima.

Dok je posvećenost budžetskoj disciplini neosporna, malo šta je preduzeto kako bi se pokrenule neefikasna javna uprava, zdravstvo i obrazovanje, dok su sve ključne institucionalne reforme – uključujući i davanje većih ovlašćenja samom premijeru – praktično doživele krah.

– Deo razloga zašto je Meloni uspela da ostane na vlasti cele četiri godine leži u tome što nije pokušavala previše toga da menja niti da uznemirava biračko telo – objasnio je Lorenco Preljasko, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja “YouTrend”.

Raskid sa Trampom i pad rejtinga

Izbegavajući ambiciozne rezove, Meloni se fokusirala na red i zakon, jačanje policijskih ovlašćenja i oštru borbu protiv ilegalnih migracija – što je bilo njeno glavno predizborno obećanje – čime je broj novopridošlih migranata smanjen na 66.316 prošle godine, sa čak 157.651, koliko ih je bilo 2023. Njen mandat obeležili su i otvoreni sukobi sa Briselom, ali i snažna podrška Ukrajini.

Premda nije ostvarila sve najavljene reforme, jednim od njenih najvećih političkih uspeha smatra se to što je održala italijansku koaliciju na okupu, prenosi “Večernji list”.

Iako je izgradila dobre odnose sa brojnim evropskim liderima, njen međunarodni ugled ozbiljno je uzdrman raspadom nekada bliskih veza sa američkim liderom Donaldom Trampom, nakon što ju je on u aprilu optužio da “nema hrabrosti” i da je izneverila Sjedinjene Države u sukobu sa Iranom.

Ovaj diplomatski šamar, koji je potpuno srušio sve iluzije da bi Meloni mogla da bude most između Evrope i Vašingtona, usledio je svega nekoliko nedelja nakon žestokog poraza na domaćem terenu – kada su Italijani na referendumu odbacili njenu ključnu reformu pravosuđa. Taj poraz “probušio je balon nepobedivosti” koji je okruživao njenu vladajuću koaliciju, pa iako njena stranka i dalje uživa najveću podršku u Italiji, rejting njenih glavnih saveznika – pre svega desničarske “Lige” – u stalnom je padu, piše Rojters.

Kako vreme odmiče, vlada se uhvatila za poslednju slamku i krenula u izmene izbornog zakona, pokušavajući da uvede sistem koji bi dao značajan bonus u mandatima bilo kom bloku koji osvoji više od 42 odsto glasova. Kritičari tvrde da su ove izmene skrojene isključivo kako bi se konzervativcima povećale šanse za ostanak na vlasti, dok Meloni uverava da je cilj stabilnost zemlje, ko god da pobedi.

Novi igrač kvari računice

Međutim, politička slika se drastično promenila otkako je taj zakon osmišljen, i to zahvaljujući pojavljivanju nove krajnje desničarske stranke na čijem je čelu bivši general Roberto Vanači. On je uspeo da iskoristi strahove građana oko migracija, bezbednosti i kulturnih promena, služeći se pritom znatno oštrijim i direktnijim jezikom od Melonijeve.

Anketa koju je agencija BiDiMedia objavila 26. avgusta pokazuje da vladajuća koalicija trenutno uživa podršku od svega 38,5 odsto, dok se široki blok levog centra opasno približio ključnom cenzusu od 42 procenta.

Istovremeno, podrška Vanačiju skočila je na čak osam odsto, što navodi na zaključak da bi upravo on mogao doneti pobedu Đorđi Meloni, ukoliko pristane da ga uvede u svoju koaliciju. To bi, međutim, bio izuzetno rizičan potez koji bi mogao da odbije umerene birače i uzbuni saveznike u Evropskoj uniji zabrinute zbog Vanačijevog ekstremizma. Sa druge strane, Meloni bi mogla da se nada pat-poziciji na izborima i da tek nakon njih napravi pakt sa Vanačijem kako bi obezbedila većinu za formiranje vlade.

Ko je Đorđa Meloni

Ali, ko je zapravo Đorđa Meloni (49), žena koja je postala prva premijerka u istoriji Italije pobedom na izborima u oktobru 2022. kada je njena stranka “Braća Italije” pobedila i formirala koaliciju sa strankama “Liga” i “Napred Italija”?

• Odrasla je u rimskoj četvrti Garbatela, a politikom je počela da se bavi već kao tinejdžerka – bila aktivistkinja za omladinu Italijanskog socijalnog pokreta (MSI), koji su osnovali pristalice Musolinija.
• Sa 19 godina, vodeći kampanju za krajnje desni Nacionalni savez, izjavila je za francusku televiziju da je “Musolini bio dobar političar jer sve što je radio, radio je za Italiju”, da bi 2006. rekla da je diktator “pravio greške”.
• Meloni je bila ministarka omladine u Berluskonijevoj vladi od 2008-2011, pre nego što je osnovala Braću Italije, a od septembra 2020. bila je predsednica Partije evropskih konzervativaca i reformista (ECR).
• Postala je prva premijerka u Italiji, ali i prva liderka krajnje desnice na vlasti još od fašističkog diktatora Benita Musolinija
• Politika koji nudi Meloni je konzervativna i promoviše tradicionalne porodične vrednosti: buni protiv migracija, reproduktivnih prava žena i prava LGBT zajednice poput istopolnih brakova i usvajanja dece.
• Ima ćerku Đinevru (9), koju je dobila sa televizijskim novinarom Andreom Đamburom.
• Posle skoro 10 godina braka, par se rastao u oktobru 2023, nakon što su u javnost dospeli snimci iz televizijske emisije u kojoj Đamburo, između ostalog, govori svojoj koleginici da može da radi za njega ako budu imali grupni seks.