Ovi proizvodi osvajaju prodavnice! Kupci ih razgrabe čim stignu: Stručnjak otkrio šta zapravo plaćaju

Prošlo je šest meseci otkako je Barbara počela da pazi na unos proteina u telo. Želela je da smrša, a kako joj brojanje kalorija nikada nije donelo željene rezultate, odlučila je da krene suprotnim smerom i počne da broji proteine i vlakna. Počela je opsesivno da prati video-snimke na TikToku, Instagramu i Jutjubu sa influenserima koji su joj savetovali kako da promeni ishranu, te je na svoj mobilni telefon instalirala aplikaciju MyFitnessPal, na kojoj je religiozno pratila koliko hranom unosi proteina u svoj organizam.

– Počela sam da kupujem jaja, piletinu i grčki jogurt u velikim količinama, a jednom mesečno sam preko nemačkog Amazona naručivala proteinsku testeninu i neke druge proizvode koje sam teško nalazila u hrvatskim prodavnicama, rekla je.

U Hrvatskoj je u to vreme bilo malo proteinskih proizvoda u običnim prodavnicama, pa je bila oduševljena kada je na policama ugledala mlečne napitke na kojima je pisalo da sadrže 50 grama proteina. „Jutro mi je napokon postalo lakše. Umesto da uveče pripremam doručak za posao, mogla sam jednostavno da odem u prodavnicu i kupim taj napitak. Sa 325 kalorija i 50 grama proteina bio je upravo ono što mi je trebalo.“

Odmah nestane sa polica

Za taj mlečni napitak svakog jutra je izdvajala 2,55 evra, što je bilo nešto skuplje od peciva koja je dotad kupovala u pekari, ali smatra da joj se to isplatilo. „Nakon što popijem taj napitak, bez problema izdržim do ručka, pet ili šest sati kasnije“, rekla nam je.

U svetu su proteini postali pravi hit i verovatno jedna od najtraženijih tema na Guglu ove godine. U SAD je između marta 2024. i marta 2025. prodaja proizvoda koji se reklamiraju kao bogati proteinima porasla za 4,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje istraživanje kompanije NielsenIQ.

Podatke za Hrvatsku nemamo, ali s obzirom na veliku potražnju za grčkim jogurtom, namirnicom bogatom proteinima koja često nestane sa polica čim stigne u prodavnice, može se pretpostaviti da se sličan trend vidi i kod nas.

– Grčki jogurt, kad stigne, nestane do 11 sati. Isto je i sa skirom (skyr). Ljudi uzmu četiri ili pet kutija, pa vrlo brzo nestane, ispričala nam je jedna zagrebačka prodavačica koju kupci stalno zaustavljaju kako bi je pitali kada će navedeni proizvodi stići u prodavnicu.

Troši manje na hranu

Reč je o proizvodima koji uglavnom imaju nešto višu cenu, ali Marija kaže da danas na hranu troši manje nego pre nego što je promenila način ishrane. „Za hranu potrošim manje od 10 evra dnevno, a pre sam trošila i 50 odsto više. Da ne govorim o tome da sam pre stalno bila gladna, što danas više nije slučaj.“

Iako u Hrvatskoj još nismo videli cele police prepune proizvoda sa dodatim proteinima, kao što je slučaj u SAD i zapadnoevropskim zemljama, i kod nas je taj trend sve vidljiviji. Tako se danas kao proteinski proizvodi reklamiraju sladoledi, keksi, čokolade i mlečni napitci sa dodatim proteinima, a nema sumnje da će ih u narednim mesecima na policama biti još više.

O novom trendu razgovarali smo sa Sebastijanom Orlićem, nutricionistom sa doktoratom iz hemijskog inženjerstva. Rekao nam je da je trend povećavanja udela proteina u prehrambenim proizvodima odraz rastućeg interesa populacije za metaboličko zdravlje, sportsku ishranu i kontrolu telesne kompozicije, a samim tim i povećane potražnje tržišta koju proizvođači žele da zadovolje.

Marketinško preterivanje

– S jedne strane, pozitivno je što su potrošači postali svesniji važnosti proteina za očuvanje i izgradnju mišićne mase, oporavak organizma te osećaj sitosti. Međutim, s druge strane, često svedočimo prvenstveno marketinškom preterivanju, gde se proteini dodaju proizvodima koji ih prirodno već sadrže dovoljno ili gde povećani udeo proteina ne donosi značajnu nutritivnu prednost određenoj namirnici. Tu su i situacije u kojima je protein prisutan tek u manjoj količini, ali je na prednjoj strani ambalaže izrazito naglašen.

– Važno je naglasiti da ‘više proteina’ ne mora nužno da znači da je neka namirnica automatski i zdravija. Kvalitet ukupne ishrane, energetski sadržaj te nutritivna uravnoteženost obroka neuporedivo su važniji od nutritivnog sastava pojedinačnog proizvoda, a poznato je i da ultraobrađena hrana, čak i kada joj se dodaju proteini, po pravilu ne donosi nutritivni kvalitet kakav imaju neprerađene i minimalno prerađene namirnice, objašnjava Orlić.

On upozorava da ljudski organizam nema „skladište“ za proteine poput onog za ugljene hidrate (glikogen u mišićima i jetri) ili masti (masne zalihe). Višak konzumiranih aminokiselina, odnosno osnovnih građevnih jedinica proteina, razgrađuje se, a deo energije koju sadrže može se iskoristiti za trenutne potrebe ili se, u najekstremnijim slučajevima, taložiti kao masno tkivo ako je ukupni energetski unos previsok.

Zdravstveni problem

– Kod zdravih osoba dugotrajno umereno povišen unos proteina uglavnom ne predstavlja nikakav zdravstveni problem. Međutim, veoma visok unos tokom dužeg perioda može dovesti do nepotrebnog opterećenja metabolizma azota, povećane potrebe za unosom tečnosti te potencijalnog potiskivanja drugih važnih hranljivih materija iz ishrane, poput vlakana, vitamina i minerala, ako ishrana postane neuravnotežena, kaže on.

Iako su proteini zdravi, Orlić ističe da njihov preterani unos može predstavljati zdravstveni rizik za određene grupe ljudi. „Poseban oprez preporučuje se osobama sa postojećim bolestima bubrega, određenim metaboličkim poremećajima te osobama kojima je lekar preporučio ograničavanje unosa proteina. Kod njih visokoproteinska ishrana može dodatno da optereti organizam i zahteva stručni nadzor.“

Osobe sa dijagnostikovanom bolešću bubrega treba redovno da prate ključne parametre poput cistatina C i eGFR-a kako bi bile sigurne da im bubrezi adekvatno funkcionišu i uspešno metabolizuju ishranu sa povećanim udelom proteina.

Za zdrave osobe trenutni naučni dokazi najvišeg nivoa uglavnom pokazuju da povećan unos proteina unutar razumnih granica nije štetan. Ipak, to ne znači da su ekstremno visoki unosi nužno korisni ili da donose dodatne zdravstvene prednosti. Naučni konsenzus je da velikoj većini ljudi nije potreban unos proteina veći od oko 2,4 g po kilogramu telesne mase, što je izrazito visok unos.

Optimalan rast i razvoj

Što se tiče roditelja koji deci kupuju proteinske napitke i druge proizvode kako bi se zdravije hranila, Orlić kaže da većina dece u razvijenim zemljama već unosi dovoljno proteina, ali i znatno više energije nego što im je potrebno za optimalan rast i razvoj.

– Zbog toga visokoproteinski proizvodi po pravilu nisu potrebni deci kao redovan deo ishrane. Međutim, ako je dete gojazno, mogu imati smisla u nastojanju da se smanji kalorijski unos koji po pravilu dolazi iz pekarskih proizvoda, slatkiša i zaslađenih napitaka. Proteinski proizvodi zadržavaju taj slatki ‘touch’, ali uz znatno niži udeo dodatih šećera i masti u poređenju sa standardnim grickalicama i slatkim zalogajima.

– Povremena konzumacija takvih proizvoda nije problem, ali roditelji ne bi trebali da pretpostave da su oni automatski bolji izbor od standardnih, celovitih namirnica. Kod dece, ali i odraslih, prioritet je raznovrsna ishrana bogata voćem, povrćem, celovitim žitaricama, mesom, nemasnim mlečnim proizvodima, mahunarkama, ribom, jajima i drugim kvalitetnim izvorima hranljivih materija. Poseban oprez preporučuje se kod vrlo male dece, kao i kod dece sa dijagnostikovanim određenim zdravstvenim stanjima, kod kojih svaku značajniju promenu ishrane treba sprovoditi tek nakon konsultacija sa edukovanim stručnjakom.

Minimalan unos

Na pitanje koliko proteina dnevno treba prosečnoj odrasloj osobi, Orlić kaže da potrebe zavise od životnog doba, nivoa telesne aktivnosti i zdravstvenog stanja pojedinca. „Iako se još uvek često spominje stara preporuka od 0,8 grama po kilogramu telesne mase dnevno, ona predstavlja minimalan unos potreban za sprečavanje manjka hranljivih materija, a ne nužno optimalan unos za metaboličko zdravlje, posebno u danas dominantnom sedelačkom načinu života.“

– Za većinu odraslih osoba razuman cilj je unos između 1,2 i 1,6 do 1,8 grama proteina po kilogramu telesne mase dnevno. To znači da će osoba teška 70 kilograma po pravilu imati koristi od unosa između 85 i 110 grama proteina dnevno. Starije osobe, sportisti te osobe koje žele da očuvaju ili povećaju mišićnu masu, odnosno izgube masnu masu, često imaju i nešto veće potrebe, do oko 2,0 g po kilogramu telesne mase.

– Proteini su važan nutrijent jer učestvuju u izgradnji i obnovi svih tkiva u organizmu. Oni su osnovni gradivni element mišića, ali i kože, kostiju, enzima, hormona i ćelija imunskog sistema. Osim toga, kao nutrijent koji najviše zasićuje, doprinose osećaju sitosti pa mogu pomoći u regulaciji apetita i održavanju zdrave telesne kompozicije, pre svega masne mase, objašnjava.

Neravnomerna raspodela

– U moderno vreme često najveći problem nije manjak proteina, nego njihova neravnomerna raspodela tokom dana. Mnogi ljudi za doručak unesu vrlo malo ili nimalo proteina, a većinu dnevnog unosa ostave za večeru, koja je po pravilu i energetski najbogatiji obrok. Za zdravlje i očuvanje mišićne mase korisnije je proteine rasporediti ravnomerno kroz nekoliko kvalitetnih obroka tokom dana, sa 30 do 40 grama po obroku, idealno ravnomerno vremenski raspoređenih.

Na pitanje da li je opravdano da proizvodi obogaćeni proteinima često budu 50, a ponekad i 100 odsto skuplji od standardnih verzija istog proizvoda, Orlić kaže da u određenoj meri viša cena može biti opravdana zbog dodatnih proizvodnih procesa, korišćenja proteinskih koncentrata ili izolata, kojima je zbog povećane potražnje znatno porasla cena, kao i zbog manjih proizvodnih serija. „Međutim, u praksi je deo te razlike često posledica pozicioniranja proizvoda kao ‘premium’ ili funkcionalne hrane, koja postiže višu cenu.“

– Potrošači bi trebali da gledaju odnos cene i stvarne koristi, odnosno kvaliteta proizvoda. Neretko je moguće uneti jednaku ili čak veću količinu kvalitetnih proteina iz svežeg sira, jaja, ribe, mesa ili mahunarki po znatno nižoj ceni od kupovnog proizvoda. Međutim, mnogi ljudi danas nemaju vremena za nabavku i pripremu takvih obroka, što je velika šteta.“

– Zaključno, visokoproteinski proizvod može biti praktičan, ali nije nužno i najisplativiji niti najkvalitetniji način za povećanje ukupnog dnevnog unosa proteina. Pre kupovine vredi proveriti deklaraciju i izračunati koliko zapravo plaćamo za dodatne grame proteina koje proizvod sadrži te koliki je udeo ostalih nutrijenata. Ako protein količinski ne dominira u određenom proizvodu, to nije proteinski bogata namirnica, nego samo (pre)skupi marketing, zaključuje Orlić.

(Dnevno.hr)