“KO ĆE DA ODGOVARA ZA TU POLITIKU?” Žestoke reči o studentskoj listi, gosti “Pulsa Srbije Vikend” otkrili šta čeka Srbiju

Pred Srbijom je novo političko ukrštanje, a eventualni vanredni parlamentarni izbori mogli bi da odrede politički pravac zemlje u narednom periodu. Dok je Socijalistička partija Srbije najavila samostalan izlazak na izbore, studentski pokret još nije predstavio jasno lice, niti konačnu političku formu, dok opozicija pokušava da pronađe model sa kojim bi izašla pred birače.

O političkim računicama, mogućim savezima, studentskoj listi, opoziciji i izazovima koji očekuju Srbiju govorili su Bratislav Jugović, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, Marina Raguš, potpredsednica Narodne skupštine i predsednica Odbora za spoljne poslove, i političarka Gordana Čomić, u emisiji “Puls Srbije Vikend” kod voditeljke Krune Une Mitrović.

Politika ne može bez dijaloga

Marina Raguš ocenila je da je jedan od ključnih problema u aktuelnoj političkoj situaciji to što studentska lista još nema jasno definisanu političku strukturu, odgovorno lice, program i način organizovanja. Kako je istakla, pitanje je kako bi takva organizacija funkcionisala čak i ukoliko bi ušla u parlament.

– Kada imate takvu vrstu otuđenosti od onoga što jeste politika, a politička artikulacija interesa podrazumeva ideologiju, plan, program i različite javne politike, postavlja se pitanje kako sve to može da funkcioniše bez političkih stranaka. Ako pretpostavimo da ta lista uđe u parlament, kako će izabrati šefa poslaničkog kluba? Kako će formirati poslanički klub, delegirati ljude u odbore i donositi odluke? Plenumom? Vetiranjem? Mi pritom još ne znamo ni ko je na toj listi, a bilo je i informacija o imenima koja su se pojavila, pa su potom određeni ljudi, prema tim navodima, veterani – rekla je Raguš.

Ona je posebno ukazala na značaj političkog dijaloga i podsetila da su u parlamentarnom sistemu upravo političke stranke jedan od ključnih nosilaca političke artikulacije.

– Kada ne želite dijalog u parlamentarnoj demokratiji, a pritom govorite da su političke stranke prevaziđene i da treba da ih zamene pokreti, udruženja i nevladine organizacije, onda se postavlja pitanje gde je tu politički život. Mi smo, čak i kao politički neistomišljenici, u veoma teškim vremenima umeli da sednemo, razgovaramo, dogovorimo se i priznamo izborne rezultate, makar razlika bila na nivou statističke greške. Jer iznad svih nas su društvo i država. Mislim da danas svedočimo nečemu čemu nismo svedočili u novijoj političkoj istoriji – istakla je Raguš.

Gordana Čomić govorila je o izbornim pravilima, ulozi institucija i potrebi da se izborni proces unapređuje kroz dijalog političkih aktera. Podsetila je i na ranija iskustva sa izborima i upozorila da se problemi ne mogu rešavati ignorisanjem institucija koje su zakonom predviđene.

– Sve ovo zajedno je ishod prezira prema dijalogu i prema političkim strankama. Izborne uslove, organizaciju izbora, izborna pravila i ponašanje svih tela zaduženih za sprovođenje izbora vode političke stranke. Sećam se i svog neuspeha kada je jedno telo predviđeno zakonom o izboru narodnih poslanika, na insistiranje Srpske radikalne stranke, jedva na kraju počelo da radi. Pa ljudi, ako nam u zakonu piše da treba da rade, dajte da rade. Ne može odgovor da bude – oni će da rade šta oni hoće – rekla je Čomić.

Ona smatra da sami izbori neće automatski promeniti duboke političke podele u Srbiji, već da je za stabilniji politički sistem neophodna organizovana alternativa.

– Neće se ništa suštinski promeniti u raspoloženju unutar društva. Stalno imamo ljude koji ne podnose vlast i ljude koji je podržavaju. Ono što je problem jeste kako tu ogromnu energiju politički artikulisati i pretvoriti je u organizovanu političku snagu. Bez dijaloga i bez jako organizovane političke alternative, vlast će mnogo ranije nego što bi trebalo doći u situaciju da ima još više bahatosti, arogancije i korupcije. Ne možete bez kontrole. Korupcija se ne kruni sama od sebe, vlast ne kontroliše samu sebe, već je kontroliše opozicija. Ne možete da imate slobodu medija bez kontrole, niti institucije koje se razvijaju bez kontrole – navela je Čomić.

Politika je sportska borba 

Bratislav Jugović ocenio je da je jedna od najvećih slabosti aktuelne opozicione scene nedostatak jasnih političkih ličnosti i organizovanih stranaka. Govoreći o studentskoj listi, doveo je u pitanje način na koji bi takva politička struktura funkcionisala ukoliko bi dobila podršku birača.

– Ako neko odlučuje na plenumu ko treba da bude na listi, a onda ti ljudi treba da budu predstavnici građana, to meni liči na situaciju u kojoj bi neko drugi polagao ispite umesto studenata, a oni na kraju samo došli po diplomu. I onda ja treba sa nekim ko se ponaša neozbiljno da vodim dijalog o ozbiljnim stvarima. Politika je sport, to je politička borba. Ovo nije igra u kojoj unapred kažeš drugome: prihvati da sam ja pobednik, da sam ja čarobnjak i da je sve ono što ja kažem unapred tačno – rekao je Jugović.

On je ocenio da se kriza opozicione scene ogleda i u tome što, kako tvrdi, nema dovoljno političkih stranaka i ličnosti koje bi mogle da artikulišu nezadovoljstvo građana.

– Kriza je u opozicionoj javnosti upravo u tome što nema zaista političkih stranaka, nema ličnosti kao što su nekada bile. Nekada smo bili željni višestranačkog sistema, izašli smo iz jedne diktature i dobili priliku da učestvujemo u političkom životu. Danas su stasale generacije koje žele sve da dobiju bez borbe. To vidimo i kroz odnos prema obavezama, odgovornosti i radu. Mi kao roditelji nekada previše lako popustimo deci, pa očekujemo da dobiju rezultat iako nisu uradili ono što je potrebno. Ali ovo je drugo vreme i mi moramo da menjamo takav odnos, pre svega kroz obrazovni sistem – naveo je Jugović.

On je kao jedan od primera odgovornosti mladih pomenuo i ideju obaveznog služenja vojnog roka.

– Ne govorim o tome da bismo mi ratovali sa nekim, već da imamo omladinu koja može da ustane rano, koja može da preuzme odgovornost, ostavi mobilni telefon i ode da uradi konkretan zadatak. To je ono što danas nedostaje. Nekada je ambicija među mladima bila nešto uobičajeno, a danas su takvi primeri sve više izuzetak. Moramo da vratimo zajednicu na neka osnovna, večna podešavanja i da ponovo izgradimo osećaj odgovornosti – rekao je Jugović.

U razgovoru je bilo reči i o ulozi društvenih mreža, koje danas predstavljaju važan prostor za političku komunikaciju.

– Oni koji imaju podršku na društvenim mrežama tek treba da pokažu da mogu tu podršku da pretvore u glasove. Nije isto kada vas neko lajkuje i kada taj isti čovek izađe na izbore i zaokruži određeni broj. To je ozbiljan politički posao. Na izborima morate da imate organizaciju, ljude, program i odgovornost – rekao je Jugović.

Na kraju je ocenio da bi Srbiji bila potrebna snažna nacionalno orijentisana opozicija koja bi mogla da kontroliše vlast i predstavlja ozbiljnu političku alternativu.

– Sve ovo možemo da prevaziđemo tako što će se stvoriti jedna nacionalno orijentisana opozicija koja će biti tvrda u svojim stavovima i koja će vlasti stalno disati za vratom. Takva opozicija mora da bude politički organizovana. To ne može da bude samo priča na društvenim mrežama. Potrebna je snaga koja ima jasnu politiku, organizaciju i odgovornost prema državi – zaključio je Jugović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs