Od lečenja leukemije genetski modifikovanim imunskim ćelijama, preko personalizovane dijagnostike i ranog otkrivanja tumora, do stvaranja organoida i lečenja matičnim ćelijama! Ne, to nije naučna fantastika, već ambiciozni plan za budući centar za regenerativnu, molekulsku i personalizovanu medicinu u novoj zgradi Naučno-tehnološkog parka 2 u Nišu, koji je osmislio prof. dr Vladislav Volarević.
Vladislav Volarević Foto: Kurir Televizija
Rođeni Nišlija i povratnik sa pečelbe u inostranstvu, tokom koje je stekao zavidan status – na prestižnoj Stanfordovoj listi je među dva odsto najcitiranijih naučnika sveta, a i jedan od troje vodećih svetskih naučnika u oblasti istraživanja mezenhimskih matičnih ćelija, sad je na novoj, životnoj misiji.
– Krajnji cilj je jednostavan – da znanje pretvorimo u konkretnu pomoć pacijentima i napravimo instituciju koja može da bude temelj nove generacije srpske medicine i biomedicinskih nauka. Zato moja vizija nije da u Niš i Srbiju dovedemo nauku i medicinu koja je danas najbolja u svetu, već da zajedno sa svetom gradimo medicinu sutrašnjice na dobrobit celog čovečanstva – smelo najavljuje za Kurir prof. Volarević.
Zdanje Naučno-tehnološkog parka 2 samo što je završeno, a budući centar, koji bi bio deo Instituta za lečenje i rehabilitaciju Niška Banja, uskoro bi trebalo da dobije najsavremeniju infrastrukturu za genetička i imunološka ispitivanja, personalizovanu medicinu i razvoj novih terapija. Stub centra biće matične ćelije.
Slobodna tumorska DNK u krvi
Jedan od pravaca, naglašava prof. Volarević, koji bi da razviju u centru jeste i analiza potencijalnog prisustva slobodne tumorske DNK u krvi pacijenata:
– Tumorske ćelije ostavljaju genetički materijal u cirkulaciji. Ako uspemo da veoma osetljivim metodama prepoznamo te tragove, možemo dobiti informaciju o postojanju malignog procesa pre nego što je tumor dovoljno veliki da bude uočljiv klasičnim radiološkim metodama.
– Radićemo sa hematopoetskim i mezenhimskim matičnim ćelijama, kao i sa njihovim egzozomima, koji su kao biološki paketići koje matične ćelije šalju drugim ćelijama i tako utiču na njihovu funkciju. Egzozomi veoma lako mogu da izbegnu biološke barijere u organizmu, pa su zanimljivi i za regenerativnu medicinu i za razvoj novih terapijskih pristupa. Recimo, tumori centralnog nervnog sistema su često nedostupni za lekove jer im krvnomoždana barijera sprečava da dođu do mozga u dovoljnoj, terapijskoj koncentraciji. Zato u saradnji sa mojim prijateljima, naučnicima iz SAD, želimo da istražimo mogućnost da se određeni lekovi pakuju u egzozome matičnih ćelija, koji bi ih dostavili do tumora – objašnjava naš naučnik.
Najambiciozniji i brže ostvariv plan prof. Volarevića je inovativna CAR-T i CAR-NK ćelijska terapija, sa fokusom na lečenje leukemije. Tako bi u Nišu bila prva evropska laboratorija južno od Beča.
– Uzimaju se T-limfociti pacijenta (ćelije imunskog sistema) i u laboratoriji genetički modifikuju tako da mnogo preciznije prepoznaju maligne ćelije. Potom se umnožavaju i vraćaju pacijentu, što znači da se praktično obučava njegov imunski sistem da uništava tumorske ćelije. Klinička ispitivanja su pokazala da to može dovesti do visokih stopa izlečenja nakon neuspešnih tretmana leukemije – kaže prof. Volarević i dodaje:
– Planirano je da naši stručnjaci prođu obuku sa vodećim stručnjacima iz Nemačke. Ne možemo očekivati da preko noći postanemo vodeći u nečemu što se u svetu razvija godinama, ali možemo da dovedemo najbolje, pošaljemo naše mlade stručnjake u najbolje evropske i svetske bolnice i naučno-istraživačke centre i obučimo ih, sa obavezom da se nakon edukacije vrate i znanje primene u Srbiji, lečeći naše pacijente.
Foto: Printscreen YouTube
Posebnu pažnju žele da posvete retkim bolestima, naročito oboljenjima retine, koja dovode do slepila. Na tome će sarađivati sa vodećim stručnjacima iz Španije. Ideja je da iz ćelija kože dobiju matične koje će potom koristiti za dobijanje ćelija retine, koje će transplantirati u oko i “povratiti vid”.
– Analizom genoma želimo da razvijamo personalozvanu dijagnostiku i terapiju. Iz uzorka krvi možemo dobiti ogromnu količinu informacija o genetičkom nasleđu. Kada ih kombinujemo sa kliničkim podacima i analiziramo pomoću veštačke inteligencije, možemo razvijati modele za procenu rizika od određenih bolesti. To ne znači da ćemo pacijentu reći: “Dobićete tu i tu bolest.” Genetika nije proricanje sudbine. Ipak, može da ukaže da neko ima povećan rizik za obolevanje od nekih bolesti, pa da utičemo da do toga ne dođe. To je prelazak sa medicine koja čeka da se bolest pojavi na medicinu koja pokušava da spreči obolevanje – kaže prof. Volarević i dodaje:
– Farmakogenetika je izuzetno važna za personalizovanu medicinu. Svi smo različiti, isti lek ne deluje isto kod svih. Neko će imati odličan terapijski odgovor, neko slab, a kod nekoga može doći do ozbiljnih neželjenih reakcija. Naš genom može da nam kaže kako će organizam reagovati na određene lekove. Cilj nije da genetika zameni lekara. Naprotiv, cilj je da lekar dobije više informacija i da na osnovu njih donese bolju odluku o terapiji.
Matične ćelije iz kože pacijenta
Gotovo kao naučna fantastika zvuči i dobijanje matičnih ćelija iz parčenceta kože pacijenta. Ali prof. Volarević navodi da je veoma realno da, u narednih nekoliko godina, uzmu ćeliju kože i u laboratoriji je vrate u stanje u kom ponovo ima karakteristike matične ćelije.
– Tako se dobijaju indukovane pluripotentne matične ćelije, od kojih možemo, pod odgovarajućim uslovima, dobijati različite tipove ćelija. To znači da bismo od jednog pacijenta mogli da napravimo svojevrsni laboratorijski model za svaku ćeliju njegovog organizma. Tada možemo da proučavamo bolest, vidimo kako određeni lek deluje na ćelije i istražujemo koji bi terapijski pristup bio najbolji za tog pacijenta – ističe prof. Volarević.
Ideja je da okupe mlade istraživače iz Niša i Srbije, ali i naše iskusne naučnike, lekare i molekularne biologe iz dijaspore, te je već dogovoren povratak nekoliko naših istraživača iz Engleske, Španije, Litvanije i Izraela.
– Možemo da kupimo najskuplji aparat na svetu, ali ako nemamo čoveka koji zna da ga koristi, ta oprema nam ništa ne znači. Zahvaljujući svojim međunarodnim kontaktima, obezbedio sam da mladi ljudi koji će raditi u centru prođu višemesečne obuke u nekim od vodećih evropskih institucija, poput instituta “Kiri” u Parizu i “Princ Filip” u Valensiji, univerziteta u Bernu i u Kataniji – ističe prof. Volarević.
Bez podrške države, navodi, projekat ne bi mogao da se realizuje, te zahvaljuje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kao i Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Ministarstvu zdravlja, ali i gradonačelniku Niša Dragoslavu Pavloviću:
– Naš zadatak je da tu podršku države opravdamo rezultatima i, čim oprema bude kupljena, da vrhunskom naukom, novim tehnologijama, međunarodnim saradnjama realizujemo zacrtane ciljeve na korist naših pacijenata.
