Неколико дечака, окованих за камион на којем је монтиран тешки митраљез, пуцало је на авионе суданске војске, који су зујали изнад њихових глава. После десетак минута пуцњаве, авиони су одлетели док је група маскираних војника вратила дечаке, руку и ногу увезаних ланцима, у прљаво складиште. Војници који су их затворили били су припадници јединице “Лобос дел десијерто”, колумбијски плаћеници који ратују на страни побуњених Снага за брзе интервенције.
Деца ратници, колумбијски плаћеници и бескрајни рат у Судану – поља смрти у заборављеној земљи насиља
Колумбијски плаћеници, који већ годинама ратују на страни побуњених Снага за брзе интервенције, насилно су регрутовали стотине суданских дечака и избацили их у прве редове рата против владиних снага у којима је у претходне три године страдало више од 400.000 и протерано скоро 13 милиона људи.
Деца ратници само су део ужаса у Судану у којем су током претходних месеци откривени затвори у којима су људи мучени и изгладњивани до смрти, убијани током вишемесечних опсада градова, те на концу, ликвидирани у казненим експедицијама на неколико места у тој земљи.
Северно од Картума, пронађена је масовна гробница из које су ексхумирана тела 550 особа, које су побуњеници држали у импровизованом логору. У баракама су пронађена бар два мучилишта, са плафона су висиле месарске куке, док су подови били прекривени мрљама од крви.
Готово истовремено, судански медији објавили су да су побуњеници склопили савез са радикалним исламистима из Суданске народноослободилачке војске, који су, прошле недеље, упали у хришћанско село и убили свештеника и мештане које су успели да ухвате.
Иза некадашње линије фронта, коју су владине снаге драматично помериле у последњих месец дана, пронађено је још неколико масовних гробница, укључујући и ону у коју је на некадашњем фудбалском терену сахрањено најмање 25 жртава.
Десетине хиљада жртава и 16 смртних казни
Судански активисти број жртава сукоба процењују на око 400.000 људи, док је Високи комесаријат за избеглице избројао чак 13 милиона расељених, који у стравичним условима покушавају да доживе крај трогодишњег рата.
Власти у Картуму су, због масакра који се у априлу догодио у граду Ел Фашир, на смрт осудили лидера Снага за брзе интервенције генерала Мухамеда Хамдана и 15 његових најближих сарадника, образлажући овакав потез доказима да су директно наредили ратне злочине, злочине против човечности и геноцид.
Поименце је набројано 6.000 жртава овог покоља, док судански активисти тврде да је број жртава бар десет пута већи. На пет локација на пољима око града, на сателитским снимцима одмах је уочена “црвенкаста промена боје”, као и “форме које одговарају људским телима”, разбацаним око возила Снага за брзу интервенцију.
Генерал Хамдан, који је пре војне каријере био гонич камила, одбацио је оптужбе.
У центар суданске политичке сцене упао је након одласка аутократског лидера Омара ел Башира, збаченог после серије демонстрација 2019. године, што је суштински био окидач за почетак борбе за доминацију између лидера армије и Снага за брзе интервенције.
Генерал против водича камила
Ел Баширов протеже Мухамед Хамдан, оптуживан да је током дарфурске кризе предводио казнене експедиције у којима је страдало око 300.000 људи, први је улетео у политички вакуум и самопрогласио се за продемократског лидера са јасном жељом да, надаље, предводи Судан.
Његов највећи ривал, командант суданске војске генерал Абдел Фатах ел Бурхан, већ годинама је централна личност у политичком животу Судана, иако његова биографија пре 2019. године укључује и улогу у дарфурској кризи, пошто је у јеку покоља био командант војних јединица распоређених на територији те провинције.
Грађански рат у Судану изазвао је талас насиља у још неколико држава, укључујући Јужни Судан и Јемен.
Међународна заједница, осим реторичких осуда, није претерано одлучно реаговала у покушајима да се криза заустави, па се Судан све чешће помиње као “заборављена земља насиља”.
Ситуацију је додатно закомпликована чињеница да је у шверц оружја за побуњенике умешана компанија која је годинама добијала тендере америчког министарства одбране у Авганистану, Ираку и Кенији.
Око 419 милиона долара из америчког буџета се, током година, слило на рачуне фирме на чијем се челу налази Стивен Шаулис. Та компанија, која има неколико времешних транспортних авиона, пуне две деценије добија уговоре од владе САД и Уједињених нација.
У центру суданске кризе нашла се прошлог маја када је на аеродрому у Нијали, једном од седишта Снага за брзо реаговање, уништен “боинг 737”. У том нападу армије Судана убијене су 54 особе, од којих је 51 био Хамданов борац.
Авиони су ка базама Снага за брзу интервенцију летели упркос санкцијама УН, Велике Британије и Европске уније.
