KOMAD rakete mase gotovo četiri tone, veličine petospratnice, koji je više od godinu i po nekontrolisano lutao između Zemlje i Meseca, udario je u površinu našeg prirodnog satelita.
Foto: Sharesanskar Instagram
Reč je o odbačenom gornjem stepenu rakete “falkon 9” kompanije “Spejs iks”. Sudar se, prema proračunima astronoma, dogodio jutros oko 6.35 sati po univerzalnom vremenu, između kratera Bel i Ajnštajn, blizu ivice Mesečevog diska posmatranog sa Zemlje.
Teleskop u Čileu zabeležio je preliminarni signal, ali je mesto sudara teško za posmatranje, pa će biti potrebno uporediti snimke. Obrada podataka mogla bi da potraje od nekoliko dana do više nedelja.
Raketa je 15. januara prošle godine ponela američki lender “Blu gost” i japansku letelicu “Hakuto R”, a kombinacija gravitacionog dejstva Zemlje, Meseca i Sunca postepeno je deo cilindričnog oblika dugačak 13,8 metara i širok oko 3,7 posle obavljenog zadatka usmerila prema lunarnoj površini.
Pretpostavlja se da je u Mesec udario brzinom od približno 8.750 kilometara na sat. Kinetička energija sudara iznosila je približno 11,5 milijardi džula, što odgovara eksploziji oko 2,7 do tri tone TNT. Nije bilo plamene eksplozije kao na Zemlji. Metal rakete i mesečeve stene pri sudaru su se deformisali, usitnili, zagrejali i delimično isparili, dok je velika količina površinskog sloja izbačena iz novonastalog kratera.
RANIJE RAČUNALI, SADA PADA NASUMIČNO
Sa poslednjim “sudarom”, Mesec ima otprilike 3.000 objekata koje je napravio čovek, težine oko 190 tona zajedno. NASA je ranije namerno obarala letelice na Mesec, ali razlika je u tome što su tada mesto i vreme udara bili unapred određeni.
Procene veličine rupe se razlikuju jer rezultat zavisi od ugla udara, sastava tla i toga da li je deo pao uzdužno ili bočno. Procene pominju otvor prečnika i do 40 metara i dubine oko pet.
Računarske simulacije predviđaju da je oblak prašine mogao da dostigne visinu od 15 do 20 kilometara, s centralnim delom između 75 i 100. Prašina i sitni komadi stena mogli su bočno da se rašire na područje široko oko 180 kilometara. Bez atmosfere koja bi usporila čestice, najbrži delići možda su dostigli brzinu dovoljnu da zauvek napuste Mesec.
Foto: Dailypioneer.com
Sudar ni na koji način nije mogao da poremeti mesečevu putanju. Masa Meseca iznosi približno 73,5 trilijardi tona, pa je udar od 3,9 tona u poređenju s tim praktično beznačajan. Čak ni hiljade ili milioni udara objekata te veličine ne bi primetno promenili mesečevu orbitu, plimu i oseku, nagib Zemlje niti stabilnost naše planete.
Da bi se mesečeva putanja osetno pomerila, bio bi potreban sudar sa asteroidom planetarnih razmera, a ne sa delom rakete. NASA navodi da ovaj događaj ne predstavlja nikakvu opasnost za Zemlju.
Prava opasnost leži u nekontrolisanom saobraćaju. U budućnosti bi sličan predmet mogao da padne blizu ljudske baze ili istraživačke opreme i da ošteti solarne panele, antene, vozila ili stambene module kilometrima od mesta udara. Zbog toga se ovaj incident posmatra kao upozorenje, jer će Mesec posećivati sve veći broj misija.
