Корисници услуге личног пратиоца до сада су право на ту врсту подршке губили завршетком школовања, иако њихова потреба за помоћи није престајала. Нови правилник требало би да омогући континуитет подршке кроз услугу инклузивног пратиоца.
Сашенка Митровић из Удружења “Дечје срце” каже да је нова услуга намењена управо младима који излазе из образовног система и који су до сада остајали без одговарајуће помоћи.
“Када заврше школовање, престаје и њихово право на личног пратиоца детета и они остају непокривени. Инклузивни пратилац треба да попуни управо тај вакуум”, објашњава Митровићева.
Према њеним речима, кључно је да се препозна да је особама са сметњама у развоју подршка потребна током читавог живота, а не само док траје њихово формално образовање.
“Њима је потребна континуирана, а често и 24-часовна подршка. Изласком из једног система и преласком у други њихова потреба за помоћи не престаје”, истиче Митровићева.
Додаје да нове услуге социјалне заштите не помажу само корисницима, већ и њиховим породицама, које су годинама изложене великом физичком, психичком и финансијском оптерећењу.
“Породица је њихов основни ослонац, али су то породице исцрпљене дугогодишњом бригом и негом. Увођењем нових услуга оснажује се и особа са инвалидитетом, али и читава породица”, наводи Митровићева.
Ко може да буде лични пратилац
Говорећи о томе ко може бити лични пратилац, Митровићева наглашава да кандидат мора бити пунолетан, здравствено способан за рад са децом и да прође акредитовани програм обуке.
Неопходне су и потврде надлежних органа да особа није осуђивана и да се против ње не води кривични поступак.
Ипак, како истиче, формални услови нису довољни.
“Лични пратилац пре свега мора да буде добар човек, да има емпатију, сензибилитет и истинску потребу да помогне другом. Важно је да породица буде сигурна и спокојна када је њихово дете са пратиоцем”, наглашава Митровићева.
“Најтеже је било када је услуга прекинута”
Ана Кнежевић из Удружења “Ево рука”, чији син има вишеструке сметње, каже да је њена породица услугу личног пратиоца користила пет или шест година, од основне до завршетка средње школе.
Иако је подршка током школовања била драгоцена, најјачи утисак, како наводи, оставио је тренутак када је услуга прекинута.
“Више ми је у сећању оно што се догодило када је услуга престала. Велика је неправда да дете и породица остану потпуно без подршке оног тренутка када се заврши средња школа”, каже Кнежевићева.
Напомиње да је реч о младима са интелектуалним тешкоћама, вишеструким сметњама или аутизмом, који често не испуњавају услове за персоналну асистенцију.
Та услуга је, објашњава, превасходно намењена особама са телесним инвалидитетом које могу самостално да доносе одлуке.
“Мој син је персоналног асистента добио тек три године након завршетка средње школе. Тек када смо поново добили подршку, видели смо колико нам је недостајала“, истиче Кнежевићева.
Нове услуге, мале домске заједнице и становање уз подршку
Према њеним речима, изменама правилника уводе се и друге важне новине, међу којима су мале домске заједнице и измене правила у области самосталног становања уз подршку.
Раније је подршка за становање била временски ограничена чак и за особе које због степена инвалидитета никада неће моћи у потпуности да се осамостале.
“Сада је важно што је препознато да се подршка не може једноставно прекинути особама којима ће бити потребна читавог живота”, каже Кнежевићева.
Истиче да правилник о минималним стандардима има кључну улогу, јер ближе дефинише примену Закона о социјалној заштити.
“Не можемо да се позивамо само на закон ако правилником нису јасно утврђени услови и стандарди за пружање услуга. Усвојене измене су велики искорак и у њиховој изради учествовали су и родитељи и стручњаци”, наводи Кнежевићева.
Примена зависи од градова и општина
Иако је усвајање измена важан корак, Кнежевићева упозорава да нове услуге неће аутоматски бити доступне у свим деловима Србије. Правилник се доноси на републичком нивоу, док су за организовање и финансирање већине услуга социјалне заштите надлежне локалне самоуправе.
“Свака локална самоуправа мора да измени своју одлуку о правима и услугама социјалне заштите. Тек тада услуга може заиста да почне да се примењује”, истиче Кнежевићева.
Према њеним речима, предстоји дуг пут од усвајања правилника до тренутка када ће инклузивни пратилац бити доступан корисницима у свим градовима.
“Очекујемо проблеме и отпоре на локалном нивоу, јер ће градови и општине морати поново да расподеле своје буџете и да део новца усмере на услуге које су овим породицама неопходне”, наглашава Кнежевићева.
Родитељ-неговатељ као финансијска подршка породици
Паралелно са новим услугама социјалне заштите, од 1. октобра требало би да почне пуна примена Закона о родитељу-неговатељу.
Сашенка Митровић објашњава да се услуге личног пратиоца, персоналног асистента и инклузивног пратиоца односе на обезбеђивање особе која непосредно помаже кориснику, док статус родитеља-неговатеља подразумева финансијску подршку породици.
“То су породице које годинама издвајају новац за третмане, терапеуте и различите облике подршке. Врло често један родитељ не може да се запосли, јер мора стално да брине о детету”, каже Митровићева.
Очекује да ће примена закона бар делимично ублажити финансијски притисак и олакшати свакодневно функционисање породица.
“Верујем да ће ово умногоме да олакша функционисање породица и некако да их релаксира макар у некој мери када су у питању финансије”, закључује Митровићева.
