Статистика каже да жене у Србији и даље носе већи терет кућних послова. Али шта кажу мушкарци? Да ли се равноправност данас мери и тиме ко укључује машину за веш, пегла или кува ручак? Истраживања показују да мушкарци и жене у Србији често не виде исту стварност. Једни кажу да је равноправност већ стигла, други – да још има много простора за промене. Уз то, и даље има оних који без задршке поручују – жена треба да следи газду куће.
Жене у очима мушкараца – од домаћица којима треба газдовати до живота у паралелној стварности
Некада је било једноставније – мушкарац зарађује, жена чува децу и брине о кући. Данас, изгледа, мушкарци све чешће узимају усисивач у руке. У анкети за РТС, неки кажу да је подела послова на мушке и женске у данашње доба превазиђена, да се свакодневно баве кућним пословима, а неки чак и признају да их пеглање опушта.
“Нема више домаћица – мушкарац који командује, него равноправно”, каже један старији Београђанин.
Нису, међутим, сви спремни да се одрекну традиционалних улога.
“Мислим да би жене требало да следе мушкарца, а данас некако жене су се много опустиле. Једноставно, не схватају шта је мушко. Је л’ тако? Ја сам лидер у кући, не оне. То је проблем у друштву. И што не рађају децу”, каже један суграђанин.
Равноправност из угла мушкараца је, рекло би се, између оних које пеглање опушта и неприкосновених газда породице. Међутим, родна равноправност није само питање поделе кућних послова.
“Посебно је занимљиво како мушкарци и жене различито виде стање, то је наше истраживање показало. Тачније, да је 81 одсто мушкараца сматрало, тј. још увек сматра, да је родна равноправност у Србији већ остварена, док се са тим слаже 41,7 одсто жена. Такође, само 39 одсто мушкараца сматра да је дискриминација жена озбиљно присутна, док то мисли више од половине жена. То показује да постоји значајан раскорак између те перцепције и стварности”, рекао је повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић.
Договор кућу гради, а границе равноправност
Различити погледи на улоге мушкарца и жене нису нужно разлог брачних криза. Психотерапеути кажу да су много чешћи проблеми новац, неверство или лоша комуникација.
“Ми нисмо једнаки, то је јако важно да се схвати. Нисмо једнаки, биолошки смо различити, али имамо иста права… Кршење граница партнера је твоја граница. Нема везе да ли си мушко, да ли си женско, то прави равноправност. Наравно, договор о томе како ћете живети и како ћете делити – договор, комуникација. Кршење туђих граница су црвене линије ако желите добру везу или брак”, поручује психотерапеут Марко Браковић.
Равноправност се, очигледно, не мери само тиме ко ће данас укључити машину за веш или скувати ручак.
Док мушкарци и жене различито процењују колико је равноправност остварена, чињенице показују да жене и даље ређе долазе до руководећих места, мање зарађују за исти посао и носе највећи терет неплаћеног рада у домаћинству.
