Суданске власти почеле су, полако, да склапају вешала за лидера побуњеника, некадашњег гонича камила, генерала Мухамеда Хамдана и његове сараднике, које је суд у Картуму осудио на смрт због безбројних убистава, силовања, пљачке и прогона неарапског становништва. Рат у којем је до сада страдало више од 200.000 и прогнано 12 милиона људи изазвао је највећу хуманитарну кризу на свету. Убијање и болести, тврде судански активисти, представљају димну завесу за шверц злата, које се на најразличитије начине вади из импровизованих рудника и које се у десетинама тона преноси на Запад и у арапске државе.
Највећа хуманитарна криза на свету, заборављени рат од којег бежи 12 милиона људи
“Не желимо да овде видимо ни једног црнца”, биле су речи локалног команданта Снага за брзу интервенцију, после којих је у селу на прилазима трговачког центра Судана, Ел Обеиду почео покољ неарапског становништва.
Када су војници отишли, за њима су остала згаришта упаљених кућа и тела двадесетак мушкараца, укључујући и пет дечака.
Опсада Ел Обеида
Снаге за брзу интервенцију, чији су војници блокирали прилазе Ел Обеиду са истока, југа и запада, већ данима бесомучно бомбардују трафостанице, складишта горива и водоводна постројења, због чега је град већ недељама без струје и пијаће воде.
Ел Обеид деценијама слови за економски центар Судана, пре свега због чињенице да још од оснивања почетком 19. века представља раскршће главних путева, седиште дивизије суданске војске, ваздухопловне базе, нафтовода и неколико стотина милион долара вредног тржишта арапске гуме, која се користи у фармацеутској и прехрамбеној индустрији.
После неколико месеци опсаде, град је у великој мери уздрман непрестаним нападима дронова, недостатком хране и воде, те избијањем епидемије колере.
“На прагу смо још једне хуманитарне катастрофе у Судану”, рекао је недавно високи комесар Уједињених нација за људска права, Фолкер Турк и набрајајући невоље са којима се локално становништво суочава навео силовања и масовна погубљења.
Управо због тога, суд у Картуму је на смрт осудио генерала Мухамеда Хамдана и 15 његових најближих сарадника, образлажући овакав потез доказима да су директно наредили ратне злочине, злочине против човечности и геноцид.
Десетине хиљада жртава и 16 смртних казни
Судански активисти број жртава сукоба процењују на између 150.000 и 400.000, док је Високи комесаријат за избеглице избројао чак 12 милиона расељених, који у стравичним условима покушавају да доживе крај трогодишњег рата.
Смртне казне односе се на догађаје који су претходили априлском покољу у граду Ел Фашир. Од тада, поименце је набројано 6.000 жртава овог покоља, док судански активисти тврде да је број жртава бар десет пута већи.
На пет локација на пољима око града, на сателитским снимцима одмах је уочена “црвенкаста промена боје”, као и “форме које одговарају људским телима”, разбацаним око возила Снага за брзу интервенцију.
Генерал Хамдан, који је пре војне каријере био гонич камила, одбацио је оптужбе.
У центар суданске политичке сцене упао је након одласка аутократског лидера Омара ел Башира, збаченог после серије демонстрација 2019. године, што је суштински био окидач за почетак борбе за доминацију између лидера армије и Снага за брзе интервенције.
Ел Баширов протеже Мухамед Хамдан, оптуживан да је током дарфурске кризе предводио казнене експедиције у којима је страдало око 300.000 људи, први је улетео у политички вакуум и самопрогласио се за продемократског лидера са јасном жељом да, надаље, предводи Судан.
Његов највећи ривал, командант суданске војске генерал Абдел Фатах ел Бурхан већ годинама је централна личност у политичком животу Судана, иако његова биографија пре 2019. године укључује и улогу у дарфурској кризи, пошто је у јеку покоља био командант војних јединица распоређених на територији те провинције.
Попут главног ривала, искористио је слабљење моћи Ел Башира, па је после серије преврата засео на место првог човека Судана, појачавајући временом утицај на све сфере живота у тој држави.
“Ер Америка” поново вози
Истовремено са покољима у неколико суданских градова, агенција Ројтерс објавила је истраживање према којем у главну логистичку базу, редовно, слећу авиони компаније која је, претходно, годинама добијала тендере америчког министарства одбране у Авганистану, Ираку и Кенији.
Око 419 милиона долара из америчког буџета се, током година, слило на рачуне фирме на чијем се челу налази Стивен Шаулис. Та компанија, која има неколико времешних транспортних авиона, пуне две деценије добија уговоре од владе САД и Уједињених нација.
У центру суданске кризе нашла се прошлог маја када је на аеродрому у Нијали, једном од седишта Снага за брзо реаговање, уништен “боинг” 737. У том нападу армије Судана убијене су 54 особе, од којих су 51 били Хамданови борци.
Авиони су ка базама Снага за брзу интервенцију летели упркос санкцијама УН, Велике Британије и Европске уније.
