I Tesla je igrao za čovečanstvo

Tema specijalizovane izložbe Ekspo 2027 Beograd „Igra(j) za čovečanstvo“ kao da je napisana po meri života Nikole Tesle. Jer ako je neko znanje, radoznalost i igru pretvorio u dobrobit čovečanstva, onda je to bio on.

Od današnjeg dana kada se obeležava rođenje Nikole Tesle, do početka Ekspa u Beogradu, 15. maja 2027. godine, ostaje još 309 dana. To je najmanje 309 prilika da se podsetimo ljudi čije su ideje, otkrića i stvaralaštvo pomerali granice sveta, počev od Tesle, čija je dečija radoznalost prerasla u svetlost modernog doba.

Nikola Tesla je već kao trogodišnji dečak, u bezazlenoj igri sa porodičnim mačkom, primetio varnicu koja se pojavila pri dodiru ruke i krzna, što je bio njegov prvi susret sa pojavom elektriciteta. Živeo je i stvarao mnogo pre nastanka svetskih i specijalizovanih izložbi u obliku u kom ih danas poznajemo, ali je svojim idejama predstavljao upravo ono što Ekspo danas slavi: veru da inovacije mogu da odgovore na najveće izazove čovečanstva i oblikuju bolju budućnost.

Bio je vizionar koji je, i doslovno i metaforički, osvetlio planetu. Njegov sistem naizmenične struje i indukcioni motor omogućili su da električna energija bezbedno putuje stotinama kilometara, pretvarajući mračne gradove u moderne metropole i menjajući način na koji ljudi žive i rade. Njegovo nasleđe nije samo u utičnicama na našim zidovima i motorima u kućnim aparatima. Ono je prisutno u temeljima bežičnih komunikacija, a koje danas uzimamo zdravo za gotovo.

Više od 170 godina svetske, a u novije vreme i specijalizovane izložbe, okupljaju države, kompanije, naučnike i kreativce koji predstavljaju ideje i rešenja sposobna da menjaju svet. Takvu priliku iskoristio je i Nikola Tesla. Na Velikoj električnoj izložbi u Njujorku 1898. godine pred zadivljenom publikom prvi put je demonstrirao brodić kojim je upravljao radio-talasima na daljinu. Ono što je tada zadivilo svet, danas predstavlja temelj savremenih bežičnih tehnologija. Upravo su ovakvi trenuci oduvek bili suština svetskih izložbi – mestu na kojem svet prvi put vidi ideje koje će kasnije promeniti svakodnevni život.

Čikago je 1893. godine, na Kolumbijskoj izložbi posvećenoj obeležavanju 400 godina od otkrića Amerike, postao jedna od prvih velikih scena moderne elektrifikacije.

Kako ističe Vladimir Perić, viši kustos Muzeja Nikole Tesle, više desetina hiljada sijalica osvetljavalo je izložbeni prostor po Teslinom sistemu naizmenične struje, pokazujući svetu da budućnost više nije stvar mašte, već nešto što se pred očima pali jednim prekidačem.

– Tesla na samoj izložbi jeste imao i svoj štand gde je predstavljao svoje indukcione motore, ali i neke druge izume do kojih je u tom trenutku dolazio. Kroz indukcioni motor nazvan Kolumbovo jaje, Tesla je pokazao i svoj markentiški duh, kako je iskoristio legendu o Kolumbovom jajetu, uklopio u svoj izum indukcionog motora i na jedan zanimljiv i jedinstven način rešio Kolumbovu zagonetku i istovremeno propagirao svoj izum – objasnio je Perić.

Kolumbova zagonetka odnosi se na poznatu priču o tome kako je Kristofor Kolumbo, na izazov da postavi jaje da stoji uspravno, to učinio jednostavnim potezom: blago je udario njegov vrh o sto i pokazao da rešenje često izgleda lako tek onda kada ga neko prvi pronađe. Tesla je tu legendu pretvorio u tehnološki spektakl. Umesto da jaje zaustavi na silu, on ga je pokrenuo snagom obrtnog magnetnog polja, pokazujući kako njegov indukcioni motor radi na način koji je publika mogla da vidi, razume i zapamti.

To je bio Tesla u najboljem izdanju: naučnik koji je umeo da misli kao vizionar, ali i da publici priredi spektal. Od dečaka koji je u Lici jurio varnicu na mačjem krznu, do genija koji je u Čikagu osvetlio svetsku izložbu, dok danas, više od veka kasnije, i dalje nas uči da se za čovečanstvo najozbiljnije igraju oni koji prvi poveruju u nemoguće.

Detaljnije informacije o Ekspo 2027 Beograd mogu se pronaći na LINKU.