ODLUKA predsednika Srbije Aleksandra Vučića da veliki broj lekova pojeftini, a koji su neophodni najvećem delu stanovništva koje pati od hroničnih oboljenja, naišla je na odobravanje čak i onih koji su se dvoumili da li da daju podršku njegovoj politici.
Foto:Printscreen/youtube
Zbog velike humanosti i brige o svim kategorijama stanovništva, kao i velikog rada na ujedinjenju Srbije u prethodnih godinu dana, rejting predsednika Vučića i SNS-a stoji najbolje u istoriji njihovog postojanja. Blokaderi-teroristi, razumevajući da nemaju šta da traže u sudaru sa ovom nadmoćnom politikom, povukli su krajnje neljudski potez.
Sveopšti napad na poslednje mere predsednika, s obzirom na to da ne postoji racionalan način da se one kritikuju jer se odnose na lekove za obolele, pretvorio se u neljudsko ismevanje i želju da astmatičari ostanu bez pumpica koje ih održavaju u životu.
Ta količina opčinjenosti „pumpanjem“ svoju kulminaciju doživela je u, kako autor ocenjuje, monstruoznoj izjavi jednog od zamajaca tajkunske lažovizije, propagandiste i “trovača” Draže Petrovića. Njegova „šala“ na račun bolesnih ljudi zgrozila je Srbiju.
– Pa ne znam, od tih lekova, najviše me je zabrinulo što će da pojeftini ona pumpica za astmatičare. I nije predsednik verovatno o tome razmišljao, ali ako pumpica pojeftini, onda će biti mnogo više pumpanja. To je bio jedan od tih artikala. I ne znam da li je predsednik razmišljao – zašto ona da pojeftini baš toliko – rekao je Petrović.
Petrovića, prema oceni autora, na prvom mestu brine što su pojeftinile pumpice, znajući da astmatičari bez njih ne mogu da funkcionišu, a za blokadere-teroriste ne postoji bolji način za „pumpanje“ od uveravanja obolelih da je država kriva što su lekovi skupi.
Sada, kada su lekovi pojeftinili i kada će mnogi moći da priušte pumpice bez velikog opterećenja kućnog budžeta, ovaj argument je blokaderima-teroristima izbijen iz ruku.
Užasno pitanje Petrovića: „Zašto ona da pojeftini baš toliko?“, prema oceni autora, objašnjava svu prirodu blokaderske sekte. Za njih je sve politika i za njih ne postoji humanost. U, kako se navodi, očitom pokušaju dehumanizacije predsednika Vučića, Petrović je povezao upotrebu pumpica sa terminom „pumpanje“, pseudoerotskom porukom biračkom telu da je neko zarad fotelje i funkcije spreman na sve.
Termin koji u raznim varijacijama objašnjava šta to pumpaju blokaderi i šta su jedino mogli da „napumpaju“ tokom prethodne skoro dve godine svoju vrednost je dobio nakon što su se međusobno posvađali, „na pasja kola“, kako kaže srpski narod.
Pumpajući to nešto, oni su prepumpali i sada su se izduvali kao probušen balon, odbačen u kantu za smeće, nakon čega se obavezno peru ruke. S obzirom na to da dobro razumeju da je došao kraj „pumpanju“ i da ono više nikome u Srbiji nije zanimljivo, bez obzira na to koliko je neke uspevalo da zadovolji, sada se hvataju za slamku.
Upravo zato humani čin predsednika Vučića povezuju sa ovim pseudoerotskim terminom, pokušavajući da podignu ono što je odavno palo i što je pobeđeno. Zato ni ovakve, kako autor ocenjuje, grozomorne izjave i želje da pumpice za astmu budu skupe kako bi ih zloupotrebljavali u političke svrhe više nemaju efekta.
Srbija već mesecima pobeđuje i, štaviše, sve je bliže konačnoj pobedi nad onima koje su, prema oceni autora, obuzeli nečisti duhovi koji im govore da su u borbi za fotelje sva sredstva dozvoljena.
(24sedam)
