Река поражених – тако би се можда сликовито могао описати низ елиминисаних репрезентација које се ових дана полако али сигурно одливају са Мундијала и враћају својим кућама.
Неке од њих доживеле су непријатан дочек. Једна од таквих је јужнокорејска репрезентација, која је такмичење завршила у првој, групној фази турнира, након што је забележила једну победу и два пораза. Упркос томе што је у домовину пристигла у три сата по ноћи, на аеродрому у Инчону дочекали су је кивни навијачи, који су извиждали играче и селектора и истакли натписе “јужнокорејски фудбал је мртав”.
Одреаговао председник државе
Незадовољство је заједничко већини држава које су испале у првом кругу, али Република Кореја је посебна по томе што се у расправу у вези националне селекције, сместа након њеног испадања, умешао лично председник државе Ли Џе Мјун. Он је у својој објави на друштвеним мрежама након елиминације јужнокорејске репрезентације изразио збуњеност у вези њеног наступа и резултата на Мундијалу у Северној Америци и написао да ће од Министарства културе, спорта и туризма затражити да спроведе истрагу у вези организације и кадровске политике у националном тиму.
Још једна карактеристика реакције јавног мњења у земљи на јужној половини Корејског полуострва је и то што се на стубу страма више од других нашао селектор Хонг Мјонг Бо, који је уз стрелца Ан Ђунг Хвана, на светском првенству 2002. као играч предводио јужнокорејски тим до историјског успеха – пласмана у полуфинале и стога (бар извесно време) био једна врста легенде и националног јунака. Он је све до 2025. године био и носилац рекорда по броју наступа за репрезентацију.
Њега су, међутим, осим погрдних повика, по повратку у земљу дочекали и постери који су га приказивали као (лажова) Пинокија.
Непотизам као највећи грех
Република Кореја на Мундијалу није имала лак задатак јер се нашла у групи са Чешком и домаћином Мексиком, те Јужном Африком.
Све је добро почело јер су тигрови успели да тријумфују над Чесима резултатом 2:1. Потом је уследио врло несрећан пораз против Мексика од 1:0, у којем је гол пао када су се корејски голман и одбрамбени играч сударили, те овај први испустио лопту практично на ногу противничког нападача. Оно што је, међутим, заиста разочарало јавност у далекоисточној земљи били су безидејна игра и минимални пораз против афричке селекције у Монтереју 25. јуна.
Селектор Хонг поднео је оставку одмах након неуспеха у трећој утакмици, док је још увек боравио у мексичком граду Гвадалахари. Већ наредног дана навијачи јужнокорејске репрезентације, познати као “Црвени ђаволи”, који су, мада је међу њима и пуно девојака, жестоке нарави и оштри на језику, затражили су од ражалованог вође државног тима да клекне и извини се целој нацији, те заувек напусти фудбал.
Њихов гнев најпре се односио на наводно “плашљиву” и “пасивну” тактику коју је Хонг одабрао у сусретима са мексичком и јужноафричком репрезентацијом и чињеницу да је у последњој утакмици, одлучујућој за пролазак у даље такмичење, на клупи до почетка другог полувремена оставио највећу звезду тима – расног стрелца и капитена Сон Хјон Мина, који је дуго играо у Тотенхему и важи за најефикаснијег фудбалера азијског порекла у енглеској Премијер лиги и европској Лиги шампиона.
Но, вероватно више од самог вођења утакмица на Мундијалу, јавност у Републици Кореји иритира општи рад домаћег фудбалског савеза, којег медији и, следствено томе народ, виде као легло корупције – протекције и личних интереса. Основна замерка је то да је Корејски фудбалски савез, упркос томе што је имао план да упосли страног тренера и више њих прошло кроз процес провере, на крају (2024. године ) ипак одлучило да примамљиви уговор додели једном од својих чланова, Хонгу, који је ту функцију већ обављао на турниру у Бразилу 2014. када репрезентација није забележила ни једну победу.
Куриозитет је да су јужнокорејски и други источноазијски медији, с тим у вези, подсетили читаоце и гледаоце на дочек репрезентације по њеном повратку из Бразила 2014. (где је у групи са Русијом, Алжиром и Белгијом освојила само један бод), када су окупљени навијачи играче и стручни штаб гађали колачићима који се иначе користе током сахрана као једна врста магичног средства за одагнати лошу срећу (смрт).
У земљи се, наиме, у последње време проширио дискурс о томе да су на врх јужнокорејског фудбала засели функционери који су сви пореклом са истог универзитета, те стога једни другима чине услуге и додељују фотеље, уместо да упошљавају стручњаке који имају потребно знање и искуство. Они су, сматрају корејски новинари, оформили једну врсту фудбалског картела који је репрезентацију одвео у неуспех.
Или, како је председник Ли приметио у својој необично оштрој објави:
“Када се непотизам и протекција ставе изнад способности при избору вође, резултат се може предвидети с једнаком сигурношћу као и то да ће ватра прогутати папир.”
Разлог за јавну, брзу и недвосмислену реакцију шефа државе и фокус медија на селектору Хонгу након елиминације с Мундијала је то што је већ те 2024. године, када је он био постављен за кормилара националног тима, група грађана, као и неколико појединаца, поднела захтев полицији за истрагу о корупцији у вези његовог именовања.
Епилог – истраге министарства и полиције
Национална фудбалска селекција тако се, практично, утопила у реку корупционих скандала у Јужној Кореји последњих година везаних за непотизам, на који је тамошња јавност врло осетљива – реч је о неправдама као што су давање повластица и нефер предности деци познатих и богатих приликом уписа на факултете или одлучивања о поштеди од војне службе.
И заиста, јужнокорејско Министарство културе, спорта и туризма, пишу тамошњи медији преносећи речи министра Ће Хи Јуна, спровешће инспекцију фудбалског савеза, у складу с најавом председника Лија, да би утврдила узроке неуспеха, односно, лошег функционисања јужнокорејског фудбала. Ће је најавио да ће одговорни бити строго кажњени ако буду утврђене неправилности, као и да ће влада објавити бели папир у којем ће јавности јасно обелоданити закључке инспекције. Сматра се, дакле, да ће пажња државних инспектора нарочито бити усмерена на то да ли су испуњени интерни стандарди и правила савеза приликом именовања селектора 2024. године.
Јужнокорејски медији, попут дневника Ћосун, јављају и да Одељење за финансијски криминал престоничне полиције у Сеулу намерава да преузме истрагу коју је 2024. године против председника Фудбалског савеза Републике Кореје Чанг Монг Јуа на горе поменуту жалбу грађана отпочела једна локална полицијска станица у центру града, не би ли утврдило да ли је тада дошло и до кршења закона. Сам Чанг управо је поднео оставку пре неколико дана након чак четири мандата и више од 13 година проведених на челној функцији у савезу.
Мада поједини јужнокорејски фудбалски стручњаци сматрају да је више од кадровске политике савеза везане за селектора проблем опадање интересовања за тај спорт међу младима и смањење играчке базе, посртање репрезентације на Мундијалу је покренуо ланчану реакцију која ће, чини се, добро продрмати најужи врх јужнокорејског фудбала.
