Izgubljeni grad na dnu Atlantskog okeana možda krije odgovore KAKO JE NASTAO ŽIVOT NA ZEMLJI

Duboko ispod površine Atlantskog okeana, na više od 700 metara dubine, skriva se jedinstven krajolik.

U blizini vrha podmorske planine zapadno od Srednjoatlantskog grebena iz tame izranjaju nazubljeni tornjevi. Njihovi bledi zidovi sablasno sjaje pod svetlima daljinski upravljanih vozila, a dok su neke formacije veličine pečurke, najviša se uzdiže do impresivnih 60 metara.

Ovo “vanzemaljsko mesto” – poznato kao Izgubljeni grad – moglo bi da krije odgovore na jedno od najvećih pitanja čovečanstva: kako je nastao život na Zemlji, piše “Unilad”.

Hidrotermalno polje Izgubljenog grada, koje su istraživači otkrili 2000. godine, najdugovečnije je takvo okruženje ikad pronađeno u okeanu.

Najmanje 120.000 godina, a verovatno i duže, stene iz Zemljinog plašta reaguju s morskom vodom, pri čemu se u okolnu vodu oslobađaju vodonik, metan i druge gasovi, prenosi Index.hr.

Uprkos naizgled negostoljubivim uslovima, ovo mesto nije bez života. Ugljovodonici koji nastaju u otvorima hrane neobične mikrobne zajednice koje preživljavaju bez kiseonika. Otvori ispuštaju gasove temperature do 40°C i dom su gustim populacijama puževa i rakova, a povremeno se pojavljuju i veća stvorenja poput škampa, morskih ježeva i jegulja.

“Primer ekosistema kakav bi upravo sada mogao da bude aktivan na Enkeladu ili Evropi”

Izgubljeni grad posebno je značajan zbog načina na koji nastaju njegovi ugljovodonici. Ne nastaju uz pomoć sunčeve svetlosti ili atmosferskog ugljen-dioksida, već hemijskim reakcijama direktno na dnu dubokog mora.

S obzirom na to da se ugljovodonici smatraju građevnim blokovima života, naučnici veruju da bi slični uslovi teoretski mogli da podržavaju život i drugde u Sunčevom sistemu. Mikrobiolog Vilijam Brazelton ranije je rekao da bi ovakav ekosistem mogao da postoji i na drugim svetovima.

– Ovo je primer ekosistema kakav bi upravo sada mogao da bude aktivan na Enkeladu ili Evropi – rekao je on, odnoseći se na dva ledena meseca u orbiti Saturna i Jupitera.

– A u prošlosti možda i na Marsu – dodao je Brazelton.

Izgubljeni grad značajno se razlikuje od “crnih dimnjaka”, druge vrste podmorskih vulkanskih otvora o kojima se često raspravlja kao o mogućem mestu nastanka života. Dok se crni dimnjaci oslanjaju na toplotu magme i proizvode uglavnom minerale bogate gvožđem i sumporom, otvori Izgubljenog grada stvaraju i do 100 puta više vodonika i metana.

Prava Poljske na rudarstvo

Njegove kalcitne strukture su značajno veće, što ukazuje na to da su bile aktivne mnogo duže. Najviša formacija Izgubljenog grada nazvana je Posejdon, prema grčkom bogu mora. U blizini se nalazi područje litice gde tekućina “curi” i stvara nežne karbonatne izrasline nalik prstima, kako su ih opisali istraživači sa Univerziteta Vašington.

Ali, budućnost ovog nalazišta nije zagarantovana.

Poljskoj su 2018. dodeljena prava na rudarstvo u okolnom dubokomorskom području. To je izazvalo zabrinutost naučnika da bi poremećaji u blizini mogli da stvore štetne oblake sedimenata koji bi mogli da prekriju krhko stanište, iako samo termalno polje ne sadrži iskoristive resurse.

Zbog toga se neki naučnici sada zalažu za to da se Izgubljeni grad zvanično uvrsti na popis svetske baštine, u nadi da će se sačuvati struktura koja je tiho postojala desetinama hiljada godina pre nego što su ljudi uopšte znali za nju.

(Index.hr)

BONUS VIDEO