PREDSEDNIK Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je u intervjuu za emisiju “Aksios šou” da je nakon rata sa Iranom otkrio da “ne postoje granice” njegovoj moći, dok nova knjiga novinara Megi Haberman i Džonatana Svona otkriva da sebe poredi sa nekim od najmoćnijih vladara u istoriji, piše Aksios.
Foto: Depositphotos/daboost/daughter/mbangemann, Javno vlasništvo, Jim WATSON/AFP/Profimedia
U intervjuu, koji će uskoro biti objavljen u celosti, Tramp je više puta govorio o moći kroz prizmu uticaja na druge lidere, navodeći da su mu učesnici samita G7 verovali kada je u šali rekao da je “on šef”, kao i da ga Izrael veoma poštuje i da će “raditi ono što on kaže”.
Autori knjige “Promena režima” (Regime Change), koja izlazi naredne sedmice, navode da im je Tramp pokazao dokument u kojem se tvrdi da je kao predsednik SAD moćniji od istorijskih ličnosti poput Atile, Džingis-kana, Napoleona Bonaparte, Josifa Staljina, Mao Cedunga i Adolfa Hitlera.
Prema navodima autora, Tramp je naglas čitao delove dokumenta i objašnjavao zbog čega su pojedine istorijske ličnosti raspolagale manjom moći od predsednika savremenih Sjedinjenih Američkih Država.
-Nisu imali avione, zar ne? Nisu mogli da putuju unaokolo, rekao je Tramp govoreći o Aleksandru Velikom, rimskim carevima i Vilijamu Osvajaču.
Haberman i Svon ocenjuju da je posebno upečatljivo bilo to što je Tramp bez nelagode prihvatio poređenja sa ličnostima koje su menjale svet osvajanjima i vlašću zasnovanom na strahu.
Govoreći o savremenim liderima, Tramp je kao one kojima se najviše divi izdvojio kineskog predsednika Si Đinpinga i indijskog premijera Narendru Modija, opisujući Sija kao čoveka koji je “u potpunosti posvećen poslu”, a Modija kao “veoma čvrstog pregovarača”.
Tramp je, takođe, izrazio žaljenje zbog odsustva predsednika Rusije Vladimira Putina sa samita G7, podsetivši da je Rusija bila članica grupe dok nije isključena “nakon pripajanja Krima 2014. godine”.
Osvrćući se na savezničke odnose, Tramp je rekao da bez njega “Izrael danas ne bi postojao” i dodao da sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom ima dobar odnos, ali da ga “ponekad treba držati pod kontrolom”.
Kritikujući republikance koji su se protivili sporazumu sa Iranom, Tramp je rekao da je izgubio poštovanje prema nekim ljudima koje je ranije cenio, nazivajući ih tvrdolinijašima.
Ipak, priznao je da postoji faktor koji i dalje ograničava predsedničku moć – ekonomija.
Prema njegovim rečima, produžavanje rata moglo je da izazove globalnu ekonomsku depresiju, dok pad cena nafte i rast berzanskih indeksa smatra dokazom da je podrška sporazumu sa Iranom bila ispravna odluka.
-Imam jednu osnovnu želju kao predsednik – nikada ne želim da postanem novi Herbert Huver, rekao je Tramp, aludirajući na 31. predsednika SAD, čije se ime najčešće povezuje sa Velikom depresijom.
Kako navode autori knjige, dokument kojim se Tramp služio objavljen je i na njegovoj platformi Truth Social, a u zaključku se tvrdi da ga spremnost da koristi moć na globalnom nivou “čini daleko najmoćnijom osobom koja je ikada hodala ovom planetom”, prenosi Aksios.
Tanjug
BONUS VIDEO – SNIMAK SA LICA MESTA: Uviđaj kod BIP-a, mladić ubio starca sekirom
