Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је да је дошло до података који указују на то да је планирана симулација употребе “звучног топа”, за коју би били оптужени државни органи. У току предистражног поступка, поводом смрти студенткиње М. Ж. на Филозофском факултету у Београду 26. марта, дошло се до података који указују да је у јануару прошле године, на састанку организације Студенти у блокади, планирала симулација употребе “звучног топа”, наводи ВЈТ.
Политички аналитичар Срђан Барац оцењује за Радио Београд, у емисији “У средишту пажње”, да је реакција надлежних на факултету била неразумљива од самог почетка истражних радњи.
“Врло је симптоматично било још од оног несрећног догађаја, од смрти студенткиње на Филозофском факултету која се десила под неразјашњеним околностима, да је отпор управе Филозофског факултета, али и управе Ректората био изузетно велики да полиција не уђе”, истиче Барац.
Сматра да је отпор долазио због тога што се знало да се у тим просторијама крију многи документи и докази за разна кривична дела која су се дешавала у претходних годину и по дана.
Наглашава да је постојала јасна разлика између већине грађана и мањине која је ситуацију злоупотребила.
“Тако смо тако имали случај у Новом Саду где су планирали да на насилан начин дође до промене државног уређења, што се сматра кривичним делом и због чега су и ухапшени, процесуирани, а неки су и побегли. И пазите, то баш симптоматично – побегли у Хрватску и даље се тамо налазе”, објашњава Барац.
Према његовим речима, факултети и Ректорат су служили као неформални штабови неполитичких субјеката, што је урађено са циљем да се онемогући јасно дефинисање правне и личне одговорности за инциденте на улицама и оштру поделу у друштву.
Говорећи о самој документацији коју је Тужилаштво пронашло, Барац наводи да она указује на унапред припремане сценарије, у којима блокада саобраћајница служи за изазивање инцидената.
“Идеја о некаквом суперсоничном оружју требала да служи као својеврсни катализатор народног незадовољства, али и повода за штап неке међународне заједнице који би се искористио против државе, а онда и против њеног народа”, сматра политички аналитичар.
Истиче да, уколико се докаже намерна симулација, она има два јасна правца деловања.
“Један је као катализатор за унутрашње немире и друштвени бунт који би требао да доведе до насилне промене државног уређења, што се зове, као што и сви сами знате, државни удар. А други правац је био да се Србија по ко за који пут поново прикаже негативно у међународним круговима и да се на тај начин тражи интервенција међународне заједнице”, каже Барац.
Упозорава да се такви покушаји дешавају у моменту када је Србија ухватила економски, привредни, трговински и културни замах и вратила своју позицију регионалног лидера.
“Сигуран сам да њихова замисао или креација догађаја није лично њихова”
Професор безбедносних наука Мирослав Бјеговић објашњава да ће се даље предистражне радње спроводити преко Службе или Одељења за борбу против тероризма у оквиру Управе криминалистичке полиције.
“Сви они који су учествовали у тој групи на припреми и извођењу тих радњи симулације и приказивања да је звучни топ употребљен од стране Министарства унутрашњих послова, биће испитани, како би се сазнала комплетна улога појединаца који су учествовали у вршењу кривичног дела”, наводи Бјеговић.
“Сигуран сам да њихова замисао или креација догађаја није лично њихова. У питању је производ или активност одређених страних обавештајних служби, које су заједно и у корелацији са групацијама из Србије, учествовале у покушају извођења обојене револуције или насилне смене власти.
Сматра да је кључни задатак био лажно приказивање да држава напада своје грађане недозвољеним средствима. “Циљ организатора је био изазивање реакције званичних европских институција и Брисела, како би се такав потез осудио, што би уз присутну масу грађана довело до преливања гнева ка органима реда и власти, истиче Бјеговић.
Додаје да иза свега стоје шири геополитички интереси у које су укључене и регионалне структуре: “Ја првенствено увек говорим о оном делу обавештајно-безбедносних система служби из региона које имају заједничке циљеве у смислу дестабилизације Србије и, наравно, довођење неке друге власти која одговара западним центрима моћи”
Бјеговић подсећа и да су стране безбедносне агенције на позив државе још пре годину дана изнеле свој суд о овом случају.
“Првенствено, руска служба безбедности, Федерална служба безбедности, где су управо њихови експерти недвосмислено закључили да звучни топ у том моменту није употребљен”, навео је Бјеговић.
Одговорно тврди да МУП нема у поседу звучни топ и истиче да ће пуна истина о догађајима планираним за 15. март убрзо бити обелодањена.
