PRED KURTIJEM DVA PUTIĆA Pravi dil i žrtvuje mesto predsednika da bi opstao na vlasti: Jedan scenario automatski ISKLJUČUJE OSMANI

Umesto razrešenja političke zavrzlame, treći izbori u poslednjih 16 meseci na Kosovu i Metohiji doneli su – novu neizvesnost. Premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti nalazi se pred ozbiljnom odlukom u vezi sa formiranjem novih institucija. Politički analitičari ukazuju da trenutno ima dve moguće opcije: otvaranje prostora za kompromis sa opozicijom ili tvrdoglavo insistiranje na sopstvenim kadrovima što bi dovelo do produbljivanja političke krize.

Ardijan Bitići, analitičar, ocenio je da u trenutnoj političkoj situaciji Kurti mora ozbiljno da razgovara sa opozicionim strankama, a posebno sa Demokratskim savezom Kosova (DSK), kako bi postigao politički sporazum koji bi mogao da dovede do formiranja institucija.

Prema njegovom viđenju, kompromis između stranaka trebalo bi da uključi ili učešće DSK u vladi ili konsenzus po pitanju izbora predsednika.

– U narednom periodu, Kurti mora da sedne sa političkim strankama, ovog puta ozbiljno sa DSK, kako bi napravio kompromis, koji podrazumeva koaliciju. Bilo da je u pitanju učešće DSK u vladi ili konsenzus u vezi sa imenom za predsednika – rekao je Bitići.

Kako je dodao, ime do kojeg bi se došlo ovakvim konsenzusom automatski isključuje Vjosu Osmani, ali u igru mogu da uđu dva politička aktera Ljumir Abdidžiku iz DSK ili Bedri Hamza iz DPK.

– Da jedan od njih dvojice bude predsednik zemlje – predložio je Bitići.

“Sporazum je malo verovatan”

Ali, analitičar Astrit Gaši ima potpuno drugačije viđenje daljeg raspleta događaja i ne očekuje da Kurti prihvati ime koje predlože druge stranke za funkciju predsednika Kosova.

Gaši smatra da je u trenutnoj političkoj situaciji malo verovatno da će se postići sporazum po kom bi Aljbin Kurti prihvatio konsenzusnog kandidata.

– Mislim da gospodin Kurti u ovom trenutku nije napravio svu ovu zbrku da bi mesto predsednika prepustio nekome drugom. On će predložiti kandidata za predsednika i neće prihvatiti predlog koji dolazi od drugih – rekao je Gaši.

Izbori na Kosovu održani su 7. juna a Centralna izborna komisija (CIK) u Prištini objavila je prvu raspodelu mandata, na osnovu do sada prebrojanih glasova:

• Pokret Samoopredeljenje dobio je 49 mandata
• Srpska lista devet mandata
• Demokratska partija Kosova 24 mandata
• Demokratski savez Kosova 19 mandata
• Alijansa za budućnost Kosova osam mandata
• Stranka Za slobodu pravdu i opstanak jedan mandat

Glasalo je 37,05 odsto birača, odnosno 726.071 od 1.959.962 upisana glasača.

Kurti: Optimista sam

Kurti je daleko od 61 mandata koliko mu je potrebno za većinu u Skupštini Kosova koja ima 120 mesta, ali ga to nije obeshrabrilo.

– Optimista sam da će stvari ići dobro i u pogledu konstituisanja skupštine i formiranja Vlade“, rekao je juče Kurti.

Kada je reč o izboru predsednika, naglasio da taj proces zahteva saradnju sa opozicionim strankama, zbog ustavnih obaveza za obezbeđivanje dovoljno glasova.

– Spremni smo, voljni smo, zainteresovani smo za komunikaciju i saradnju, ali to nije ništa novo sa naše strane – dodao je Kurti.

Uverenje je, kako je rekao, da će opozicija sada drugačije reagovati.

– Izneli smo izuzetno velikodušne ponude opoziciji, ali smo mi predlagali, a oni su ih odbijali. Nadamo se da će ovoga puta biti drugačije. Kada je reč o konstituisanju institucija 11. saziva, ne treba mi da se menjamo, jer smo upravo mi bili ti koji su inicirali sastanke i ponudili zajedničku vlast Demokratskom savezu Kosova – rekao je Kurti.

Na prethodnim izborima krajem decembra 2025, stranka Samoopredeljenje je osvojila većinu, Kurti je izabran za premijera (njegov treći uzastopni mandat), ali tu nije bio kraj formiranju organa vlasti.

Zbog čega se išlo na izbore?

Zbog izbornog sistema, predsednik Kosova se ne bira direktno već u skupštini, u kojoj Kurtijevo Samoopredeljenje ima većinu, ali pokazalo se nedovoljnu za izbor šefa države koji nema prevelika ovlašćenja.

Zato Skupština Kosova iz više pokušaja nije uspela da izabere predsednika Kosova do zakonskog roka 5. marta zbog nedostatka kvoruma. Zatim je Vljosa Osmani, kojoj Kurti nije dao podršku za novi mandat, raspustila parlament dekretom i pokrenula proces za vanredne parlamentarne izbore. Onda je 25 marta Ustavni sud odlučio da poništi taj dekret i centralnoj skupštini da rok od 34 dana da izabere novog predsednika.

Ni tada Skupština Kosova nije izabrala predsednika zbog nedostatka kvoruma usled bojkota opozicije. Nakon debakla, predsednica parlamenta Aljbulena Hadžiju je zakazala izbore za 7. jun.

O izborima na Kosovu:

• Pravo glasa ima 1.959.962 birača
• Broj ljudi sa pravom glasa na biračkim mestima na Kosovu je 1.959.962, dok je broj birača registrovanih za glasanje van Kosova 132.212
• U inostranstvu se glasalo na ukupno 47 biračkih mesta – u 30 diplomatskih predstavništava, od čega 17 ambasada i 13 konzulata
• Na izborima učestvuju 22 stranke i koalicije, odnosno liste, među kojima i predstavnici nacionalnih manjina
• Među njima su i tri srpske: Srpska lista, partija Za slobodu, pravdu i opstanak i Kosovski savez
• Stranke nacionalnih manjina imaju zagarantovanih 20 od ukupno 120 mesta u Skupštini Kosova. Od toga, srpska zajednica ima zagarantovanih 10 poslaničkih mesta