MISLILI SU DA POTVRĐUJU REZERVACIJU ZA MORE, A OSTALI BEZ NOVCA: Hakeri vrebaju turiste, evo šta nikako ne smete da uradite

Sezona letnjih odmora se u prethodnom periodu zahuktala, a paralelno sa njom zabeležen je i porast onlajn prevara koje su ciljale turiste prilikom rezervacija smeštaja. Desetine hiljada gostiju hotela na Hrvatskom primorju dobile su lažne WhatsApp poruke u kojima im je traženo da ponovo unesu podatke platnih kartica, potvrde rezervacije ili izvrše dodatna plaćanja, dok su poruke sadržale lične podatke poput imena, broja telefona, termina boravka i naziva hotela, zbog čega su delovale kao zvanična obaveštenja.

Prema dostupnim informacijama, sumnjalo se da su podaci oko 100.000 turista kompromitovani u bezbednosnom incidentu povezanom sa platformom PHOBS koju koriste brojne hotelske kuće, dok je kompanija navela da finansijski podaci nisu bili ugroženi, ali da su prevaranti imali dovoljno informacija za pokušaje zloupotrebe.

O tome kako prepoznati ovakve prevare, šta preduzeti u slučaju da su podaci već uneti i da li osiguranje pokriva eventualnu štetu za Kurir televiziju su govorili Dajana Petrić Šobot stručnjak za osiguranje i Slobodan Brkić IT stručnjak u emisiji “Redakcija”.

“Standardna polisa putnog osiguranja ne pokriva onlajn prevare”

U razgovoru o sve učestalijim onlajn prevarama i pitanju osiguranja novca u takvim slučajevima, stručnjakinja za osiguranje Dajana Petrić Šobot objasnila je da standardne polise putnog zdravstvenog osiguranja ne pokrivaju rizike koji nastaju usled digitalnih prevara. Kako je navela, odgovornost putnika ostaje na njihovoj pažnji, proveri informacija i komunikaciji sa relevantnim agentima i izvorima pre nego što izvrše bilo kakvu uplatu ili podele lične podatke.

–  Standardna polisa putnog zdravstvenog osiguranja ne pokriva ovakvu vrstu rizika, ovo je rizik prevare, i negde tu putnici sami snose odgovornost koliko će biti pažljivi, koliko će čitati, koliko će proveravati. Uvek je velika sigurnost biti u kontaktu sa svojim agentom, bilo da je to agent za nekretnine, turističku destinaciju ili hotel, jer je to osoba odgovorna za vašu turu i smeštaj. Ako nemamo agenta, treba proveriti na još jednom mestu, kod recepcije ili vodiča, i tek onda doneti odluku – objasnila je Dajana Petrić Šobot.

Ona je dodala da u praksi osiguranje najčešće funkcioniše kroz relaciju sa bankama i da građani često nisu dovoljno informisani o tome šta je zapravo pokriveno. Kako je istakla, prilikom otvaranja računa ili korišćenja bankarskih usluga, važno je znati na koji način je novac osiguran i koja vrsta pokrića postoji.

– Osiguranje ovde operiše na relaciji banke. Znači, osiguranje osigurava banku kao partnera i kao pravno lice, i na taj način novac je osiguran. Građani treba da znaju svoja prava i kod koje banke imaju kakva pokrića kada su osiguranja u pitanju. Kao kad počnete da radite, nemojte samo pitati za platu i godišnji odmor, nego i od čega ste osigurani. Isto tako, kada otvarate račun u banci, pitajte kako je novac osiguran i da li postoji polisa osiguranja za profesionalnu odgovornost banke –  navela je Šobot.

Dodala je i da korisnici često nisu svesni svih benefita koje imaju kroz bankarske i osiguravajuće proizvode, te da se u pojedinim slučajevima može ostvariti naknada štete iz više osnova, ukoliko su polise pravilno ugovorene i aktivirane.

“Najveća slabost sistema je loša zaštita podataka i ljudski faktor”

U razgovoru o načinima na koje podaci dospevaju do prevaranata i o merama zaštite, IT stručnjak Slobodan Brkić je ukazao da su najčešći uzroci kompromitovanja bezbednosnih sistema slabe lozinke, nepažnja korisnika i zastareli bezbednosni protokoli. On je objasnio da hakeri najčešće koriste upravo ljudski nemar, kao i nedovoljno ažurirane sisteme, kako bi došli do osetljivih podataka.

– Pre svega, ljudi često nisu svesni šta telefon ili kompjuter, kroz nepažnju i neodgovornost, može da im nanese.Lozinke moraju da budu dovoljno jake i duge, sa kombinacijom velikih i malih slova, brojeva i znakova, kako bi hakerima bilo teže da ih probiju. Takođe, važno je uključiti dvostruku autentifikaciju i redovno ažurirati bezbednosne podatke, jer ljudi često ostavljaju stare brojeve ili mejlove i time sebi otežavaju zaštitu naloga – objasnio je Slobodan Brkić.

On je dodao da je dodatni rizik korišćenje sumnjivih sajtova i nepažljivo prihvatanje kolačića i dozvola, što može omogućiti ulazak malvera u uređaje i krađu podataka. Kako je istakao, redovno brisanje privremenih fajlova i istorije pretrage može značajno smanjiti rizik od zloupotrebe.

– Mnogi ljudi ulaze na sumnjive sajtove i preko njih može da uđe malver ili virus koji pokrade informacije. Zato je važno brisati kolačiće, privremene fajlove i istoriju, kako hakeri ne bi mogli da dođu do podataka ako već uđu u sistem. Takođe, svaki uređaj mora redovno da se ažurira, jer update služi upravo za ispravke i poboljšanje bezbednosti – citirao je Brkić.

Govoreći o situaciji kada je prevara već izvršena, Brkić je naglasio da je brzina reakcije ključna i da korisnici moraju odmah da kontaktiraju banku i blokiraju karticu putem aplikacije ili drugih dostupnih kanala. On je istakao da je važno i unapred postaviti limite potrošnje kako bi se smanjila moguća šteta.

– Ovde je brzina presudna. Prvo mora pod hitno da se kontaktira banka, a istovremeno, ako je moguće, da se u aplikaciji blokira kartica. Pre toga je dobro postaviti limit potrošnje na što niži iznos, kako bi se smanjila šteta u slučaju zloupotrebe – dodao je Slobodan Brkić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs