петак, 29.05.2026, 21:54 -> 23:05
Извор: Радио Београд
У ноћи између 28. и 29. маја 1903. године по старом календару, Србија је доживела један од најдраматичнијих догађаја модерне историје – Мајски преврат. Више од века касније, овај чин и даље изазива поделе. Професорка Филозофског факултета у Београду Сузана Рајић каже да Мајски преврат није био само војна завера, већ симптом немогућности решавања унутрашњих криза мирним путем.
Мајски преврат, којим је окончана владавина династије Обреновић, у историјским тумачењима често се третира као “крвави пуч“, иако се у јавности, према речима професорке Филозофског факултета у Београду Сузане Рајић, тај назив често избегава.
“Ми мешамо појмове, зовемо то Мајским превратом, а уопште се не ради о преврату. То је еуфемизам да прикријемо крвави пуч који није био само војни, већ је у њему учествовао и цивилни, односно државни сектор“, истакла је професорка Рајић у емисији “У средишту пажње” Првог програма Радио Београда.
Професорка наглашава да је тиме сва одговорност пренета искључиво на извршиоце завере, док се суштински узроци и улога ширег друштвеног и политичког контекста често занемарују.
Више од атентата: Нестабилност на Балкану и улога великих сила
Говорећи о околностима које су претходиле убиству краља Александра и краљице Драге, професорка Рајић напомиње да је ситуација у Србији била изузетно комплексна.
“Исправно је рећи да је женидба краља Александра краљицом Драгом један од узрока, али не и најглавнији. У то време је постојала ванредно тензична ситуација на Балкану, пре свега у старој Србији и Македонији, због сукоба око територијалних аспирација и страха од бугарског продора који би пресекао једини геостратешки правац Србије на југу“, наводи професорка.
Према њеним речима, краљ Александар је, спремајући се за могуће немире, постао фактор који је за велике силе представљао опасност.
“Велике силе су се узнемириле, сматрале су да он може бити фактор дестабилизације читавог региона. Завереници нису деловали на своју руку; нису могли да уклоне владара нити да доведу другог на престо док нису добили ‘зелено светло’ од европских дворова, пре свега у Бечу и Петрограду“, каже професорка.
Зашто нас овај догађај и данас прогања
Професорка Рајић сматра да Мајски преврат представља део низа трагичних догађаја који су потврдили “неспособност српског народа да унутрашња трвења реши мирним путем“.
“Као што смо у 20. век ушли са краљеубиством, у 21. век смо ушли убиством премијера. То је симптоматично и српско друштво би морало озбиљно да се замисли над последицама таквих збивања. Нисмо успели да изнађемо моделе којима бисмо унутрашње кризе превазилазили институционално, како то чине европска друштва“, упозорава професорка.
Додаје да трагичност овог догађаја и данас буди интерес јавности, јер је реч о владарском пару који је улагао у културу, просвету и војску, па се, како наводи, чини да “неблагодарност може да иде до тих граница да се криза решава на тако свиреп начин“.
Династичко наслеђе: Трагедије које су обликовале историју
На питање о разликама између династија Обреновић и Карађорђевић, професорка Рајић истиче да су обе династије биле у великој мери трагичне.
“Карађорђевићи су били храбри ратници, али нису увек умели да оно што извојују трајно сачувају. Обреновићи су имали осећај да Србија, да би опстала и напредовала, мора да нађе modus vivendi и преговара са јачим непријатељима. Милош Обреновић је био изузетан у процени спољних околности“, закључује професорка Сузана Рајић.
Напомиње да се данас, након свих историјских искушења 20. века, јавност са више интересовања враћа у 19. век, како би разумела корене државности који су тада стварани.
